Beba Bridžet Džouns – Helen Filding

Helen Filding je engleska autorka, rođena 1958. godine u Jorkširu. Pre nego što se posvetila pisanju, godinama je radila kao novinarka. Svetsku popularnost je stekla serijalom o Bridžet Džouns, koji čine četiri knjige: „Dnevnik Bridžet Džouns“, „Bridžet Džouns – Na ivici razuma“, „Bridžet Džouns – Luda za njim“ i „Beba Bridžet Džouns“, a od kojih su čak tri doživele veoma uspešne filmske adaptacije. Ono što malo čitalaca zna, jeste činjenica da je osim ovog serijala, Fildingova napisala još dva romana: satiru Cause Celeb (1994) i komični špijunski roman Olivia Joules and the Overactive Imagination (2003). Pored pisanja romana, Fildingova se bavi i pisanjem filmskih scenarija.

„Beba Bridžet Džouns“ je četvrta knjiga u serijalu o ovoj heroini, s tim što je radnja romana, hronološki gledano, smeštena pre one koja je opisana u romanu „Bridžet Džouns – Luda za njim“. Zanimljivo je da je filmska verzija ove priče ugledala svetlost dana pre objavljivanja knjige, kao i to da se roman i film, iako obrađuju istu priču, poprilično razlikuju, najpre zbog glavnih aktera priče. Može se, stoga, zaključiti da je „Beba Bridžet Džouns“ zamišljena prvenstveno kao filmski scenario, a u pojedinim momentima u romanu se to i primećuje. Ova činjenica je doprinela tome da su brojni kritičari Fildingovoj zamerili što je uopšte objavila roman, i u tome videli samo način da autorka ostvari dodatnu zaradu.

Nakon burnog raskida sa Darsijem, Bridžet je opet sama, ali ovog puta su barem ostali segmenti njenog života koliko toliko pod kontrolom. Bridžet je sada uspešna žena, zaposlena na televiziji, sa kilažom kojom je konačno zadovoljna. Njeni prijatelji su i dalje tu, s tim što neki od njih sada već imaju i decu, roditelji su joj ponovo zajedno i sve oko nje je uporno podseća na činjenicu da joj biološki sat polako otkucava.

A kako se stvari u univerzumu Bridžet Džouns prosto dešavaju kada ih ona najmanje očekuje, tako će i u ovom romanu ona ponovo (iako je toliko puta jasno rekla „nikada više“) u svoj život (i krevet) uključiti Marka Darsija i Danijela Klivera, i to u prilično kratkom vremenskom razmaku. Kako zbog poveće količine alkohola, tako i zbog čvrstog uverenja da je rok trajanja proizvoda (u ovom konkretnom slučaju ekoloških kondoma) čista izmišljotina trgovaca, Bridžet je otkriti da je trudna, i da, naravno, nema predstavu o tome ko bi od večitih suparnika mogao biti otac njenog deteta. I tu smo, na dobro poznatom terenu – život voljene junakinje je potovo haotičan, a borba Darsija i Klivera doživljava još jednu rundu.

Glavni problem sa ovim romanom je, međutim, taj što ne postoji nikakva nedoumica o njegovom kraju. Sasvim je jasno ko će od njih dvojice „pobediti“, čak i onim čitaocima koji nisu upoznati sa radnjom romana „Bridžet Džouns – Luda za njim“. Kliver jednostavno nije materijal za savršenog oca i njegova uloga kao mogućeg životnog saputnika je u tom smislu u potpunosti nemotivisana. Film je na tom planu doneo bolje rešenje, stavivši na mesto Danijela sasvim novog lika (na ovome možemo „zahvaliti“ Hju Grantu, koji je odbio da učestvuje u snimanju filma). Džek, koga Bridžet sasvim slučajno upoznaje, za razliku od Danijela, jeste osoba koju je moguće razmatrati kao pouzdanog partnera, ako ni zbog čega drugog, onda barem zbog toga što na vest o neplaniranoj trudnoći ne reaguje momentalnim posezanjem za novčanik i raspitivanjem o ceni abortusa. Ovo je, sa druge strane, u potpunosti u skladu sa Danijelovim likom. Očekivati od njega da se iznenada preobrati, značilo bi ili da čitalac ima nerealna očekivanja u životu, ili da prosto nije upoznat sa ranijim delovima ovog serijala.

Ključna razlika ovog romana u odnosu na prethodne knjige jeste forma. „Beba Bridžet Džouns“ zapravo nije dnevnik, već pismo koje Bridžet piše svom sinu (što bi mogla biti posebna tema za diskusiju: da li je neophodno da dete zna baš sve detalje iznete u romanu?), ali uprkos tome ne izostaje utisak da su određene scene evidentno pisane kako bi bile filmovane.

No kako romani i filmovi o Bridžet već godinama koegzistiraju, tako i ova dva ostvarenja možemo posmatrati kao dva paralelna univerzuma u kojima Bridžet ima isti problem. Da li je film bolji od knjige, ili obrnuto, svako može da odluči za sebe, ali sigurno je da oba ostvarenja imaju svoje kvalitete (moja preporuka je da ipak prvo pročitate roman). Roman je nostalgičnim fanovima vratio Danijela Klivera, bez koga ovaj serijal teško može da se zamisli, dok je film, uvođenjem novog lika, zapravo dao Bridžet opravdanje za dvoumljenje, ali i oživeo pojedine likove koji u romanu nisu došli do izražaja. Tako je, na primer, fantastična gluma Eme Tompson od prilično nezanimljive doktorke u romanu stvorila jedan od najživopisnijih likova u filmu.

Ipak, iako je jasno da se Fildingova nikada neće vratiti na kvalitet koji je pokazala u prva dva romana (i možda je krajnje vreme da prestane da se trudi), „Beba Bridžet Džouns“ je zabavno štivo koje će sigurno obradovati fanove, naročito nakon fijaska koji je doživeo prethodni roman. Iako uspešnija i mršavija, Bridžet je i dalje samo obična žena koja zapada u neobične situacije, ne razmišlja uvek racionalno, ponekad previše popije i opsuje kada baš i ne bi trebalo. A zbog tih nesavršenosti nas je kupila još u prvim redovima svog dnevnika i zbog toga joj se obradujemo kada god se vrati, ma gde bila i ma šta radila.

Ocena: 3/5

Izdavač: Laguna

1 comments:

Stsh's Book CornerDecember 22, 2016 at 7:31 PM
Ja uopšte nisam imala dilemu kada sam videla da je izašla, čak nisam mogla ni da dočekam da je pročitam, morala sam da pogledam film. Čik lit stvarno retko čitam, ali Bridžet obožavam, filmove i više nego knjige. Kada je o ovoj poslednjoj reč, nisam previše očekivala, ali sasvim je ok. Film je, ako izuzmemo nedostatak Hju Granta (sigh), još bolji, ali kao što rekoh, to je i očekivano jer je priča evidentno pisana za filmovanje :)