Big Little Lies (Nevine laži) – Liane Moriarty
Lijan
Morijarti (1966) je australijska književnica. Svoj prvi roman Three Wishes
napisala je nakon završenih master studija. Nakon toga je napisala još 10
romana, od kojih su tri za decu (serijal The Space Brigade). Njen najpoznatiji
roman, Big Little Lies (u Srbiji preveden kao „Nevine laži”) našao se
na listi bestselera Njujork Tajmsa i preveden je na sve veće svetske jezike.
Tri godine nakon njegovog objavljivanja snimljena je i istoimena TV serija što
je knjizi donelo dodatnu popularnost.
Big
Little Lies je roman koji žanrovski nije baš jednostavno odrediti. On sadrži
elemente trilera/misterije, čiklita i drame – u središtu priče je ubistvo,
glavne junakinje su žene od kojih neke imaju izuzetno teške životne priče – ali
se ne može ukalupiti ni u jedan od navedenih žanrova.
Morijartijeva
je rešila da priču smesti u rodnu Australiju, u gradić čiji bogati stanovnici
uživaju u velelepnim kućama sa izlazom na plažu i odličnom obrazovnom sistemu
za najmlađe po kom je grad naširoko poznat i koji je jedan od osnovnih razloga
zašto ljudi biraju baš Pirivi za svoj dom. Idilu grada poznatog po
odličnoj državnoj školi, nestvarnom pejzažu i miru karakterističnom za
predgrađa, prekinuće, međutim, ubistvo koje će se odigrati baš u toj školi, u
toku jednog od humanitarnih događaja kojem prisustvuju gotovo svi stanovnici
grada.
Reputacija
Pirivija privukla je i Džejn, mladu samohranu majku koja je odlučila da se u
ovaj grad doseli sa svojim sinom Zigijem i u njemu počne život iz početka,
ostavljajući ružnu prošlost iza sebe. Ipak, njen plan o novom životu već prvog
dana škole će poremetiti jedan nemio događaj. Naime, njen sin će biti optužen
za nasilno ponašanje, a devojčica koja je žrtva će, upitana da pokaže
nasilnika, pred svima uperiti prstom baš u njega. To neće biti bilo koja
devojčica, već ćerka Renate Klajn, jedne od najuticajnijih žena u
zajednici. Na stranu Džejn i njenog sina će istog trenutka stati dve žene,
koje će joj vrlo brzo prirasti za srce i postati bliske prijateljice.
Jedna
od njih je Madlin Marta Mekenzi, temperamentna žena dugačkog jezika na visokim
potpeticama, čiji naizgled nesalomiv duh teško podnosi činjenicu da se njen
bivši muž sa svojom novom porodicom doselio baš u njen komšiluk. I ne samo to:
njihova ćerka tinejdžerka sve više vremena provodi sa ocem, a njegova nova
supruga maltene joj je idol. Koliko god Madlin cela situacija išla na živce,
nemoguće je bilo šta prigovoriti. Boni je, htela to Madlin ili ne, zaista
savršena (što stvar čini samo još gorom!).
Druga
žena je Selest Rajt, nestvarno lepa, uvek odmerena bivša pravnica koja se
odrekla karijere kako bi se posvetila svojim blizancima i jednako nestvarno
savršenom suprugu. Naravno, njen svet je samo prividno savršen, a Selest krije
tajnu koju niko u njenom okruženju ne može ni da nasluti.
Autorka
na samom početku romana čitaocima saopštava da se u školskom dvorištu odigralo
ubistvo koje, čini se, policija ne zna kako da reši. Ubica nam, naravno, nije
poznat, ali zanimljivo je da ne znamo ni ko je žrtva. Priča se potom
,,premotava” šest meseci pre ovog događaja i čitaoci se upoznaju sa glavnim
akterima priče. Svako poglavlje počinje komentarima očevidaca, najavljujući
događaje koji će uslediti. Čitaoci tako, baš kao i policija, prate ,,tok istrage”,
vođeni nagađanjima prisutnih, kao i pretpostavkama o tome šta je mogao biti
povod ubistvu i ko je za njega mogao biti odgovoran. Kako se priča razvija,
čitaoci shvataju koliko stanovnici ovog grada jedni druge površno poznaju i
koliko se njihovi stavovi zapravo temelje na tračevima, predrasudama i lažima.
