Tomas Ridal je danski pisac i
prevodilac. Studirao je psihologiju i filozofiju, a završio je i kurs za
vatrogasca. Njegov prvi roman „Pustinjak“ proglašen je najboljim
debitantskim ostvarenjem u godini u kojoj je objavljen, što je u Danskoj prvi
put da to priznanje pripadne trileru. Pored toga, dobio je i prestižnu nagradu Glass Key za najbolji skandinavski
triler, koju su pre njega dobili Ju Nesbe i Stig Lašon. Posle „Pustinjaka“,
Ridal je objavio još jedan kriminalistički roman, „De savnede“.
Erhard Jorgenson, poznatiji kao Pustinjak,
danski je iseljenik koji je odlučio da sreću potraži na Fuerteventuri, jednom od Kanarskih ostrva, gde živi usamljeničkim
životom u kojem mu društvo prave uglavnom dve koze, taksira i povremeno štimuje
klavire bogatim ostrvljanima. Monotonu svakodnevnicu Erhardovog života, koji se
mahom sastoji iz taksiranja i opijanja, prekinuće niz tragičnih slučajeva na
ostrvu. A upravo će se Pustinjak, sasvim slučajno, u sva tri događaja, zateći
na pravom mestu u pogrešno vreme.
U
novogodišnjoj noći prisustvovaće saobraćajnoj nesreći u kojoj će njegov
poznanik izgubiti život i jedan prst – prst koji će Erhard poneti sa sobom i
opsesivno čuvati kako bi popunio prazninu na sopstvenoj šaci i u sopstvenoj
duši. Ovo će biti samo početak njegovih bizarnih reakcija na nesrećne događaje
na ostrvu. Nekoliko dana nakon saobraćajne nesreće, dok sa svojim prijateljima
Raulom i Beatris bude išao na plažu Kotiljo, naići će na još jedno mesto
zločina – policija je na plaži pronašla napušten automobil u kojem se nalazila
mrtva beba. Erharda će ova vest izuzetno uzrujati i njegovo interesovanje za
slučaj dovešće ga do saznanja da policija ne mari preterano da ga reši. U
novinama će ubrzo osvanuti vest o pronađenoj majci deteta, ali Erhard će
saznati da je ta priča, baš kao i navodna majka, podmetnuta i da policija ništa
ne radi kako bi slučaj zaista i rešila. Erharda priča o štetnosti slučaja po
turizam ostrva neće zadovoljiti i on će učiniti sve da sazna istinu o mrtvom
dečaku, a istina je, ispostaviće se, mnogo komplikovanija nego što je to mogao
i da zamisli.
Roman
„Pustinjak“ potpada pod žanr po imenu Nordic noir, podvrstu skandinavskog trilera ispripovedanog iz perspektive
detektiva ili policajca. Ridalov prvenac, međutim, nije baš tipičan predstavnik
žanra. Kao prvo, radnja je smeštena van teritorije skandinavskih zemalja, iako
zbog tropske klime ne gubi na sumornoj atmosferi specifičnoj za ovakve romane;
pored toga, protagonista, iako se samoinicijativno upušta u sopstvenu istragu,
nema nikakvog detektivskog iskustva.
Erhard
ne samo da nije detektiv, već je ekscentrični starac koji čak ne poseduje ni
računar, niti osnovno znanje o tome kako funkcioniše internet. Ono što Erhard
poseduje, ipak, mnogo je važnije – inteligenciju i nesvakidašnju upornost – i
upravo zahvaljujući tome će, korak po korak, otkrivati delove slagalice i
ispuniti svoj cilj – saznaće šta se dogodilo dečaku iz napuštenog automobila.
Erhard
Jorgenson nije tipično dopadljiv protagonista, ali u njemu ipak postoji nešto
što će čitaoca naterati da navija za njega i da ga prati čitavim putem. Njegove
(re)akcije su često bizarne i moralno problematične, ali upornost kojom korača
ka višem cilju prosto ne dozvoljava da se o njemu razmišlja kao o negativcu u
bilo kom smislu. Slična ambivalentnost postoji i kada je sam roman u pitanju.
„Pustinjak“ je izrazito spor i tmuran roman, dostojan podneblja iz kog potiče
pisac, uprkos plažama na kojima se radnja odvija; a opet, uprkos sporom tempu i
stranputicama kojima nas autor vodi, a koje ponekad i nemaju nekog velikog
značaja za ravoj fabule (neki delovi su, iskreno govoreći, višak i roman je
zaista mogao bez njih), „Pustinjak“ ni u jednom trenutku ne postaje naporan i
dosadan za čitanje, a fokus čitaoca konstantno stapa sa opsesijom protagoniste,
usmeravajući im pažnju na samo jedno pitanje – ko je odgovoran za sudbinu
nesrećnog dečaka.
Pa, ako
ste ljubitelj žanra, „Pustinjak“ je uprkos očiglednim odstupanjima, sve ono što
skandinavski triler treba da bude; ali isto tako i, uprkos problematičnom
protagonisti koji bi se lako mogao okarakterisati kao antijunak, sporom tempu i
mračnim događajima kojima obiluje, iznenađujuće čitljivo i prijatno štivo.
Hvala! Drago mi je kada čujem da ljudi cene to što "kopam" po nepoznatim naslovima, mada to dolazi prirodno, jer i sama slabo čitam one baš popularne naslove. Ali opet, drago mi je! :))
ReplyDeleteApsolutno si u pravu kad je reč o ekspanziji džangrizavih staraca, ali ja se ne bunim, ispostavilo se da baš volim džangrizave starce :D Pustinjak, ipak, ne spada baš u tu grupu, ne bih rekla da je džangirzav koliko je baš pravi autsajder, skoro da može da prođe kao sociopata :) Baciću pogled na recenziju "Krusoa", nisam je čitala!
Ovim reritetom si stvarno prevazišla sebe! Ne samo da su mi nepoznati pisac i delo, nego ni za izdavačku kuću nisam čula. Pratim te i čitam sve tvoje tekstove koji se tiču knjiga, komentarišem samo ona dela koja me inspirišu, ili, bar na neki način, intrigiraju, kao ovo napr. Nadam se da i ti ponekad baciš oko na moje tekstove. Malo tuđe pažnje nikad nije na odmet, pogotovo nama, žutokljuncima ...
ReplyDeleteHvala! :)
DeletePratim blog, tu smo da se međusobno podržavamo! <3