Stsh's Book Corner: lično ćoše

Showing posts with label lično ćoše. Show all posts

Prošla godina je bila... Ma, svi znamo kakva je bila. Možda baš zbog toga nikako ni da se nakanim da napišem ovaj osvrt. Ko bi uopšte želeo da se osvrće na 2020? Meni, konkretno, nije bila najgora godina ikad jer sam je uglavnom provela radno i u tom smislu mogu da izdvojim nekoliko lepih stvari po kojoj ću je se sećati. Ne samo da nisam ostala bez posla (ali neki ljudi u mojoj bliskoj okolini jesu) već sam radila više nego ikad, uspela sam da se ne zarazim (ali neki ljudi u mojoj okolini nisu) i nisam baš mnogo propatila zbog ograničavanja kretanja i druženja jer izgleda da sam furala karantin pre nego što je to bilo kul (mnogo ljudi u mojoj okolini nije). Naravno, to ne znači da ovo nije imalo nikakvog uticaja na mene. Mislim da još nismo ni svesni posledica, ali opet, mislim da smo, bez namere da zvučim kao neki guru, mogli mnogo toga da naučimo iz ovog iskustva. Na primer, za novogodišnju noć smo otvorili neki šampanjac koji smo dobili (sumanuto skup za moje pojmove, za nečije verovatno ne) i čuvamo ga godinama, jer za koju tačno priliku ga čuvamo? Naravno, ispostavilo se da ili ima ukus kao i oni ne tako sumanuto skupi šampanjci ili mi ne umemo da napravimo razliku, mada i dalje mislim da mu je cenu odredila samo etiketa koja svetli kada pritisneš dugme, što vam dosta govori o svetu u kojem živimo.

Čitala sam više-manje isto kao i proteklih godina ako gledamo brojke (Goodreads kaže 62 pročitane knjige, 18.185 pročitanih strana – koje su to knjige bile, kao i druge statistike možete pogledati OVDE), mada sa možda malo manje koncentracije i volje. Zapravo, kada je ova godina u pitanju, pamtiću je po gomili mlakih knjiga i ,,tja” utisaka (opet se vraćam na Goodreads koji kaže da mi je srednja ocena ove godine bila 3,3 – dakle ,,tja”), kao i poteškoćama da sastavim listu najboljih 10 pročitanih knjiga koju sam na kraju sastavila na silu jer ,,Top 8 najboljih knjiga” zvuči nekako glupo). S obzirom na situaciju, nisam sigurna da li je do knjiga ili do mene. Neko mi je predložio da umesto toga pišem o najgorim, ali o tome vam pričam, nema ni takvih – uglavnom samo mlake i ,,tja” knjige (zato mi je u nekim trenucima bilo prilično mrsko da pišem za blog). Ipak nisu sve bile takve pa je red da pređemo na ono zbog čega ste otvorili ovaj tekst. Knjige su poređane hronološki, rangiranje po kvalitetu bi stvarno bilo too much.

1. Svet po Garpu, Džon Irving

2. Štefica Cvek u raljama života, Dubravka Ugrešić

3. Grief is the Thing With Feathers, Max Porter

4. Druga strana, Alfred Kubin

5. Sedma funkcija jezika, Loren Bine

6. Plavetnilo, Maja Lunde

7. Do viđenja, Živojin Petrović

8. Zavod za nagađanje, Dženi Ofil

9. Samo ne Ajvi Poket, Kejleb Krisp

10. The True Deceiver, Tove Jansson

O svim knjigama sa liste sam već pisala na blogu (klik na naslov će vas odvesti na tekst) pa neću mnogo talasati o svakoj ponaosob. O Tuve nisam ni pisnula, niti ću jer ćemo uskoro dobiti prevod (juhu!) pa ću o njoj pisati tad. Neke od knjiga su me pošteno raspametile, neke su me izvukle iz čitalačke krize, neke su samo bile vrlo zabavne – ali iza svake preporuke stajem.

A u 2021... Pa, potrudiću se da pročitam što više knjiga koje imam i za koje opravdano smatram da su dobre, ali i njih štedim i čuvam za neko specijalno raspoloženje kao onaj glupavi šampanjac. Možda ću, ako se budem držala tog plana, na kraju godine imati drugačiji problem – kako izabrati samo deset od gomile fantastičnih naslova?! Živi bili pa videli.

