Stsh's Book Corner: noć knjige

Showing posts with label noć knjige. Show all posts

Prođe još jedna Noć knjige, mali raj za knjigoljupce i pakao za njihov novčanik. Ovu sam posetila i ja, rešivši da prekinem zabranu kupovine knjiga na jedno veče i malo se počastim. Ništa se ne sekirajte, zabrana je stupila nazad na snagu čim sam izašla iz knjižare i trudiću se da tako bude do Sajma (znam da je dosta vas sada prevrnulo očima, ali kako sam od prošlog Sajma kupila samo dve knjige, verujem da uopšte nije nemoguće da se još malo strpim).

Protesti koji su se juče širom zemlje odigrali zbog poskupljenja goriva (bravo!) malo su mi otežali put do knjižare, ali nakon maaaaalo dužeg vremena provedenog u putu, stigli smo na odredište i moram da priznam da sam bila prijatno iznenađena gužvom koju sam zatekla u knjižari. Uprkos velikom broju ljudi i dugom redu ispred kase, sve je išlo zaista brzo i čitavu kupovinu smo završili za petnaestak minuta!

Iskreno, nisam baš planirala da posetim ovu Noć knjige, ali moj muž je pre neki dan izrazio želju da pročita Miškovićevu knjigu, pa smo se dogovorili da ćemo je kupiti tada. A kad već idemo, šteta je ne iskoristiti onih 40% (a budimo realni, dugo sam postila) i posle nekoliko minuta razmišljanja, već sam imala ideju o knjigama koje ću uzeti za sebe.

Dakle, prva knjiga, zaslužna što uopšte pišem ovaj post jeste „Ja, tajkun“ Miroslava Miškovića. Ne sumnjam da će u njoj imati mnogo toga zanimljivog da se pročita, da ne ulazimo sada u to da li je ispovest istinita ili nije, a i sigurna sam da će biti pozajmljena bar nekoliko puta. Možda ne bi baš svako odlučio da kupi ovu knjigu, ali verujem da znam dosta ljudi koji bi zavirili da vide šta u njoj piše. Moj dragi se, dok smo stajali u redu, doduše, svojski trudio da sakrije knjigu od radoznalih pogleda, ali avaj, džaba sav trud, evo mene koja ga javno opanjkavam ovde pred svima!

Druga knjiga je roman „Beži, Zeko, beži“ Džona Apdajka. Pročitala sam četiri romana o Zeki Angstromu, prvi još na fakultetu, a potom i ostale. Mada mi je prvi roman mnogo draži od nastavaka, iskreno se nadam da će Laguna objaviti i ostale (ukupno ih ima pet). Ovaj roman iskreno volim i preporučujem i morala sam da ga imam u biblioteci. „Zeku“, inače, trenutno možete da osvojite u darivanju koje, povodom trećeg rođendana bloga, organizujem na društvenim mrežama (na Instagramu i Fejsbuku). Tako da, ako ga niste do sada čitali, evo prilike da ga smestite na policu!

Odlučila sam da ovoga puta kupim i dva putopisa Bila Brajsona. Obožavam njegov stil pisanja, pročitala sam nekoliko knjiga (favorit mi je „Kod kuće“, izuzetno zabavna i duhovita istorija privatnog života), ali dugo nisam čitala ništa njegovo, pa je ovo bila idealna prilika da to ispravim. Odlučila sam se za „Ni ovde, ni tamo“ (putovanja po Evropi) i „Beleške s malog ostrva“ (putovanja po Engleskoj). Ne sumnjam da će biti dobre i sledeću Noć knjige ću verovatno iskoristiti da kompletiram knjige ovog pisca.

Dok smo stajali u redu ispred kase, pogled nam je pao na policu na kojoj su se nalazile knjige Margaret Atvud. Tada smo odlučili da uzmemo „Sluškinjinu priču“, jedinu njenu knjigu koju nemam, a koja postoji u prodaji. Roman sam čitala, ali nisam imala svoj primerak. Još samo da nađem „Slepog ubicu“ i Atvudova je kompletirana!

Na pet kupljenih knjiga uštedela sam oko 1500 dinara. Noć knjige je ubedljivo najisplativiji događaj ovog tipa za kupovinu Laguninih naslova, tako da u poslednjih par godina velike kupovine njihovih knjiga, koje sam uglavnom obavljala na Sajmu, uvek ostavljam za jun i decembar. Kada na to dodate i poklončiće koje dobijete uz svaku kupovinu, ušteda je još slađa.

