Knjige
iz oblasti popularne psihologije danas nisu ništa neobično, štaviše, objavljuju
se u tolikoj meri da se stiče utisak da ih je i previše. Ovaj trend u modernom
izdavaštvu toliko se raširio da je sam žanr zahtevao sopstvene podvrste, kako
zbog pristupa, tako i zbog tematike koja se u knjigama obrađuje. Kada su,
međutim, Robin Skiner i Džon Kliz odlučili da udruže snage i 1984. godine
objave ovu knjigu, situacija je bila malo drugačija.
Robin Skiner je na ideju o ovakvoj
knjizi došao još sedamdesetih godina prošlog veka. Skiner je jedan od
utemeljivača grupne terapije, a njegova specijalnost se ogleda u porodičnim
terapijama, zbog čega je 1977. godine osnovao Institut za porodičnu terapiju, u kojima se i sam bavio grupnom
analizom. Jedan od članova jedne od brojnih grupa sa kojima je Skiner radio kao
terapeut bio je i Džon Kliz,
britanski glumac i jedan od tvoraca „Letećeg cirkusa Montija Pajtona“. Klizu je Skinerova terapija pomogla da se vrati
na kolosek, pa je odlučio da se, kao predstavnik „druge strane“ pridruži svom
bivšem terapeutu u pokušaju da čitaocima širom sveta zajedno, kroz sopstvena
iskustva, približe i pojasne određene psihološke probleme kojih možda nisu ni
svesni. O tome koliku je popularnost njihov zajednički priručnik stekao,
verovatno najbolje pokazuje činjenica da su Skiner i Kliz deset godina kasnije
objavili i njegov svojevrsni nastavak nazvan „Kako preživeti život“.
„Kako preživeti svoju porodicu“ kroz neformalni dijalog profesionalnog terapeuta i laika,
pokušava da odgovori na neka od najčešćih pitanja o psihološkom razvoju
individue, od prvih dana, pa do izbora životnog partnera. Prvi deo knjige „Što li sam se oženio tobom?“ nudi
Skinerovo zanimljivo stanovište da partnere sa kojima ćemo stupiti u ljubavnu
vezu biramo po zajedničkim „traumama iz detinjstva“. Naime, Skiner blokiranje
određenih emocija čitaocima objašnjava pomoću metafore paravana, za koji tvrdi
da ga svaka odrasla osoba poseduje. Razlikujemo se, kako se čini, samo po onome
što iza tog paravana krijemo, a po tome, po svemu sudeći, biramo i partnere.
Skinerove grupne terapije su pokazale da se ovakvo ponašanje uči tokom
odrastanja, kao i da se osobe sa sličnim sadržajem „iza paravana“ privlače, čak
i u slučajevima kada o svojim problemima uopšte nisu ni razgovarali. Ova
teorija možda liči na onu da žene, htele to ili ne, nekako uvek završe sa
partnerima koji su slika i prilika njihovih očeva, ali ako malo bolje
razmislite, shvatićete da čak ni na teorija nije u potpunosti neosnovana.
Nakon odabira
partnera, razgovor teče dalje ka prvim danima roditeljstva, zadržavajući se na
momentima poput važnosti plišanog mede (odnosno posebne igračke) u razvoju
deteta, važnosti jasno definisanih stavova roditelja pri vaspitanju, ali i
njihovih jasno definisanih uloga, objašnjenju zbog čega deca kada odrastu
zapravo ne mrze svoje (u razumnoj meri) stroge roditelje (dok onima koji svojoj
deci daju previše slobode, ta ista deca kasnije dosta toga zameraju) i konačno,
na problematičan period adolescencije. Tema koja zatvara krug je otkrivanje i
razvoj seksualnosti, koja vodi do odabira seksualnih partnera, odnosno do teme
kojom knjiga i počinje.
Neke
od ideja koje ćete pronaći u ovoj knjizi su izrazito zastarele, tako da, pre
nego što se nađete uvređenim (a zaista, ima tvrdnji koje bi se danas mogle
smatrale skandaloznim, naročito one koje se dotiču homoseksualnosti i autizma),
setite se da su ovakva shvatanja pre tri decenije u psihologiji bila sasvim legitimna,
budite srećni što živite u nekom naprednijem vremenu i nastavite sa čitanjem.
