Džendi Nelson je američka autorka romana za omladinu. Pre nego što se proslavila
kao autor, radila je u izdavaštvu. Svoj prvi roman The Sky Is Everywhere napisala je 2010. godine, ali je svetsku
slavu stekla svojim drugim romanom „Daću ti sunce“ (I’ll Give You The Sun), za koji je dobila brojne nagrade i
priznanja i koji se vrlo brzo popeo na sam vrh većine top lista najprodavanijih
romana širom sveta.
„Daću ti sunce“ je priča koja prati blizance Nou i Džud. Roman se sastoji iz dva
narativa. Ne samo što je ispripovedan iz dve perspektive, već su i perspektive
pripovedača u različitim vremenskim periodima: Noa pripoveda pre, a Džud nakon
tragedije koja ih je izmenila iz korena.
Iako blizanci, Džud i Noa su sušte suprotnosti. Sa trinaest godina, koliko
blizanci imaju u delu koji pripoveda Noa, on je osobenjak, povučena umetnička
duša koja čitav svet vidi kroz boje i oblike koje će kasnije preneti na papir.
Njegov talenat i ljubav prema umetnosti za Nou predstavljaju jedini način da
iskreno komunicira sa okolinom. Noa u tajnosti otkriva svoju seksualnost i od
okoline krije svoju zaljubljenost u lokalnog dečaka. Zbog tajne koja ga pritiska
oseća se kao da je sam na svetu, pa ova osećanja imaju velikog udela u
otuđenosti kojoj se prepušta. Džud je, sa druge strane, izrazito društvena i
popularna devojčica nemirnog duha.
Tri godine
kasnije, međutim, blizance će zadesiti tragedija koja će učiniti da im se karakteri
gotovo zamene: šesnaestogodišnja Džud je tiha, povučena, paranoična umetnica
koju paralizuju hipohondrija i sujeverje. Osećaj krivice i sramote koju nosi sa
sobom sprečavaju je da se nekome otvori i poveri. Noa se, nakon što nije primljen
u umetničku školu, u potpunosti odriče svog talenta i postaje jedan u nizu
razuzdanih tinejdžera bez ikakvih interesovanja.
Ma koliko da su bliski, Noa i Džud su u večitom
sukobu. Bilo da je to borba za majčinu naklonost i za ljubav oca, ili za ulazak
u umetničku školu. Jedna od njihovih mnogobrojnih „igara“ odlično opisuje
njihovu poziciju: oni dele svet između sebe, tako da jednom pripadaju drveće,
nebo i reke, a drugom zvezde, zemlja i sunce, povremeno se menjajući kada to okolnosti
nalažu (otud i naslov romana „Daću ti sunce“, kao replika iz samog dela), kao
da čitav svet i sve na njemu ne može biti dovoljno za oboje. I čini se da je
upravo tako, jer čak i uloge „čudaka“ i popularne osobe igraju na smenu, a ni
titulu umetnika u porodici ne mogu nositi istovremeno.
Osim samog procesa odrastanja (ovo jeste jedan od
Coming of Age romana) i svih muka
koje sa sobom ovaj period života nosi, roman dotiče još jednu, veoma važnu (i
na veliku žalost još uvek tabu) temu: otkrivanje homoseksualne prirode i svih
nedoumica i strahova koje osobu u ovom slučaju prate, pa i osećaj nepripadanja
i niže vrednosti, kao i konstantnog straha od osude okoline i (još bitnije) osobe
ka kojoj se oseća naklonost. Nelsonova jasno izražava svoj stav prema ovoj
temi, jer Noa, suprotno svojim očekivanjima, ipak nailazi na podršku okoline,
ali i na prihvatanje svoje simpatije, što njegovoj priči, barem u tom pogledu,
daje pomalo bajkovitu crtu. Na ovaj način autorka ohrabruje svoje čitaoce da
budu ono što jesu i da ne potiskuju svoju prirodu zbog straha da će biti
odbačeni. Oni zbog kojih konstantno morate da se pretvarate ni ne zaslužuju da
vas upoznaju. Tome se pridružuje i izdavač za naše tržište koji je roman
propratio jednostavnom, a vrlo efektnom parolom Different is OK. I naravno da jeste ok.
Uprkos tome što mislim da je tema koja prati
Noina poglavlja veoma važna i da o njoj treba otvoreno razgovarati, Džudina
priča mi je bila daleko interesantnija (a i tragičnija), možda baš zbog toga
što nije pretendovala na tako očiglednu poruku i iznošenje stava.
Nakon tragedije, Džud se potpuno povlači u sebe i
gubi samopouzdanje po kojem je ranije bila poznata. Uverena da je zbog greške
iz mladosti proganja duh koji lomi svako umetničko delo koje stvori ona se
psihotično vezuje za duh pokojne bake i njenu Bibliju (knjigu sa sujevernim
savetima i obredima) i strahuje od najegzotičnijih oboljenja za koje je nauka
ikada čula. Bakin duh i čitava atmosfera koja okružuje Džud u sebi nosi notu
magijskog realizma, čineći njena poglavlja suštinski drugačijim od Noinih. Ono
što njenu priču, takođe, čini jačom jeste lik Giljerma Garsije, genijalnog
umetnika koji se zbog sopstvene tragedije povlači iz javnosti, i koji nakon
kraćeg vremena provedenog sa Džud, prihvata njenu molbu da joj bude mentor i da
joj pomogne u misiji da zadovolji rušilački duh tako što će isklesati figuru u
kamenu. Kulminacija romana dolazi u momentu kada Giljermo i Džud shvate da tragedije
koje su ih zadesile zapravo potiču od istog događaja.
U jednom trenutku se dogodilo da je književnost
za omladinu postala zaseban, vrlo popularan, a samim tim i profitabilan žanr,
što sa sobom kao posledicu donosi prezasićenje tržišta. I zaista, ovakvi romani
su svugde i pišu se po oprobanom receptu, deleći žanr na dve grupe: one
distopijske i one koji se dotiču realnih problema tinejdžera, ovaploćenih u
izrazito tragičnim pričama ili tabu temama. U moru takvih romana ostaće
upamćeni samo pojedini, a to bi vrlo lako mogao biti i ovaj, s obzirom na to da
je pobrao simpatije (i izmamio suze) čitatelja širom sveta. Mada je, moram da
priznam, moj favorit na ovom polju ipak roman „Na posebna te vodim mesta“. Pročitajte
oba i dajte svoj sud, čak iako ste odavno prevazišli sve muke odrastanja, neke
teme se ipak nikada ne prerastu.
Ocena:
3/5
Reading Challenge: Preporuka od nepoznate osobe
Izdavač za Srbiju: Urban Reads
Ovo mi deluje baš zanimljivo, ja sam još u onom distopija ili YA fantazija, nekako ne čitam često ove coming of age knjige, ne znam zašto.:-D
ReplyDeleteInače sam odušvljena izdavačem urban reads, baš su u toku sa popularnim knjigama u svetu.
Meni su ove draže, sa tim YA distopijama se ne slažem najbolje (a inače obožavam distopijske romane). O izdavaču imam samo reči hvale, zaista. :)
Deletemeni je ova knjiga cista petica, mozda iz razloga sto sam se poistovetila sa gotovo svakim likom iz knjige, a mozda sto je tako ocigledno posebna u moru dosadnih YA knjiga.
ReplyDeleteNa mene nije ostavila baš toliko jak utisak, ali slažem se da se izdvaja od većine u žanru (bar onih koje sam ja čitala). :)
Delete