Osnovna
tema ovog romana je nasilje i ono je kroz priču prikazano kroz nekoliko od
njegovih najčešće pojavnih oblika (od ovog trenutka kreću spojleri, pa ukoliko
ih ne želite, možda bi bilo pametno da sada prekinete sa čitanjem teksta).
Fabulu otvara incident u školskom dvorištu u kom je od devojčice koja je
pretrpela nasilje zatraženo da uperi prstom u učenika koji ju je napao. Nakon
što ona pokaže na Zigija, on istog trenutka biva stigmatizovan, a sa njim,
naravno, i njegova majka. Činjenica da se Džejn tek doselila u grad i da se već
na prvi pogled ne uklapa u njegov savršeni mikrokosmos, ni njoj ni Zigiju ne
ide naruku. Dečaku je dozvoljeno da ostane u školi, uz stalnu prismotru, ali
većina roditelja će svojoj deci zabraniti da se na njim druže, a uskoro će po
školskim hodnicima krenuti da cirkuliše i peticija za njegovo isključenje.
Džejn ne veruje da je njen sin sposoban za tako nešto (on to nikada nije ni
priznao), ali sećanje na noć kada je začet i okolnosti u kojima se to dogodilo,
počinju u njoj da bude sumnju.
Tako
se tema vršnjačkog nasilja nastavlja na temu seksualnog nasilja. Džejn je,
nakon burnog raskida, u kafiću srela nepoznatog muškarca i posle nekoliko pića
se uputila u njegovu hotelsku sobu. Ono što je trebalo da bude nepromišljena
,,veza za jednu noć” brzo će eskalirati u traumatičan događaj koji će zauvek
promeniti njen život. Ne samo da je te večeri bila zlostavljana, Džejn je
ostala u drugom stanju, pa scena koju doživljava njen sin otvara temu
mogućnosti genetskog prenošenja sklonosti ka nasilju.
Treći
vid nasilja koji Morijartijeva uključuje u priču, a koji je verovatno
najuspešnije i najpodrobnije prikazan jeste porodično nasilje (sledi još jedno,
poslednje upozorenje za spojlere). Selest Rajt, žena kojoj sve žene u okolini
zavide, kako na lepoti, tako i na savršenom životu koji živi, upravo je žrtva
ovakvog nasilja. Niko ne zna kakav je njen suprug u stvari, čak ni njena
najbliža prijateljica. Sve u vezi sa njenim životom je savršeno, a Peri taj
savršeni život svakodnevno dokumentuje redovnim postovima na društvenim
mrežama. Svi znaju (i treba da znaju) koliko se oni vole, koliko su srećni
zajedno, da su savršen par.
Today
would be perfect in every way. The Facebook photos wouldn’t lie. So much joy.
Her life had so much joy. That was an actual verifiable fact. There really was
no need to leave him until the boys finished high school.
Najstrašniji
momenti u romanu nisu scene u kojima autorka opisuje nasilje, već načini na
koje Selest opravdava postupke svog muža, kriveći povremeno sebe za njegovu
neuračunljivost. Kao i odlaganje trenutka kada će konačno staviti tačku na sve
to i otići. Toliko godina već glume savršenost da ta laž koju svakodnevno živi
počinje da joj muti razum.
Peri
je izuzetno voljen i cenjen u društvu. On je savršena prilika, to svi znaju,
svaka žena bi poželela takvog muža. On je toliko bogat da ona ni o čemu ne
treba da brine. Od nje se traži samo da bude dobra majka i supruga. Da ga ne
nervira svojim ponašanjem. Da ne protivureči. Zbog čega je to toliko teško?