Ime
Džona Kliza na koricama s pravom kod čitaoca budi određena očekivanja, pa bih
odmah želala da vas upozorim da u pitanju nije urnebesna komedija. „Kako preživeti svoju porodicu“ je ozbiljno
štivo, pisano neformalnim stilom zahvaljujući kom je izbegnuta suvoparnost koja
se često sreće u priručnicima ovog tipa. Forma dijaloga, takođe, dopušta Klizu
da postavlja pitanja koja bismo možda i sami postavljali, ali i repeticiju i
sumiranje rečenog radi lakšeg razumevanja iznesenih ideja. Humor, naravno, ne
izostaje, kako u Klizovim i Skinerovim duhovitim opaskama, tako i u ilustracijama
Bada Hendelsmana, ali se, nažalost, zbog prirode samog humora, dosta toga gubi
u prevodu.
Pa, ako ova
knjiga nije baš preterano smešna i obiluje zastarelim idejama, zašto bi uopšte
neko želeo da je pročita? Zbog toga što se, između ova dva nedostatka, nalazi
pregršt odgovora na pitanja koja nemamo koga da pitamo (jer živimo u zemlji u
kojoj je terapija i dalje tabu), objašnjenih tako da može da ih razume i neko
ko se nikada ranije nije bavio psihologijom. Ovo nije knjiga koja će rešiti sve
vaše probleme (mada sumnjam da takva uopšte i postoji), ali će vam svakako
skrenuti pažnju na neke stvari o kojima možda niste razmišljali, ili pojasniti stvari o kojima ste previše razmišljali, a možda će vam pomoći i da
izbegnete greške koje su pravili vaši roditelji i odgojite svoje dete tako da
nikada ne oseti potrebu da pročita knjigu sa ovakvim naslovom.
Ocena: 3/5
Nisi dosadna, naprotiv, mislim da nema osobe koja voli da čuje pohvale za svoj rad, tako da slobodno nastavi :D
ReplyDeleteNešto mi se čini da je "Kako preživeti život" interesantnija (a i to što je pisana kasnije joj sigurno ide u prilog), čisto zbog tematike. Ova se dosta bavi razvojem i odgojem deteta, pa nekome ko nema dete ili ne planira decu u skorijoj budućnosti može biti dosadnjikava. Takođe, Skiner se dosta oslanja na Frojda, što je mene malo nerviralo (stvarno ne mogu više da čitam o Edipovom kompleksu), ali opet, nekome to može biti glavni razlog za čitanje ove knjige.
Baš se radujem zbog "Beskrajne priče"! Sigurna sam da ćeš uživati, a nakon što je pročitaš, obavezno (ali obavezno) potraži njegove knjige za odrasle, trebalo bi da ih ima po bibliotekama.
Ne. Ne. Ne. Odbijam popularnu psihologiju i knjige za samopomoć jer nisam sigurna da zaista mogu da pomognu. Svakako ne mogu da pomognu na način na koji dobra terapija može. To mi je ravno traženju pomoći za medicinski problem na forumu punom laika umesto obraćanja stručnom licu - neodgovorno je.
ReplyDeleteUkoliko imaš ozbiljan problem, naravno da knjiga ne može da zameni terapiju, ali nije baš svakome potrebna terapija. Sa druge strane, upoznavanje sa problemom kroz ovakvo štivo možda nekoga može da ohrabri da potraži pomoć. Nisam ni ja fan popularne psihologije, i nemam običaj da čitam takve knjige (mada eto, ovog meseca se namestilo tako da sam pročitala dve, ali nijedna nije baš standardna) i više mislim da su bacanje para nego neka ogromna opasnost, baš zbog toga što ih ima toliko i što je nemoguće razdvojiti žito od kukolja.
DeleteZelim da se zahvalim zeni dami i kraljici koja mi uspesno vratila porodicu evo broja sada sam veoma srecna i zadovoljna zena obrat te joj se ja sam joj veciti duznik vratila mi volju za zivot...evo broja +381611031296 viber wcp i poziv
ReplyDelete