Vama, naravno, želim isti problem – samo dobre knjige. Želim vam i dobro zdravlje, to se podrazumeva, da ne čuvate ,,specijalne stvari za specijalne prilike” već da svaki dan bude malčice specijalan (nećemo se sad upuštati u filozofiju kako specijalno onda gubi smisao). I naravno, hvala vam što i dalje svraćate na blog iako u poslednje vreme na njemu nema baš uvek pozitivnih vibracija (niste valjda mislili da će osvrt na 2020. proći bez vibriranja???).

Koje knjige su vama obeležile 2020. godinu? Jeste li čitali neku knjigu sa mog spiska? Planirate li? Čekam vas u komentarima!

Srećna vam Nova godina i stvarno se, ali stvarno nadam da će nam svima biti bolja, u svakom pogledu.

Vaša Stš <3

Zapitate li se nekad kad će nam se život vratiti u normalu? Mislim stvarno u normalu, ne na ovo ,,novo normalno” stanje. Mislim na život bez iscrtanog gradskog prevoza, bez pleksiglasa na kasama, bez maskica, rukavica, gelova za ruke i asepsola. Mislim na noćni izlazak sa društvom ili na kafu bez bojazni da će neko da vam kine u lice, na letovanje bez testiranja i karantina. I ja se zapitam s vremena na vreme i uopšte ne mogu da zamislim tako nešto. Izgleda da sam se malo uljuljkala u ovo vanredno stanje i samoizolaciju i suprotno svim očekivanjima, sad kad je dozvoljeno švrćkanje uopšte nemam želju da se švrćkam.

Nemam baš želju ni da fotkam, otkud bajata fotka od Uskrsa

Kada je vanredno stanje stupilo na snagu, svugde se pričalo kako je to idealna šansa da se opustimo i usporimo. Ne lezi vraže, već nakon nekoliko dana pojavila se nova, opšteprihvaćena mantra kako se samo lenjivci opuštaju u vreme kada možete naučiti tri nova jezika, smršati dvadeset kilograma i časkom se upoznati s osnovnim postulatima nuklearne fizike. Odjednom su nam postale dostupne besplatne knjige i onlajn pozorišne predstave. Ako ovo vreme niste iskoristili da se kulturno uzdignete onda vam, po svemu sudeći, nema spasa. Na mene je sve to, naravno, delovalo totalno kontraproduktivno. Možda zato što nisam imala dodatnog slobodnog vremena (jer i inače radim od kuće), naprotiv, dani su mi se pretvorili u čekanje u redovima za prodavnicu i momente blagog paničenja da ću nešto zaboraviti da stavim na spisak (ili da ću zaboraviti spisak) i dok se okreneš eto policijskog časa a čim odzvoni taj čas – meni se odjednom ništa ne radi.

Tih prvih dana u martu gotovo da ništa nisam ni čitala (osim vesti, vesti, vesti, brojki brojki, brojki) pa zato nisam ni pisala post o favoritima. Ipak sam sebi naredila da blog ne sme da trpi i da kontinuitet postova mora da se održi, ma koliko me mrzelo da pišem. U aprilu sam se već malo vratila na stari tempo (što bi rekli Kami i Ceca – živ čovek se navikne na sve) pa sad dobijate izveštaj za prethodna dva meseca. Idemo hronološki, kao i uvek:

1. Svedočanstva, Margaret Atvud – Mnogo ljudi se baš, baš radovalo ovoj knjizi pa tako i ja. Otrčala sam u knjižaru čim je osvanula u prodaji i iste večeri počela da je čitam. Prvu polovinu sam preletela a onda sam odjednom izgubila interesovanje. Knjiga, naravno, nije ispunila moja očekivanja, samo je potvrdila da treba biti oprezan pri radovanju nastavcima voljenih romana. Ipak, nisam se razočarala (za razliku od mnogo ljudi koje pratim) iako mislim da je mogla biti mnogo, mnogo bolje napisana. Pisala sam o knjizi u zasebnom postu pa neću dužiti, ako vas zanimaju kompletni utisci, tekst možete pročitati OVDE.