Ove godine sam uz knjige dobila dva pakovanja plazme, tečni deterdžent, Nedeljnik i sokiće na izlazu iz knjižare. Ipak, veče je proteklo uz propust radnika na kasi. Naime, tek kada sam stigla kući, shvatila sam da je trebalo da dobijem i termos jer sam plaćanje obavila karticom. Odmah sam počela da kukam po fejsu (naravno) i videla da je dosta ljudi ostalo bez poklona. Vidite ovako, ja zaista volim poklone i nisam srećna kada me neko uskrati za poklon koji mi sleduje, tako da priče „valjda se u knjižaru ide zbog knjiga“ ne fermam ni dva posto. Nije stvar u termosu, stvar je u neozbiljnosti. Ako se nešto najavljuje i reklamira, onda bi trebalo i da se ispoštuje, a pošto se nije ispoštovalo, imam sva prava da se durim (ma šta mislili ovi što me optužuju da Noć knjige posećujem isključivo zbog plazme).

No, da se manemo nebitnog termosa (na fejsu sam saznala da je jedna od radnica u knjižari rekla da i nije bio neki)… Šta ste vi lepo pazarili sinoć?

P.S. Zbog problema na sajtu Delfi knjižare, Noć knjige će za online kupovinu biti produžena do subote do 16h, pa ako niste stigli da se častite, još uvek nije kasno!

Ove godine stvarno nisam kupila mnogo knjiga. Namerno. Nagomilalo se nepročitane literature po policama i rekla sam sebi da je red da se malo pozabavim knjigama koje već imam. Takođe, već neko vreme imam problem sa prostorom, iako sam pre manje od mesec dana nabudžila još par polica, vrlo brzo sam ih popunila knjigama koje su štrčale tu i tamo. Zbog toga već neko vreme pravim razliku između građenja kućne biblioteke i opsesivnog skupljanja knjiga. To je dovelo i do toga da se mnogo lakše odričem knjiga do kojih mi nije preterano stalo, što kroz darivanja na blogu, što kroz trampe ili prodaje. A i mnogo sam izbirljivija kada je kupovina knjiga u pitanju.

Ali Noć knjige je Noć knjige i taj događaj se retko propušta!

Za vas koji možda ne znate o čemu se radi, Noć knjige je manifestacija u organizaciji izdavačke kuće Laguna, koja se dva puta godišnje (u junu i decembru) održava u svim njihovim knjižarama. Tada važe posebni popusti (od 25% do 40%, u zavisnosti od broja kupljenih knjiga) na njihova izdanja, kao i na izdanja drugih izdavača (20%). Uz svaku kupovinu dobijaju se poklončići, opet, u zavisnosti od toga koliko knjiga kupite, a pomalo i od toga u koje doba kupovinu obavite.

Ovo je već druga Noć knjige koju koristim za kupovinu starijih Laguninih naslova, pre nego što se rasprodaju. Šta sam pazarila na prethodnim možete pogledati klikom OVDE i OVDE. Nekoliko puta sam već rekla, ali ponoviću, mislim da je ovo najisplativiji način da dođete do Laguninih naslova, ukoliko ne računamo one posebne akcije, pošto su popusti veći čak i nego na Sajmu.

Iz knjižare sam izašla sa sedam knjiga. Nisam se dugo zadržavala, bila je dosta velika gužva, a ja gužve ne volim, tako da sam se držala spiska, uzela šta sam planirala, otišla na kasu i izašla napolje. To je dobro iz nekoliko razloga: kupila sam tačno ono što sam htela (uz samo jedan izuzetak, ali to nije remetilo broj knjiga jer sam zbog ove žrtvovala drugu knjigu sa spiska), potrošila tačno onoliko novca koliko sam planirala i otišla kući bez griže savesti.

Kao što sam već rekla, iskoristila sam ovu priliku da popunim nepotpune kolekcije. Zbog toga sam odlučila da uzmem Godinu smrti Rikarda Reiša od Saramaga, iako je već imam u drugom izdanju. Znate već koliko volim Saramaga, suvišno je ponavljati se, a verovatno znate i da sam oduševljena Laguninim izdanjima njegovih knjiga, pa sam rešila da ih ukompletiram. Jedina knjiga trenutno koja nije u ovom izdanju je Seeing, ali nju sam kupila mnogo pre nego što je objavljen prevod pošto nisam mogla da dočekam. I začuđujuće lepo se uklapa, tako da nju nećemo dirati. Rikarda Reiša imam u izdanju Novosti, ali ta edicija nije baš najkvalitetnija, tako da sam rešila da je ignorišem i polako menjam izdanja naslova za koja smatram da ipak zaslužuju bolji tretman.

