Džulijan Felouz (baron Felouz od Vest Staforda) je engleski pisac, režiser i
scenarista, član Gornjeg doma britanskog parlamenta. Felouz je najpoznatiji po
svojim filmskim ostvarenjima, kao što su Gosford
Park (za koji je 2002. godine dobio Oskara), Vanity Fair, The Tourist
i TV serija Downton Abbey. Pored
toga, napisao je i nekoliko romana (Snobs,
Past Imperfect), a zanimljivo je da
je sedamdesetih godina prošlog veka pisao ljubavne romane pod pseudonimom Rebeka
Grevil.
„Belgrejvija“
je najnoviji roman Džulijana Felouza, objavljen 2016. godine. Radnja se odvija
u viktorijanskom Londonu, tačnije u otmenom delu Londona po kojem roman i nosi
ime, i prati dve porodice koje pripadaju različitim društvenim klasama, ali
tajnovita veza iz prošlosti ih čini bližima nego što se to čini.
Radnja romana počinje 1815. godine, veče uoči bitke kod
Vaterloa. Upoznajemo Sofiju Trenčard, kćerku trgovca i graditelja Džejmsa
Trenčarda, koji, baš kao i njegova kćerka, žarko želi da postane deo engleske
aristokratije. Sofijina veza sa mladim lordom Belasisom dovela ih je na korak
do ostvarenja sna, jer upravo je Edmund Belasis taj koji im je obezbedio
pozivnice za bal kod vojvotkinje od Ričmonda, o kojem će čitav London pričati
decenijama nakon njegovog održavanja.
Već drugo poglavlje baca nas 26 godina unapred i
saznajemo da su i Sofija i lord Belasis odavno mrtvi, da je porodica Trenčard
još imućnija i na korak od primanja u visoko društvo, a da je porodica Belasis,
zbog smrti svog sina jedinca, osuđena da čitavo svoje bogatstvo ostavi u rukama
vojvodinog problematičnog brata i njegovog sina sumnjivog morala.
„Belgrejvija“ tu tek počinje i akcenat je
stavljen upravo na roditelje mladog para – porodicu Trenčard koju, uprkos ogromnom bogatstvu koje je stekla vrednim
radom, od aristokratije i dalje deli nisko poreklo, i porodicu Belasis, koja predstavlja sam krem
londonskog visokog društva. Glava porodice Trenčard, Džejms, čitav svoj život
je proveo u nastojanju da bude jedan od onih ljudi za koje već decenijama gradi
velelepna zdanja u elitnim delovima Londona. Njegova opsednutnost elitom je na
momente i komična, naročito ako se uzme u obzir da većina ljudi koja joj u tom
trenutku pripada ne mari preterano za trud i marljivost, koliko za „pedigre“
individue. Njegova žena, En, mnogo je prizemnija, i u svakom trenutku je svesna
zakona klasne razlike koja dominira u njihovom okruženju. Njena moralna dilema
je, međutim, iako joj to nije bio primarni cilj, upravo ono što će Trenčardove
približiti porodici Belasis. Ona će jednom prilikom vojvotkinji priznati da je
Sofija umrla na porođaju, da je njen sin, iako odgajan daleko od njih, i dalje
živ, te da loza vojvode ipak nije prekinuta smrću mladog lorda.
„Belgrejvija“ je pisana kao tipičan viktorijanski
roman, sa svim onim opštim mestima koji ljubitelji ovog žanra očekuju: porodica
koja ostaje bez naslednika, a samim tim i bez bogatstva, klasne razlike i
zabranjene ljubavi, zatureni spisi i lažni identiteti i naravno, srećan kraj.
Ma koliko na određene momente fabula romana podsećala na proslavljenu TV seriju
Downton Abbey (serija počinje
neposredno pred Prvi svetski rat, i to vešću da je porodica na tragičan način
ostala bez naslednika), možda ne bi trebalo previše da očekujete. „Belgrejvija“
se u mnogočemu razlikuje od prethodnog Felouzovog ostvarenja, prvenstveno po tome
što mnogo više pažnje obraća na problem klasne razlike u Engleskoj.