2. Medved i slavuj, Ketrin Arden – Ah, toliko se pričalo o ovoj trilogiji kao o najdivnijim knjigama na svetu i naravno da sam poklekla i kupila je. Prvo mi je trebalo malo vremena da se naviknem na font, ali to je proteklo mnogo lakše nego što sam mislila. Nisam, međutim, mogla da se naviknem na prevod. Toliko mi je smetao stil da gotovo nisam ni mogla da se koncentrišem na radnju. Toliko da sam je ostavila nedovršenu i sumnjam da ću je ikad završiti. Obično završim knjigu, ma koliko me gnjavila, ali ovu nisam. Možda zbog cele situacije a možda i zbog toga što sam se konačno opametila i prihvatila činjenicu da na policama imam gomilu dobrih knjiga koje came čekajući i da je nefer prema njima da trošim vreme na ono što mi ne prija.

3. Uznemireni ljudi, Fredrik Bakman – Bakmanove knjige uzimam po inerciji iako mi se nijedna posle ,,Uvea” zapravo nije dopala. Ali eto, upornost se ponekad isplati. ,,Uznemireni ljudi” su se popeli na drugo mesto top liste Bakmanovih knjiga. Ako vas zanima zbog čega, pisala sam o romanu OVDE.

4. Kako napisati roman, Rendi Ingermanson – Uopšte nemam nameru da pišem roman, knjigu sam uzela da čitam iz totalno drugih razloga. Iako generalno ne verujem self-help literaturi, mislim da ponekad nije loše potražiti savet uspešnijih ljudi od sebe. Ova knjiga nije jedna od onih ,,dobro jutro lepotice” knjiga i zapravo može da bude od pomoći ljudima koji su zapeli pri pisanju romana. Već sam rekla, ali nije zgoreg da ponovim: ako želite da napišete genijalno remek-delo koje će ući u kanone, verovatno nema tog priručnika koji vam može pomoći. Ako, s druge strane, želite na dospete na vrh police najprodavanijih naslova, onda možda i može – bog zna da svetski bestseler nije sinonim za originalnost. OVDE možete pročitati na čemu se zasniva Ingermansonova metoda pahuljice i kako vam ona može pomoći da sistematizujete zbrkane misli u koherentno književno delo.

5. Kirka, Madlin Miler – Nema ni nedelju dana kako je knjiga stigla u domaće knjižare a već je krenuo raskol među knjigoljupcima. S jedne strane ljudi koji kampuju pred knjižarama da ugrabe primerak, s druge oni koji ne mogu da veruju kako su takozvani ljubitelji knjige podložni marketingu (i sad za inat neće da je pročitaju). Ja sam ovaj roman jurila još na sajmu i nisam uspela da ga nađem pa sam ga nedugo zatim poručila i eto, tek sada je stigao na red. Kao i svaka druga hajpovana knjiga na instagramu, neće mi ostati u sećanju kao najbolja knjiga na planeti ili ona koja mi promenila život, ali stvarno ne razumem tu potrebu da se mrzi baš sve što je iole popularno. Nemojte mrzeti Kirku samo zato što je mnogo ljudi voli, uopšte nije loša, naprotiv. Plus, mnogo ljudi tvrdi da je prvi roman autorke još bolji što je još jedna lepa vest. Detaljnije utiske možete pročitati OVDE.

6. Prvi, drugi, treći čovek, Mirjana Đurđević – U potrazi za štivom nad kojim ću moći da se koncetrišem, setim se Mirjane Đurđević čije mi knjige uvek prijaju. ,,Prvi, drugi, treći čovek” je jedan u nizu romana u serijalu o doktorki Harijeti, a kako sam rešila da knjige čitam redom, nisam imala izbora. Ispostavilo se, međutim, da je knjiga ipak malo komplikovanija nego što sam se nadala i moram da priznam da jedva da sam uspela da pohvatam konce. Eto, toliko mi je sve bilo teško proteklih mesec i po dana. Uživala sam u humoru i sumanutim situacijama u romanu (kao i već poznatoj činjenici da je Mirjana Đurđević blago vidovita), ali ne onoliko koliko me inače razgale njene knjige. Za to ovog puta zaista krivim vanredno stanje.

