Sve što ti nikad nisam rekla – Selest Ing

Selest Ing je američka autorka kineskog porekla. Književno iskustvo je stekla pišući kratku prozu, za koju je dobila Pushcart Prize 2012. godine. „Sve što ti nikada nisam rekla“ je njen prvi roman, objavljen 2014. godine, koji je dobio nekoliko nagrada i vrlo brzo se našao na listi najprodavanijih knjiga. Postoji informacija da je autorka na ovom romanu radila čitavih šest godina.

„Sve što ti nikad nisam rekla“ je rendgenski snimak jedne porodice koja doživljava tragediju, koji čitaocu otkriva sve detalje, čak i one najskrivenije i najintimnije, koji su mogli biti uzrok te tragedije. Radnja romana je smeštena u 1977. godinu i prati porodicu Li, koja tog kobnog trećeg maja saznaje da je prerano izgubila jednog svog člana.

„Lidija je mrtva. Ali oni to još ne znaju.“

Neobičan početak romana čitaoca može navesti da očekuje triler, ali „Sve što ti nikad nisam rekla“ ne pripada ovom žanru i nema elemente trilera, osim u tom smislu što veoma sporo razmotava klupko činjenica i drži čitaoca u konstantnom nestrpljenju da sazna šta je to zapravo dovelo do Lidijine smrti.

Lidija Li je srednje dete Džejmsa, američkog profesora kineskog porekla i Merilin, plavooke amerikanke koja se usudila da se, protivno željama svoje majke, upusti u mešoviti brak, koji je sedamdesetih godina 20. veka još uvek bio društveno neprihvatljiv. Kao omiljeno dete u porodici, Lidija je platno za iscrtavanje neispunjenih snova roditelja. Sve što otac želi za svoju kćer jeste da bude „prava Amerikanka“, voljena i popularna u društvu, dok je majka opsednuta Lidijinim uspehom u školi i karijerom u oblasti prirodnih nauka, koju je sama zauvek odbacila zarad braka.

„Sve što ti nikad nisam rekla“ je roman koji sugeriše na probleme rasne i rodne razlike koje su bile itekako izražene sedamdesetih godina, a čiji se obrisi uočavaju i danas. Ovo je roman o teretu očekivanja porodice, ali i društva uopšte, a porodica Li je jasan primer da takav teret ne može svako da ponese. Džejms, iako rođeni Amerikanac, nikada se nije osećao kao ravnopravan član društva (njegova želja da se uklopi toliko je jaka da kao životno opredeljenje bira izučavanje američkih kauboja), dok Merilin čitav svoj život provodi u žaljenju zbog propuštene karijere. Oboje svoje frustracije i nezadovoljstvo sopstvenim životom prenose na Lidiju, dok su Nejtan i Hana, drugo dvoje dece, potpuno u drugom planu. Nejtan, briljantan mladić, primljen je na Harvard, ali ta vest prolazi gotovo neopaženo jer Lidija u tom trenutku popušta u školi. Hana, najmlađe dete, konstatno je u ulozi nemog (i za roditelje neprimetnog) posmatrača.

Originalni naslov (Everything I’ve Never Told You) podvlači misteriju romana i odnosi se na svakog člana porodice ponaosob. Svako od njih čuva neku tajnu, a promena fokusa sa jednog na drugog člana porodice polako čitaocu te tajne i otkriva. Uprkos dramatičnom početku, ovo nije knjiga o smrti već, naprotiv, o životu jedne, naizgled sasvim obične porodice, koja iza zatvorenih vrata krije nepremostivu nefunkcionalnost. Nestabilni temelji koji drže porodicu Li na okupu, jednom su morali popustiti i dovesti do potpunog razaranja porodičnog doma.

„Sve što ti nikad nisam rekla“ je roman ispripovedan mirnim, gotovo monotonim tonom, koji je dinamičnost radnje zamenio detaljnom karakterizacijom likova i stilom pisanja koji se na trenutke graniči sa poezijom u prozi. Ovo nije roman koji će se naći na mnogo lista koje preporučuju lako štivo za plažu, jer u pitanju nije jedan od takvih romana. I trebalo bi ga čitati pažljivo i neometano, a jesen se čini kao savršeno vreme za takav izazov.

Ocena: 4/5

Izdavač: Laguna