Harlan Koben
je američki pisac trilera, najpoznatiji po svojoj seriji romana o sportskom
agentu Majronu Bolitaru. Koben je pored ove serije pisao još trilera, među
kojima je i „Nikom ni reči“, koji je ujedno i jedan od njegovih najuspešnijih
romana.
„Nikom ni reči“ je roman pisan delom u prvom licu, iz
perspektive protagoniste, doktora Dejvida
Beka, a delom u trećem licu, kada nam autor predočava događaje kojima Bek
ne prisustvuje. Na taj način je čitalac u blagoj prednosti u odnosu na
protagonistu, mada mu ta prednost baš i nije od pomoći u rasvetljavanju
slučaja. Zaista, do samog kraja nećete znati ko je tačno odgovoran za zločin.
A zločin se dogodio osam godina pre početka
radnje romana, kada je supruga doktora Beka ubijena na jezeru. Tom događaju
prisustvovao je i on, i nikome nije jasno kako je uspeo da preživi i pozove
policiju, s obzirom na to da je sam Bek na licu mesta pronađen van svesti. Čak
ni posle svih tih godina Bek nije u potpunosti nastavio sa svojim životom, ma
koliko okolina pokušavala da mu pomogne.
Gotovo deceniju nakon ubistva, Beku stiže
misteriozni mejl sa porukama koje bi razumeli samo on i njegova pokojna žena.
Od tog trenutka Bek počinje da se nada nemogućem – da je Elizabet još uvek
živa.
U istom tom trenutku pronađena su još dva tela na
jezeru i policija ponovo otvara slučaj Bekove supruge, s tim što je ovog puta
osumnjičen upravo on. Uprkos tome, Bek vodi sopstvenu istragu, prateći poruke
koje dobija od Elizabet (ili od nekog drugog?), ne pominjući nikome te čudne
smernice, jer pravila u prvoj poruci su bila više nego jasna: nikome ni reči.
Ja nisam neko ko često čita trilere, pa nisam
stručnjak da procenim da li je triler dobar ili ne, ali meni je ovaj roman bio
zanimljiv i vrlo brzo sam ga pročitala. Mislim da ima sve ono što jedan dobar
triler treba da ima: priča je brza, nepredvidiva (bar nekome ko nije redovan
konzument žanra) i puna preokreta. U par navrata nailazimo na situacije tipične
za trilere, koje se nalaze u gotovo svakoj knjizi ovog žanra koju sam pročitala
(a i filmu), kao što je protagonista optužen za zločin koji uporedo sa
policijom vrši istragu i na kraju dolazi do rešenja slučaja. Knjiga u određenim
momentima ima i likova i situacija bez kojih bi svakako mogla, kao što je
naprasno prijateljstvo pedijatra (protagoniste) i pripadnika geta koji mu, osim
što mu pomaže kada je sateran u ćošak, u jednom trenutku daje i svoj testament
u kojem ga proglašava za staratelja sopstvenog sina ukoliko se njemu nešto
dogodi.
U svakom slučaju, ukoliko tražite preporuku za
klasičan triler, a niste čitali „Nikom ni reči“, eto preporuke niotkuda!
Ocena:
3/5
Reading Challenge: triler
0 comments:
Post a Comment