Onda je na red došla Mirjana Đurđević. Na spisku su mi bili romani Jakuzzi u liftu i Leš u fundusu, ali sam na polici videla i jedan usamljeni primerak Bremasona i odlučila sam da kupim i to (recenziju Bremasona možete pročitati klikom OVDE). Mnogo volim njen stil pisanja, ona mi je definitivno omiljeni domaći pisac, pa sam rešila da skupim sve njene knjige kojih mogu da se dočepam i da ih jednog dana čitam unucima (kad malo poodrastu, razume se). Ako je ovo prvi put da ste naleteli na moje pohvale na račun ove autorke, pronjuškajte malo po recenzijama OVDE i OVDE, nećete se pokajati, obećavam.

Samo da se zna da se u kesi našlo i nešto za moju lepšu polovinu, osobu odgovornu za rastući SF kutak na policama. U pitanju je Buđenje nemani, Džejmsa S. A. Korija, prvi deo serijala Expanse. Nedavno je počela da se emituje i serija po ovoj knjizi, pa ako volite ovaj žanr, eto preporuke (ja ne znam ništa o tome, čisto da se zna, ne mogu da naglasim koliko slabo stojim sa fantastikom, još od davnih tinejdž dana). Ovo je ujedno bila i najisplativija kupovina, kao što to biva sa velikim popustima, najslađi su kada su skuplje stvari u pitanju, pa smo knjigu koja je u redovnoj prodaji 1200 dinara, platili nešto malo više od 700.

Jedina knjiga koju sam kupila, a koja nije u izdanju Lagune je Moja genijalna prijateljica Elene Ferante. Svi pričate o toj knjizi, mnogo vas mi je preporučilo, na sve strane čujem samo pohvale, pa sam odlučila da ne bi bilo loše da ne budem jedina osoba na planeti koja je još nije pročitala. Večito mi se nešto ispreči (prosto nema situacije u kojoj nemam šta da čitam), pa se mislim, sad kad je kupljena, možda je malo poguram preko reda.

Poslednja knjiga mora da ostane tajna, pošto je kupljena za poklon, a ne bih da rizikujem da pokvarim iznenađenje. Ako vas baš zanima šta je u pitanju, javite se u poruci, pa ću da vam šapnem.

Poklončići su ove godine bili simbolični: limenka soka, čokoladica, plazmica, neizostavni Nedeljnik (sa Begbedeovim intervjuom) i magazin Original. Međutim, kada sam ja došla (negde oko 21:30), zaposleni su već bili na ivici snage i nerava (ali i dalje izuzetno uslužni i ljubazni), pa je dobro da su uspeli i knjige da spakuju. Takođe, vrlo zanimljivo, aparat koji služi da razmagnetiše sigurnosne nalepnice nije baš funkcionisao kako treba, pa je knjižara pištala non stop, te je gospodin na vratima morao da prebrojava knjige svakome ko izađe. To pištanje verovatno nije pomoglo nervnom stanju zaposlenih, a ni gospodin na vratima nije bio prezadovoljan situacijom u kojoj se našao.

To bi bio moj ulov. Uštedela sam skoro 2500 dinara u odnosu na regularne cene, našla sam sve naslove koje sam želela da kupim i nemam nikakvih zamerki. Sve što je ostalo je da još jednom presložim police i mirna sam do Sajma (za koji već imam spisak, u slučaju da ste se pitali).

Jeste li vi posetili Noć knjige? Šta ste kupili? Obavezno se pohvalite svojim ulovom u komentarima, šaljite sličice knjiga, ovaj vikend nam je rezervisan za kolektivno radovanje i hvalisanje novim članovima kućnih biblioteka!

Do sledećeg posta,

Vaša Stš <3

Verovatno se pitate zašto pobogu tek sada pišem o ulovu sa Noći knjige, kada je već i bog zaboravio na taj događaj. Imam opravdanje! Da vas podsetim, petnaesta Noć knjige se održala prošlog petka, i ja sam, normalno, odlučila da kupim neke knjige, čisto da se nađu.

E, sad, caka je u tome što sam rešila da kupim neke starije naslove, dok ih još ima u prodaji i da iskoristim popust da kompletiram određena izdanja. Obišla sam dve Lagunine knjižare koje su mi blizu (jednu dan pre, jednu na dan same manifestacije) u nadi da ću ih sve pronaći na jednom mestu, ali to se, naravno, nije dogodilo, a ja sam rešila da hoću baš te knjige (naročito kada sam shvatila da ih nigde nema). I onda sam došla kući i naručila ih online.

