Dubravka Ugrešić (1949) je hrvatska književnica.
Završila je Filozofski fakultet u Zagrebu, a u Institutu za teoriju
književnosti pri zagrebačkom Filozofskom fakultetu bila je zaposlena dvadesetak
godina. Napisala je brojna dela, među kojima su romani, knjige za decu, eseji i
priče. Pored pisanja, bavi se i prevođenjem. Dobitnica je brojnih nagrada, prva
je žena koja je dobila NIN-ovu nagradu. Živi i radi u Amsterdamu.
,,Štefica Cvek u raljama života” je jedan od
poznatijih romana Dubravke Ugrešić, poznat poi menu ,,Patchwork roman” (roman je 1984. godine i ekranizovan). U
pitanju je autorkin kritički osvrt na takozvanu ,,žensku književnost” i to kroz
pisanje jednog baš takvog, ,,ženskog” romana, punog stereotipa i opštih mesta.
Štefica Cvek, glavna junakinja ovog kratkog romana, ni po čemu nije posebna.
Ima 25 godina, bezvezan posao, živi sa ostarijom tetkom, izgleda prosečno (mada
misli da je ružna) i nema momka. Sve njene drugarice su u vezama ili udate,
samo ona nema nikoga. Usamljena je i pod hitno želi da nađe muškarca svog
života.
Opis glavne junakinje izgleda kao da je preuzet
iz oglasa za rubriku ,,Draga Saveta” zato što i jeste. U pregovoru koji autorka
naziva ,,O izradi modela”, traži se materijal pogodan za ovakvu priču. Nakon
nekoliko neodgovarajućih oglasa pojavljuje se Štefica. Idealna za eksperiment.
Potrebno je još osmisliti kroj i priča konačno kreće.
Dubravka Ugrešić tehniku pisanja ovog romana
upoređuje sa krojačkim poslom. Na samom početku knjige autorka daje uputstva
koja podsećaju na krojačke matrice kakve se mogu naći u ženskim časopisima a u
kojima se savetuje pristup tekstu koji može uključivati seckanje, razvlačenje,
nabiranje, itd. Uputstva su propraćena specijalnim oznakama koje se kasnije
prostiru kroz čitav tekst. Ženski časopisi i sami postaju matrica pa tako svako
poglavlje počinje korisnim (ili potpuno sumanutim) savetom za žene, kao što su:
Ako svakodnevno nekoliko minuta dubite na glavi, imat ćete mnogo ljepši ten i
bolji krvotok. Pokušajte najprije pokraj zida i izdržite dvije-tri minute. Istu
vježbu izvedite kada ste umorni ili neraspoloženi; ili: Jednostavan način da
obilježite stranicu gdje ste prestali čitati, a da ne napravite ,,uho”:
provucite vertikalno kroz sredinu knjige elastičnu gumicu; ili: Nemojte nikad
sušiti kosu dok se nalazite u kadi punoj vode.
Pored saveta iz časopisa Štefica sluša i savete
svojih drugarica, očigledno uspešnijih od nje po pitanju pronalaženja muškarca.
Od različitih drugarica stižu i različiti saveti, ali Štefica je u situaciji u
kojoj joj ne preostaje ništa drugo osim da ih isproba sve. Zbog toga ide u
pozorište da gleda ,,Hamleta”, ali joj pažnju privlači tragična sudbina
Ofelije, ide na izložbe i pokušava sa knjigama. Čita, naravno, ,,Gospođu
Bovari” (da biste ovo razumeli možda nije loše da znate za jednu od teorija da
je za propast Eme Bovari delom zaslužna i romantična literatura koju je
čitala). Zbog toga staje na vagu koja nije blagonaklona, informiše se o trendovima
u odevanju i šminkanju. Prihvata svaki savet na koji naiđe, osim mudrih reči
stare tetke koja nekako svaku situaciju u kojoj se Štefica nađe uspe da poveže
sa nečijom iznenadnom smrću.
Tako kroz njen život počinju da defiluju razni
muškarci, opet prilično stereotipni, kao da su upravo kročili iz stranica nekog
čiklita. Tu su mačo ljubavnici, kamiondžije i intelektualci. Nijedan, međutim,
ne deluje kao onaj pravi. I Štefica ponovo upada u depresiju (no, ako pitate
Anušku, njenu prijateljicu vrlo iskusnu po pitanju depresije, to je samo
delimična depresija i to nije ništa strašno).
Dubravka Ugrešić premeće materijal, prišiva i
para, ali roman nikako da dobije konačan oblik. Nedostaje mu ono bez čega
ženski roman ne bi bio to što jeste, kao što kaput ne bi bio kaput bez rukava:
happy end. Grozna zamisao, ali neizbežna. Tu su i restlovi koji ostanu svakoj
krojačici ma koliko bila iskusna. Dubravka ih velikodušno poklanja čitaocima da
ih udenu gde i kako žele. A onda, snuždena zbog teškog krojačkog posla (kako
sama kaže, slabo barata tim zanatom) odlazi po pomoć prijatelja, na piće kod
majke, taman će tu biti još nekoliko žena. Pita ih, naivno, šta misle o sudbini
njene junakinje i svaka od prisutnih žena ima neku ideju. Pljušte predlozi
(neki su, doduše, na stranim jezicima te slabo razumljivi, ali sigurno odlični)
zbog kojih autorka odlazi u većoj frustraciji od one s kojom je došla.