Osnovni nedostatak ovog romana ogleda se najpre u
pojedinim tehničkim aspektima. Džulijan Felouz je prvenstveno scenarista i čini
se da je roman za njega još uvek neistražena forma. U tom smislu je ovo delo na
momente nepotpuno, a likovi samo donekle oslikani, kao da se glumcima koji će
tumačiti uloge ostavlja prostor da junacima daju svoj lični pečat. Vezanost
autora za filmsku i TV industriju ogleda se i u činjenici da je roman objavljivan
poglavlje po poglavlje, u formatu koji neodoljivo podseća epizode TV serije –
tako da je svako poglavlje jedna mala zaokrugljena celina, sa cliffhanger-om koji čitaoca (odnosno
gledaoca) drži u neizvesnosti do naredne epizode.
Uprkos ovim sitnicama, „Belgrejvija“ je dinamična
priča o ljudskim sudbinama, začinjena viktorijanskim zapletom i maestralan
vodič kroz elitne ulice devetnaestovekovnog Londona. A kako sam i sama fan
serije Downton Abbey, ali i ranijih
radova Džulijana Felouza, nadam se da ćemo uskoro imati priliku da vidimo i
ekranizaciju ovog romana i doživimo ovu priču u obliku u kojem će neprikosnoveni
talenat ovog autora biti očigledan u svom punom sjaju.
Ocena:
3/5
Izdavač:
Evro Book
Dakle da čekam da snime film ili seriju po ovom romanu. Vreme je pokazalo da mi je Gosford Park omiljeni film, koji mogu iznova i iznova da gledam. Film Young Victoria mi se svideo, a ni Downton Abbey mi nije mrsko da pogledam, tako da mislim da ću ovom delu dati šansu u filmovanoj verziji.
ReplyDeleteNe znam da li će, nisam nigde našla pouzdanu informaciju, ali svakako bih gledala :)
DeleteHvala! Drago mi je da je tekst bio od koristi. Ja sam baš željno iščekivala ovaj roman, naročito zbog toga što nikako da prežalim činjenicu da je Downton gotov (gledaj seriju, od srca je preporučujem). I gotovo da mogu da zamislim kako će roman da oživi na ekranu, ukoliko kasting bude dobar, a ne sumnjam da hoće. Kao što rekoh, kao da je nepotpun i iskreno se nadam da će se upotpuniti ekranizacijom :)
ReplyDeleteA ne čudi me što te podseća na Zolu ili Tekerija, nije priča baš originalna, ali nema veze, ja volim taj period i nikada mi nije dosadno da čitam o njemu :)
Kratko i slatko, pročitala sam je za dan. :) Tamo nekog četvrtog, petog januara. Lepa limunadica, knjiga koja se nosi na odmor. I uspela sam da je uglavim u PSRC2017 u kategoriju, knjiga iz žanra koji ne čitate često.
ReplyDeleteAli upravo je tako kako si napisala, oseti se da je on scenarista i sve je ostavljeno da bude dodatno razrađeno.
S obzirom koliko sam je čekala trebala bih da budem razočarana ali nisam ni najmanje. :)
Nisam ni ja razočarana, mada nisam baš nešto ni fascinirana. Ali ubeđena sam da bi na ekranu bila mnogo bolja :D
DeleteHvala na odgovoru! Rekla sam već, ali ponoviću, iskreno se nadam da ćemo uskoro gledati seriju, mislim da bi bila mnogo bolja (a i budimo realni, serija smeštenih u taj period nikad dosta).
ReplyDeleteNego, reci ti meni, jesi li (od)gledala Downton? :)
Oprošteno ti je zbog Outlandera :)
ReplyDelete