Monthly favorite

Kako sve moderne blogerke imaju običaj da sa svojim čitaocima dele svoje mesečne favorite, tako ćemo i mi! Na kraju svakog meseca, odabraću knjigu koja mi se najviše dopala i napisati nešto o njoj. Ukoliko sam već napisala recenziju za tu knjigu, samo ću proglasiti „pobednika“!

Knjige koje sam pročitala u maju:

Iako na ovoj listi ima odličnih knjiga, ovog meseca mi je svakako favorit „Pisac i samoubistvo“ ruskog pisca poznatijeg kao Boris Akunjin (Akunjin je pisao pod pseudonimima, Grigorij Čhartišvili je jedan od njih).

 U pitanju je studija o samoubistvu, sa naglaskom (kao što se vidi iz naslova) na samoubice u literarnim krugovima. Iako na prvi pogled zvuči pomalo morbino – zaista nije.  Knjiga je veoma objektivna, bavi se psihologijom i socijalnim okruženjem samoubica. Akunjin posmatra samoubistvo kroz istoriju i objašnjava nam kako svaka od velikih religija zaista posmatra fenomen samoubistva (kao što se može pretpostaviti, budizam i hinduizam su jedine religije koje nemaju ništa protiv). Takođe, studija pruža uvid o mišljenju velikih svetskih filozofa na ovu temu. Pored toga, pisac nam prikazuje kako koja nacija sebi oduzima živote (ruski način, japanski način, engleski način, nemački način... nakon što ovo pročitate, shvatićete da stereotipi o određenim nacijama ne nastaju bez razloga). Knjiga takođe obuhvata i „glavne razloge“ samoubistva, kao što su nemaština, bolest, ludilo, itd. Svako od poglavlja je protkano velikim brojem primera pisaca samoubica i načinom na koji su oni okončali svoje živote.

Kao što sam Akunjin kaže, kako bi knjiga dostigla „status ozbiljne studije“ i zaslužila da nađe mesto na polici, na kraju ovog dela nas čeka „Enciklopedija literaturicida“, koja sadrži 363 biografske odrednice o piscima koji su izvršili samoubistvo. Za srpsko izdanje dodato je još 13 odrednica o srpskim piscima.

Ukoliko vas zanima ova tema, pravac u knjižaru/biblioteku. Ovo je sve samo ne sumorno teorijsko štivo. I ne dajte da vas zastraše dimenzije knjige – pročitaćete je u dahu. Što je najzanimljivije, sam pisac kaže da se knjiga ne mora čitati od korice do korice – prema tome, imate slobodu da na početku samo bacite pogled na ono što vas posebno interesuje (iako vam je moj savet da ništa ne preskačete).

Možda će vam knjiga promeniti stav po pitanju samoubistva, a možda i neće, no to nije toliko bitno. Ono što je sigurno jeste da ćete mnogo toga naučiti, da će vas neke priče iznenaditi, možda i zaprepastiti (kao na primer činjenica da u Indiji žene izvršavaju samoubistvo nakon što im suprug umre i to tako što se bace na muževljevu lomaču i žive sagore. Nakon kolonizacije, Britanci su pokušali da iskorene ovaj običaj, međutim to nisu uspeli. Ono što je zapravo zastrašujuće jeste činjenica da se ovaj običaj i dan danas sprovodi, mada ne u tolikoj meri i ne javno. Savremena indijska udovica koja poštuje ovaj običaj, samoubistvo izvršava sama: tako što se polije benzinom i samozapali se u sopstvenom domu).

Evo malog sneak peek-a:

"Godine 1969. profesor univerziteta u Upsali, Ingmar Hedelijus, predložio je da se u Švedskoj (tamo je upravo bio zapažen bum samoubistava) osnuje suicidalna klinika, u koju bi mogli da odu oni koji su rešili da okončaju život. U klinici bi tim ljudima bila pružena svestrana socijalna, medicinska i psihološka pomoć i učinjen pokušaj da odustanu od svoje fatalne namere. Međutim, ako bi njihova odluka ostala čvrsta, pomoglo bi im se da lako i bezbolno umru. Pre 30 godina ovaj predlog nije prošao. Ali proći će još 30 godina i on će biti prihvaćen - ako ne u Švedskoj, onda u nekoj drugoj zemlji. Predlog je bogami dobar, bez licemerja. Mnogi od nas živeli bi lakše kada bi znali da postoji spasonosna klinika gde će ti pomoći da se iščupaš iz očajničke situacije. A, ako i ne možeš da se iščupaš, svejedno će ti pomoći."

Ocena: 5/5

Reading challenge: Mamina preporuka