,,Štefica Cvek u raljama života” nije standardni
ljubavni roman i teško onom ko ga se latio sa takvim očekivanjima. Pred čitaocem
je postmodernistički, kritički tekst koji se ne bavi samo specifičnim
društvenim pojavama i položajem žene u društvu već čitaoca uvodi iza kulisa i
daje mu uvid u intiman proces stvaranja. Baš kao što je sirota Štefica Cvek u
raljama života, tako je i Dubravka Ugrešić u raljama književnog stvaralaštva
koje zaista liči na mukotrpan rad krojačice. A pisanje ženskog romana ,,po
narudžbini” (kao i glavnu junakinju, svi su je savetovali da mora napisati
jedan takav) zaista podseća na šivenje odevnog komada koji ama baš nikako ne
pristaje onom ko ga je naručio.
Ocena: 4/5
Izdavač: Booka
Posts
Odličan tekst!:)
ReplyDeleteMoja mala istorija sa Šteficom (i fantastičnom Dubravkom!) izgleda ovako i nadam se da ti ne smeta ako je podelim: treća godina studija, usmeni ispit iz Južnoslovenske komparatistike podrazumevao je čitanje savremenog hrvatskog ili slovenačkog dela po izboru i referisanje o njemu. Za osobu poput mene, koja je tada još manje nego danas pratila književnu scenu formiranu nakon šezdesetih godina, preteška odluka, jer pojma nisam imala gde da tražim. I, sad, pošto smo "svi" gledali film u "Raljama života", odlučih se za "Šteficu Cvek", ali usput pročitam (po svom čudnom običaju) "za svaki slučaj" još dve knjige: "Gloriju" Ranka Marinkovića (koja mi se najviše svidela, ali, ispostavilo se da otpada, jer je u pitanju - drama) i "Mirisi, zlato i tamjan" Slobodan Novaka (ovo na sugestiju asistenta).
Uz Šteficu sam se baš silno zabavila i ismejala, neuobičajeni "pačvork" stil mi je prijao, ali, kada je trebalo odgovarati, ne znam zašto, prelomim da pričam ipak o Novakovom romanu. Valjda sam se uplašila da je Dubravkin suviše "girlie" ili šta već, a trebalo je, možda, jer mi na kraju profesor (koji izgleda ne voli naročito Novakovu knjigu) zbog (realno) lošeg interpretiranja namerno (kao što je otvoreno rekao) dade 9, nakon dva prethodna kolokvijuma (gle "čuda", književnost XIX i prve polovine XX veka) na kojima sam briljirala. :(
Još uvek se pitam, da li bi mi Dubravka Ugrešić donela više sreće?
P.S. I, naravno, kome nije prva asocijacija na film Bata Trokrilni:
https://xdn.tf.rs/2015/07/26/In-the-Jaws-of-Life_Rajko_Grlic_07_b.jpg
Što je najluđe od svega ja sam film povezala sa knjigom tek nakon što sam je pročitala. Nema ko ne zna za Trokrilnog i tetku iz Bosanske Krupe čak i da nije gledao film. To su neke od onih kultnih scena koje svi znamo a mnogi pojma nemaju odakle su (pa tako i ja) :) Juče sam gledala neke od scena na YT i baš mi se gleda ceo film, tetka mi je ubedljivo najjači lik, u filmu pogotovo :)
DeleteMeni je ovo bio prvi susret sa Dubravkom (iako mi je na listi još kako je Booka objavila Lisicu) i sad sam rešila da pročitam sve čega se dohvatim. Odlična je!
I mi smo na ispitu iz srpske za jedno pitanje birali modernog domaćeg autora. Ja sam izabrala Stevana Raičkovića (ako neko slučajno nije znao, obožavam ga) i tom prilikom smo se Mika Pantić i ja siti ispričali pošto ne samo da ga voli kao autora nego ga je i poznavao. :)
Jao, i meni se isto ponovo gleda, mislim da duže od petnaest godina nisam odgledala film. Isto, baš bih volela da pročitam još neku Dubravkinu knjigu. O činjenici da je prva žena nagrađena NIN-ovom nagradom i da ih je od tada, ako dobro izračunah, bilo svega četiri, zahteva da se malo stavi prst na čelo...
DeleteBlago tebi, Mika je kralj :), nama zapade Braja kao ispitivač...
Sad me podseti, tako je kod nas prof. Jovan Delić stalno provlačio anegdote o Raičkoviću, Isakoviću, Ivanu V. Laliću i ostalim piscima koje je poznavao, često i neke pikanterije iz bračnog života, haha...
Da, Raičković je divan.:)
Prvi na listi (i za sada najzanimljiviji) mi je definitivno ,,Forsiranje romana-reke" za koji je i dobila NIN-ovu nagradu. Opis mi zvuči odlično a posle Štefice ne sumnjam da će mi stil prijati. :)
Delete* "U raljama života"
ReplyDelete* Slobodana Novaka
Nisam ja nepismena, tastatura je :)
Pa ja ovo moram procitati! A ni film nisam nikada gledala. :D Zvuci veoma zanimljivo. Hvala na recenziji! :))
ReplyDeleteČak iako nisi, neke scene ćeš sigurno prepoznati :)
DeleteOd Dubravke Ugrešić sam čitala ''Forsiranje romana reke'', za koji je i dobila NIN-ovu nagradu, i uživala - inteligentno, kreativno, duhovito delo. Sve preporuke za njega! Za ''Šteficu'' sam saznala nekako izokola, prvo sam za film čula, pa tek onda da je sniman po romanu koji je Dubravka napisala. Već to je bilo dovoljno da ga stavim na listu, a ovaj post je to samo utvrdio, pa joj se možda vratim i nešto ranije nego što sam planirala. :)
ReplyDeleteHvala na preporuci za ,,Forsiranje"! I meni se učinio dobrim, definitivno je sledeći Dubravkin koji čitam! :)
Delete