Ungrateful
bitch. Deserve to be hit. Deserve it. She pinched the flesh on her upper thighs
until it brought tears to her eyes. There would be new bruises tomorrow.
Bruises she’d given herself. She liked to watch them change, deepening,
darkening and then slowly fading. It was a hobby. An interest of hers. Nice to
have an interest. She was losing her mind.
Ni
ona nije bezgrešna, i toga je vrlo dobro svesna. Ponekad provocira, ponekad
namerno radi stvari koje će ga dovesti do ludila. Gotovo uvek uzvrati udarcima,
iako je slabija. Trudi se da mu ne ostane dužna. Nakon svake svađe Peri se
pokunji i postaje idealan muž. Izvinjava se, obećava da će biti bolji, donosi
joj poklone. To joj ponekad prija, ponekad joj se gadi. Svaki put su ti pokloni
skuplji, ekstravagantniji. Selest ih nikada ne koristi. On nije zao, ona to
zna, ili makar misli da zna. Ali svađe su sve učestalije, povrede sve
vidljivije i teže i ona konačno počinje da se boji za svoj život i odlučuje da
potraži pomoć.
Sva
tri oblika nasilja sa sobom nose nešto što ljudi generalno ne shvataju
ozbiljno: psihičko nasilje koje žrtve trpe. Svaka od žrtvi nasilja opisanih u
ovom romanu nosi se sa istim problemom: sramotom da o nasilju govori. Bila to
Džejn, koja krije da je žrtva seksualnog zlostavljana ili Selest koja
svojevoljno pristaje da glumi savršen život pred svima, razlozi su isti: sumnja
u sopstvenu krivicu i sramota da se o problemu progovori.
Kada
obe istine izađu na videlo, okolina je u šoku, kao što to obično i biva,
nažalost najčešće kada je već kasno. Svi su u neverici, niko nije ni pomišljao,
sve je delovalo kao da je u najboljem redu. Toliko smo opterećeni svojim
problemima da ne vidimo tuđe ukoliko nam se jasno ne predoče. Niko nema vremena
da tumači znake, kao da nikome nije dovoljno stalo. Kada Madlin prvi put bude
prisustvovala sceni u kojoj Peri udara Selest, prva stvar koju će primetiti je
njena reakcija: No surprise at all. Just embarrassment.
What
sort of obtuse, self-absorbed friend had Madeline been to have missed something
like that? Just because Celeste didn’t walk around nursing black eyes and split
lips didn’t mean there hadn’t been clues, if she’d just bothered to notice
them.
Big
Little Lies je roman koji izražava jasan stav protiv nasilja, u bilo kom
obliku. Ono što naizgled počinje kao ,,ženski roman" za razbijanje dokolice postepeno postaje izuzetno ozbiljno i mučno štivo za čitanje. Ušuškana u idiličnu pozadinu, nekoliko stereotipnih likova i situacija
koje se mogu posmatrati kao opšta mesta, zaogrnut komičnim situacijama koje
ponekad naginju ka apsurdu, poruka koju Morijartijeva šalje još je glasnija. Ne
postoji ništa jedinstveno u svetu koji je autorka izgradila. Sve je već viđeno
i podseća na likove i situacije koje smo imali prilike da srećemo. Velike male
laži kojima se glavni akteri ove priče služe kako bi preživeli u društvu koje
svakodnevno zahteva savršenstvo na svakom polju, takođe nisu preterano
originalne. I baš to što je sve već viđeno podvlači upozoravajući ton kojim nam
se autorka obraća. Nasilje nikada nije originalno i često se krije na
najočiglednijim mestima (i ne samo nasilje, ono se u ovom kontekstu lako može zameniti depresijom ili nekim drugim problemom), a uprkos tome što je sve prisutnije i predvidljivije,
iz nekog razloga nam je sve teže da ga uočimo.
Ocena:
5/5
Izdavač:
Penguin Books