Kažu da je ova Noć knjige imala rekordnu posetu i priznajem da im verujem, s obzirom na to da je moj paket stigao danas, nedelju dana nakon porudžbine. Eto, zbog toga tek sada pišem.

Prve dve knjige koje sam kupila su Pračetovi romani „Duševna muzika“ i „Deda Pras“. Redovno kupujem Pračetove knjige, onako kako izlaze i kod nas, međutim, postojao je taj jedan period u mom životu (studentski period, dabome) kada pas nije imao za šta da me ujede i kada mi je biblioteka bila glavni i jedini izvor snabdevanja knjigama. Vremenom sam dokupila pojedine naslove koji su mi nedostajali i ova dva romana su upravo u toj grupi. Sada je kolekcija skoro potpuna, nedostaju mi još dve knjige, obe rasprodate, obe jednom pozajmljene i nikada vraćene. Dakle, ako neko ima višak Pračetovih romana kojih bi želeo da se otarasi, neka mi se javi.

Drugi par knjiga je takođe imao svrhu upotpunjivanja serijala. U pitanju su romani o Artemisu Faulu, „Operacija Arktik“ i „Izgubljena kolonija“ (Oin Kolfer). Knjige o Artemisu su već godinama na Laguninim akcijama i, nakon pročitanog prvog dela, muž i ja smo odlučili da dokupimo i ostale. Tako smo jednog lepog dana otišli u knjižaru, vrlo srećni jer smo pazarili tri knjige za 500 dinara, a onda smo shvatili da nam nedostaje drugi deo. I peti. Od šest. Sada je ta greška ispravljena.

I to je bio moj plan za ovogodišnju kupovinu, a onda sam shvatila da mi nedostaje još jedna knjiga da izbegnem plaćanje poštarine, pa je mesto u korpi našao i roman „Bunker swing“ (Mirjana Đurđević i Branko Mladenović). Mirjanine knjige takođe planiram da pokupujem, ali one se još uvek mogu videti na policama knjižara, tako da su prednost dobile ove kojima polako ističe rok trajanja.

I baš kada me je strefilo razočaranje što nisam dobila nikakav poklon, shvatila sam da imam jednu knjigu viška. U pitanju je džepno dvostrano Polarisovo izdanje koje čine dve novele: „Glad za beskrajem“ (Gregori Benford) i „Put svih duhova“ (Greg Ber). U pitanju je naučna fantastika, pa se nisam baš onesvestila od sreće (mada, većina knjiga koje sam kupila i jesu fantastika, tako da...), ali „Glad za beskrajem“ počinje rečenicom „Smrt je stigla na šesnaest nogu“, tako da moram da priznam da sam se zainteresovala. Uostalom, kakva god da je, dodatna knjiga je svakako adekvatniji poklon od npr. paštete, od koje Laguna iz nekog razloga ne odustaje već godinama.

I to je moj ovogodišnji ulov. Ovo zadovoljstvo me je koštalo nešto malo više od 2000 dinara za pet knjiga (tačnije šest, ako uračunamo i poklon), a ukupna ušteda je iznosila 1400 din. Kao i svake godine, vrlo sam zadovoljna i Noć knjige ostaje moj omiljeni povod za kupovinu Laguninih izdanja.

Šta ste vi lepo nakupovali? Da li ste dobili paštetu? Pišite u komentarima i ne zaboravite da mi se javite ukoliko vam neki usamljeni Pračet skuplja prašinu na polici.

Do sledećeg posta (poslednjeg u ovoj godini!),

Vaša Stš <3

Za vas koji možda ne znate, Noć knjige je manifestacija koja se odigrava dva puta godišnje (u junu i u decembru), kada u svim Laguninim knjižarama možete kupiti knjige po specijalnim cenama i uz svaku kupovinu očekivati neke lepe poklončiće. Ja sam planirala da uzmem četiri Lagunina naslova kako bih ostvarila popust od 40%, a završila sam sa šest kupljenih knjiga, iz prostog razloga što čim uđem u knjižaru izgubim i poslednju trunku samokontrole.

Knjige jeeeej

Mene je put naneo u Laguninu knjižaru u Bulevaru, gde sam, iako je manja knjižara u pitanju, uspela da nađem sve što sam htela i u kojoj je (logično) bila strahovita gužva, zbog čega je osoblje bilo malo sluđeno, umorno i neorganizovano, ali na kraju smo se nekako snašli.