7. Kometa dolazi, Tuve Janson – Sledeća slamka u vraćanju na stari tempo čitanja bilo je, naravno, hvatanje za dečje knjige. ,,Kometa dolazi” je roman o čuvenim Muminima koji su proslavili Tuve Janson. Pročitala sam je u dahu i to je verovatno jedina priča o mogućem smaku sveta koja je u ovakvoj situaciji mogla da me zasmeje i raspilavi. Čitajte dečje knjige!

8. Ljubavi, pronađi me, Grejem Simson – ,,Ljubavi, pronađi me” (ili The Rosie Project, u originalu) jedna je od onih knjiga za kojima uporno tragam – pametan čiklit i još jedna od onih knjiga koje Vulkan nagrdi slobodnim prevodom naslova i glupavim koricama (hajde još jednom da se podsetimo situacije zvane Elenor Olifant i flamingosi). Na knjigu sam nabasala sasvim slučajno: prvo sam je primetila na instagramu kao preporuku ljudima kojima se dopadaju knjige kao što su Elenor ili Bernadeta a onda sam je pronašla na razmeni knjiga. Uopšte me ne čudi što se tamo našla (kao što me ne čudi ni što se Elenor godinama vuče po sajamskim akcijama). Sa ovakvim naslovom i koricama jednostavno privlači pogrešnu publiku i odbija onu kojoj je originalno namenjena. Uskoro vam pišem detaljne utiske o romanu, a ako slučajno nabasate na njega na nekoj od akcija, nemojte ga zaobići.

9. Sloboda narodu!, Teri Pračet – Poslednja faza projekta ,,čitaj samo ono što ti prija” logično je vodila ka Pračetu. ,,Sloboda narodu” je prvi roman o Tifani Bolan, mladoj veštici iz udaljenih delova Disksveta koje se generalno smatra neplodnim tlom za veštice. To je ujedno još jedan Pračetov iskorak u YA literaturu (kao npr. onaj sa ,,Neverovatnim Morisom”) i još jedna šansa da se susretnete sa starim dobrim vešticama Disksveta, makar na kratko. Iako nije jedan od najboljih romana koje je Pračet ikada napisao, samo zbog Bake Vedervaks i Nane Og ga svakako vredi pročitati. Uskoro vam pišem detaljnije utiske.

To je to! U martu jedva dve i po knjige, ali april već deluje poznato. A sad totalni šok: dvomesečni favorit je knjiga čije sam predstavljanje na instagramu morala da počnem disclaimer-om kako ne biste pomislili da sam totalno skrenula (sudeći po komentarima to je bio pametan potez jer ste strašno puni predrasuda i čim vidite ,,Ljubav” u naslovu odmah dignete nosić – kao i ja, uostalom). Da, mislim na The Rosie Project, knjigu koja je idealna za opuštanje a da pri tome ne osećate potpunu grižu savesti jer čitate gluposti. Retka zverka u književnom vrtu – čiklit koji makar malo odstupa od šablona. Iako je generalno poznata kao knjiga koja liči na Elenor Olifant, ne liči zaista i Elenor je mnogo bolja, ali ako želite malo da danete dušom i pritom se upoznate sa Aspergerovim sindromom, od srca vam preporučujem ovaj roman (lepa vest je da postoje i nastavci, a manje lepa da Goodreads kaže da ništa ne valjaju).

Šta ste vi čitali tokom vanrednog stanja? Pišite mi preporuke u komentarima!

Do sledećeg posta,

Vaša (zauvek samoizolovana) Stš <3

Kako ste, dragi ljudi? Ne mislim na zdravstveno stanje, nadam se da slušate savete stručnjaka i da se trudite da sačuvate sebe i sebi drage, koliko je to moguće. Nadam se da niste ovih dana sedeli po kafićima, jer makar kafe ima na rafovima, a video pozivi postoje već neko vreme pa što ih ne biste koristili. Mislim na psihičko stanje. Kako ova situacija deluje na vas? Kod mene se nije mnogo toga promenilo. Već neko vreme radim od kuće a posao se malo nagomilao. Slušam savete kako da iskoristite višak slobodnog vremena a ja imam utisak da imam manje vremena nego pre cele ove frke (verovatno zato što non stop prekidam posao da bih pročitala vesti i videla šta ima novo). Stan mi je nikad čistiji. Čim krene policijski čas i završi se tapšanje sa terase kao po inerciji hvatam metlu i krpu. Oki je dobar pas i poštuje policijski čas, ali ne znam šta ćemo da radimo ako ga produže (nema potrebe da mi preporučujete pelene i slične stvari, Oki je odrastao pas koji je naučen da ne piški u stanu i nema šanse da ga od toga odučim). Knjiga, hvala bogu, imam za pet vanrednih stanja (svima koji su se pitali zašto gomilam knjige – ko je sad lud, a?), ali nešto mi se baš i ne da da čitam, lakše mi je da se koncentrišem na filmove, serije i onlajn predstave.

