Stsh's Book Corner: čudo

R. H. Palasio je američka autorka i dizajnerka korica za knjige. Dvadeset godina je radila kao dizajner korica za knjige, sve vreme maštajući da napiše i ilustruje sopstvenu knjigu. Nakon debitantskog romana Čudo (2012), po kome je 2017. snimljen i istoimeni film, autorka je objavila i romane Agi & ja: tri priče o čudu (2015), 365 Days of Wonder: Mr. Browne’s Precepts (2016) i We’re All Wonders (2017). Za izuzetno kratko vreme njena dela dostigla su ogromnu popularnost kod čitalaca svih uzrasta.

Ubrzo nakon objavljivanja „Čuda” (recenziju romana možete pročitati OVDE) fanovi su poželeli nastavak romana u kom će pratiti dalje dogovštine Agija Pulmana i njegove porodice i prijatelja. Autorkin odgovor na molbe čitalaca dugo je bio kategoričan: „Ne, žao mi je. Smatram da takva knjiga ne bi trebalo da ima nastavak”. Pa ipak, upravo ovim rečima R. H. Palasio otvara uvod knjige koja je na prvi pogled upravo to – nastavak „Čuda”. Ali samo na prvi pogled.

Knjigu „Agi i ja” čine tri nezavisne priče junaka čiji glas nismo imali prilike da čujemo u „Čudu”, a koje su prethodno bile objavljene kao kratke e-knjige. U pitanju su priče Julijana (školskog siledžije), Kristofera (Agijevog prvog i najboljeg prijatelja) i Šarlote (devojčice koja je prema Agiju uvek bila fina, ali nikada ništa više od toga). Ispripovedani događaji odvijaju se u isto vreme kada i radnja „Čuda”, ali sa osnovnom pričom nemaju mnogo dodirnih tačaka. To nisu priče o Agiju, on je tu prisutan samo kao sporedan lik, ali objašnjavaju određene postupke likova, njihov odnos sa njim i osnovnu ideju prvobitnog romana.

Prva priča, nazvana „Julijanovo poglavlje” ima najviše dodirnih tačaka sa originalom i zaista deluje kao izgubljeno poglavlje „Čuda”. U njoj bolje upoznajemo Julijana i pratimo priču iz „Čuda” iz njegove perspektive. Interesantan je pristup koji autora bira za ovo poglavlje. Za nasilno ponašanje ne postoji opravdanje, ali uvek postoji uzrok. Pozadina Julijanove priče čitaocu otkriva uzrok za njegovo ponašanje i nakon pročitane priče moguće je naći razumevanja za siledžuju i prema njemu osetiti empatiju. Julijanova perspektiva jasno nam stavlja do znanja da on sebe ne vidi kao negativca, naprotiv, negativac je Agi. Njegov dolazak u školu ima ogroman uticaj na Julijanovu psihu. On zbog Agija ostaje bez najboljih drugara, a njegovo lice u njemu budi iskonski strah zbog kog dečak dobija napade anksioznosni i ima noćne more zbog kojih noćima ne može da spava. Ponos mu ne dozvoljava da ikome prizna razlog zbog kog se to dešava i njegova prirodna reakcija na Agijevu pojavu je čist bes.

Drugu priču („Pluton”) pripoveda Kristofer, Agijev prvi drug. Kristofer je uz Agija bio od samog početka i njegovo lice mu, prema tome, uopšte nije čudno. Kako je Kristofer rastao, međutim, shvatio je da se Agi itekako razlikuje od druge dece i da njegova pojava kod ostalih izaziva nelagodu. Nakon što se njegova porodica odselila, Agi i on su se mnogo ređe viđali, a Kristofer je postajao sve svesniji Agijevog defekta, do te mere da je od drugova počeo da krije njegovo postojanje i da zbog njihovog prijateljstva oseća stid.

Treća priča („Šingaling”) ispričana je iz Šarlotine perspektive i sa osnovnom pričom „Čuda” gotovo da nema nikakve veze, što možda najbolje pokazuje odnos koji je Šarlota imala sa Agijem. U ovoj priči je osnovna tema takođe drugarstvo, ali problem grupisanja dece u klike (po popularnosti, ocenama, itd). Kada Šarlota bude izabrana kao jedna od tri devojčice za priredbu, ona će biti primorana da se zbliži sa devojčicama sa kojima se do tada nije družila, a prema kojima njene drugarice ne osećaju naklonost. Svakodnevne probe i vežbe doprineće tome da se tri devojčice zbliže, iako će se u školi pretvarati da osim obaveznih treninga nemaju ništa zajedničko.