Prva knjiga, koju merkam već neko vreme, odnosno prve dve knjige, jesu „Videla“ od Elenor Katon, najmlađe dobitnice Bukerove nagrade, čije se objavljivanje malo odlagalo, verovatno jer je izdavač u poslednjem trenutku odlučio da roman razbije u dva toma. U pitanju je istorijski triler, smešten na devetnaestovekovni Novi Zeland. Čula sam samo pozitivne kritike kada je ovaj roman u pitanju i jedva čekam da ga pročitam, ovo će definitivno biti prva knjiga za 2016. godinu (i za novi Reading Challenge).

Drugi roman, „Predivne ruševine“, Džesa Voltera, takođe Lagunin, takođe istorijski. Roman nas vraća u 1962. godinu i zaviruje u tadašnji holivudski glamur. Takođe dosta hvaljena knjiga koju sam stavila na spisak još pre nego što je objavljena kod nas.

Sad tek shvatam da je i treća knjiga istorijska (ne znam, nešto me je uhvatilo u poslednje vreme), ali u pitanju nije fikcija. „Leto trideset devete“ Vernera Birmana je istorijska reportaža o događajima koji su se odigrali nekoliko meseci pre početka Drugog svetskog rata.

To su bile planirane knjige, a onda sam videla Saramagovo „Slepilo“ kako usamljeno sedi na polici i doziva me. To je jedini Saramagov roman koji nemam, a da je objavljen kod nas, što je vrlo zanimljivo, ako u obzir uzmemo činjenicu da mi je „Slepilo“ verovatno omiljeni roman ovog pisca. Ali eto, sad sam upotpunila kolekciju i mogu da nastavim svoj život mirne savesti.

Poslednja knjiga za koju sam se uhvatila jeste roman Marije Sempl „Gde si nestala, Bernadeta“. To je ujedno i jedina knjiga koju sam uzela a da nije Lagunina (na nju je išao popust od 20%). Ovo nije bilo baš neplanirano jer sam je već stavila na listu za novi Reading Challenge, a svakako mi treba nešto da me malo nasmeje u ovim tmurnim danima (što naravno ne znači da je neću čitati tek negde u maju).

Celokupna ušteda u odnosu na regularne cene je izašla nešto više od 2000 dinara, što će reći da sam dve knjige dobila fraj. Malo je reći da sam zadovoljna, jer je popust bio znatno veći od onog na Sajmu, iako se članski popust ovog puta nije obračunavao. U svakom slučaju, ja sam presrećna, dovukla sam kući novu gomilicu knjiga koju nemam gde da stavim i sad sam mirna neko vreme... što naravno ne znači da neću posetiti zimski Sajam, ali gledaću da odem praznog novčanika.

I nezaobilzna mačka, naravno

Laguna je u najavama obećala da će svaki kupac dobiti poklončić i to obećanje su ispunili. Ja sam dobila nekoliko sitnica: lak za nokte (koji već sutra ide kao dodatak jednom poklonu za rođendan), tester voćkastog Palmolive pilinga, kesicu Dr. Oetker praška za spremanje tople čokolade, St. George ešarpu, vaučer za Gigatron i nekoliko magazina.

E sad, moja Noć knjige je komotno mogla da se preimenuje u 24h Knjige, pošto sam juče konačno dobila torbu koju sam čekala skoro dva meseca i koju mi je poslao moj divni, dragi drug. Torba je toliko slatka i nerdy da ću je verovatno nositi sve dok se ne raspadne. Autor torbe je Bookworm Boutique (možete je pronaći na instagramu i fejsu), ima divne stvari, ali ne šalje robu u Srbiju, pa sam morala da se dovijam (preko prijatelja u Irskoj) iiii konačno je stigla!

Istog dana sam potpuno neočekivano dobila i fensi knjigu sa receptima Gordona Remzija „Zdrav Apetit“, jedan od onih suludo skupih kuvara. Knjiga je vizuelno prelepa, ali prilično neupotrebljiva, s obzirom na to da ja nisam baš vrsna kuvarica i moram da priznam da za veći broj namirnica na kojima Remzi ovde insistira nisam ni čula (jedini Estragon za koji ja znam jeste Beketov lik, a sumnjam da se na njega misli). Ali nikad ne reci nikad, ko kaže da vas jednog dana neću pozvati na ručak i poslužiti vam baš salatu sa gamborima, fetom i lubenicom?

Suma sumarum – divan dan od početka do kraja, pun iznenađenja i poklona (i novih knjiga!). Da li ste vi pazarili nešto? Podelite svoje utiske i ulove u komentarima, preporuka nikad dosta.