Stsh's Book Corner: harlan koben

Harlan Koben je američki pisac trilera, najpoznatiji po svojoj seriji romana o sportskom agentu Majronu Bolitaru. Koben je pored ove serije pisao još trilera, među kojima je i „Nikom ni reči“, koji je ujedno i jedan od njegovih najuspešnijih romana.

„Nikom ni reči“ je roman pisan delom u prvom licu, iz perspektive protagoniste, doktora Dejvida Beka, a delom u trećem licu, kada nam autor predočava događaje kojima Bek ne prisustvuje. Na taj način je čitalac u blagoj prednosti u odnosu na protagonistu, mada mu ta prednost baš i nije od pomoći u rasvetljavanju slučaja. Zaista, do samog kraja nećete znati ko je tačno odgovoran za zločin.

A zločin se dogodio osam godina pre početka radnje romana, kada je supruga doktora Beka ubijena na jezeru. Tom događaju prisustvovao je i on, i nikome nije jasno kako je uspeo da preživi i pozove policiju, s obzirom na to da je sam Bek na licu mesta pronađen van svesti. Čak ni posle svih tih godina Bek nije u potpunosti nastavio sa svojim životom, ma koliko okolina pokušavala da mu pomogne.

Gotovo deceniju nakon ubistva, Beku stiže misteriozni mejl sa porukama koje bi razumeli samo on i njegova pokojna žena. Od tog trenutka Bek počinje da se nada nemogućem – da je Elizabet još uvek živa.

U istom tom trenutku pronađena su još dva tela na jezeru i policija ponovo otvara slučaj Bekove supruge, s tim što je ovog puta osumnjičen upravo on. Uprkos tome, Bek vodi sopstvenu istragu, prateći poruke koje dobija od Elizabet (ili od nekog drugog?), ne pominjući nikome te čudne smernice, jer pravila u prvoj poruci su bila više nego jasna: nikome ni reči.

Ja nisam neko ko često čita trilere, pa nisam stručnjak da procenim da li je triler dobar ili ne, ali meni je ovaj roman bio zanimljiv i vrlo brzo sam ga pročitala. Mislim da ima sve ono što jedan dobar triler treba da ima: priča je brza, nepredvidiva (bar nekome ko nije redovan konzument žanra) i puna preokreta. U par navrata nailazimo na situacije tipične za trilere, koje se nalaze u gotovo svakoj knjizi ovog žanra koju sam pročitala (a i filmu), kao što je protagonista optužen za zločin koji uporedo sa policijom vrši istragu i na kraju dolazi do rešenja slučaja. Knjiga u određenim momentima ima i likova i situacija bez kojih bi svakako mogla, kao što je naprasno prijateljstvo pedijatra (protagoniste) i pripadnika geta koji mu, osim što mu pomaže kada je sateran u ćošak, u jednom trenutku daje i svoj testament u kojem ga proglašava za staratelja sopstvenog sina ukoliko se njemu nešto dogodi.

U svakom slučaju, ukoliko tražite preporuku za klasičan triler, a niste čitali „Nikom ni reči“, eto preporuke niotkuda!

Ocena: 3/5

Reading Challenge: triler