„Agi i ja”, dakle, nije nastavak „Čuda”, već pre njegova dopuna, pa se u tom smislu ni ne mogu porediti po kvalitetu. Iako neke od priča nemaju direktne veze sa Agijem, on je u njima itekako prisutan i za ove junake predstavlja bitan faktor u životu (čak i u Šarlotinoj priči, u kojoj se Agi jedva i spominje, samo njegovo postajanje može se tumačiti kao bitno). Sve tri priče bave se istom temom kao i originalni roman: pre svega prijateljstvom i svim problemima koje ono može nositi sa sobom (sva tri junaka u nekon trenutku doživljavaju epifaniju u vezi sa pojmom prijateljstva), empatijom, prihvatanjem drugačijih od sebe i hrabrošću koja je za to ponekad potrebna; i podvlače osnovnu poruku „Čuda” koja se osim životne pouke može čitati i kao kritika savremenog društva: „Kada imaš izbor da budeš fin ili da budeš u pravu, budi fin.“

Ocena: 3.5/5

Izdavač: Dereta

R. H. Palasio je američka autorka i dizajnerka korica za knjige. Njen prvi, i za sada jedini roman „Čudo“, koji je napisala 2012. godine, odmah je postao bestseler i doneo joj je niz priznanja i nagrada.

Autorka je odlučila da napiše ovaj roman nakon jednog incidenta koji se odigrao kada je njen sin imao tri godine. U jednoj običnoj šetnji sa sinom je u redu za kupovinu sladoleda ugledala devojčicu sa urođenom deformacijama lica. Njena instinktivna reakcija je bila da skloni sina od devojčice, jer nije znala kako će reagovati. Ubrzo je shvatila da je upravo takva njena reakcija više zabolela i devojčicu i njene roditelje nego čuđenje ili strah trogodišnjeg deteta.

I tako je nastao glavni junak romana „Čudo“, desetogodišnji Avgust Pulman, dečak sa retkom, genetski izazvanom deformacijom lica (Tričer Kolinsov sindrom) zbog koje nikada nije išao u školu, niti je imao mnogo prijatelja. Uprkos tome, Agi je svoje detinjstvo provodio bezbrižno, ispunjeno ljubavlju i toplinom roditeljskog doma. Kada, međutim, njegovi roditelji odluče da je vreme da Agi konačno krene u školu, on će biti primoran da iskorači iz staklenog zvona pod kojim je živeo, potpuno svestan činjenice da inkluzija neće biti prijatno iskustvo.

„Inače, zovem se Avgust. Neću se opisivati. Kako god da ste me zamislili, verovatno izgledam još gore.“

Agijev polazak u školu i sticanje novih poznanika nije tipična stresna situacija koja može pogoditi svako dete. Agi je u potpunosti svestan svog izgleda i utiska koji ostavlja na ljude. Do te mere svestan da je još kao vrlo mali odbijao da izađe iz kuće bez astronomske kacige koja mu je prekrivala lice. Iako je naučio da živi sa pogledima i zgražavanjem na koje je nailazio, sa nadimcima poput „nakaza“ i „Fredi Kruger“, to su situacije na koje jedan dečak ne može, i nikada ne bi trebalo da se navikne.

Česte promene naratora romanu daju širu sliku i pokazuju čitaocu da Agi nije jedina osoba pogođena deformacijom sa kojom je rođen, pa tako čitalac bliže upoznaje i Agijevu najbližu okolinu. Osim proste promene perspektive, ovaj postupak ima ulogu i u razvoju same fabule, jer se poglavlja međusobno dopunjuju i pomažu čitaocu da razreši nedoumice i donese sud o određenim događajima i nesporazumima koji se odvijaju među likovima.

Romani za mlade u kojima mladi ili deca doživljavaju tragične sudbine ili žive u nezamislivim okolnostima, u poslednje vreme su stekli popularnost koja ne jenjava. Iako se slobodno može reći da se „Čudo“ bavi tabu temom, ono ipak nije nalik nijednom od takvih romana. Prvenstveno, „Čudo“ je namenjeno dosta mlađoj publici i objavljeno je kao roman za decu, mada ga mogu čitati i stariji. U tome i jeste lepota stila kojim je napisan ovaj roman. Autorka je uspela savršeno verno da prenese osećanja i zapažanja desetogodišnjaka, tinejdžera i odraslih i na taj način se obrati čitaocima svih starosnih grupa. Ovo je veoma poučna knjiga za decu iz koje odrasli mogu mnogo toga da nauče.

Sam Agi je izuzetno harizmatičan i iznad svega maestralno satkan junak kojeg ćete obožavati. Autorka je pokazala svoj talenat za pisanje i nedvosmisleno prenela poruku koju je želela: onog trenutka kada malo bolje upoznate Agija, zaboravićete njegove fizičke nedostatke.

Ono što ovaj roman takođe razlikuje od većine sličnih jeste bajkovito srećan kraj kojim autorka nagrađuje svoje likove i čitaoce. S obzirom na društvo u kakvom živimo, ovakav kraj bi mnogima mogao delovati nerealno i sladunjavo, međutim, kraj je upravo onakav kakav bi trebalo da bude. A „Čudo“ nam pokazuje da je dovoljan samo jedva primetan trud svakoga od nas da srećni krajevi u ovakim slučajevima izađu iz domena fikcije i da svet u kojem živimo postane mnogo bolje i lepše mesto nego što je danas.

Ukoliko se još uvek niste upoznali sa Agijem, obavezno to učinite. Ma koliko ozbiljna bila tematika koju autorka obrađuje, ovaj roman će vas provozati kroz mnoštvo emocija, ali ćete ga sigurno završiti sa ogromnim osmehom na licu. Verujte mi na reč.

„Kada imaš izbor da budeš fin ili da budeš u pravu, budi fin.“

Ocena: 5/5