Trebalo je za danas da napišem novu recenziju, ali nisam baš inspirisana. No, Katarina sa bloga Prerazmišljavanje je osmislila ovaj zanimljivi booktag i izazvala ljude oko sebe da povežu simptome virusa sa određenim knjigama. Odlična ideja i hvala joj na tome – em ćemo se podsetiti simptoma, em ćemo se malo zabaviti. Njen video možete pogledati OVDE. Pa, da krenemo:

1. Groznica: Knjiga koju iščekujete

Da sam ovaj upitnik popunjavala pre mesec dana, odgovor bi sigurno glasio ,,Svedočanstva”, ali pošto sam pročitala roman, onda moj odgovor glasi ,,Priručnik o slikarstvu i kaligrafiji” (Saramago). Laguna je najavila knjigu za početak ove godine, ali nešto se iskomplikovalo pa sad umesto datuma imamo samo obećanje da će izaći 2020. Nije to prvi put da se odlaže objavljivanje Saramagovih knjiga, ali ko čeka dočeka. Još nisam pročitala ni ,,Opsadu Lisabona”, ali baš sam se obradovala kada sam videla da to neće biti poslednji prevod Saramaga koji ćemo moći da čitamo. Nikad dosta Saramaga, jej!

2. Kašalj: Knjiga koju ste najduže čitali

Ima dosta knjiga koje sam vukla kao dosadnu prehladu, ali molim vas, nemojmo zaboraviti Golgotu zvanu peti deo serijala Outlander. Čitala sam je više od mesec dana (knjiga, doduše, ima skoro 1500 strana) i negde na polovini sam prestala da se trudim da se koncentrišem na napisano. Stvarno volim serijal, ali ova knjiga je jedna od najdosadnijih koje sam ikada pročitala. Slična je situacija i sa romanom ,,Medved i slavuj”. Eno je na stočiću, ostavljena tu negde na polovini, ne znam ni da li da je završavam. Znam da mnogo vas voli tu knjigu i moram da priznam da sam potpuno zbunjena, mene onaj prevod ubija u pojam i toliko me nervira da jedva da mogu da pratim radnju.

3. Otežano disanje: Knjiga koja vas je ostavila bez daha

Uf. U poslednje vreme me retko koja knjiga toliko oduševi. Ali pošto pitanja prepisujem sa Slavkinog bloga (ostaviću vam dole link ka njenim odgovorima), podsetila me je na feeeenomenalni roman Džonatana Safrana Fora ,,Izuzetno glasno i neverovatno blizu”. Dakle, feeeenomenalan. I ne samo taj, ako čitate na engleskom, potražite i Here I am a možete i ,,Sve je osvetljeno” (prevode je objavila Geopoetika). Obećavam vam da niste čitali ništa slično. For predivno piše, prava je šteta što je odustao od romana i što se bavi nekim drugim temama koje nisu baš za svakoga (ili makar ne za mene). Jasno vam je da ne mogu da zaobiđem Saramaga (svi tekstovi o njegovim knjigama su OVDE). Sećam se kad je Laguna objavila prvi njegov roman ,,Smrt i njeni hirovi”. Postojali su prevodi njegovih romana i pre toga, ali ja sam tek zahvaljujući Laguni čula za Saramaga. Tad sam radila u knjižari i maznula sam knjigu čim je stigla. Dopala mi se toliko da sam odmah nakon toga u biblioteci potražila još njegovih knjga i našla sam starije izdanje romana ,,Slepilo” koji me je potpuno raspametio. And the rest is history.

4. Bol u grudima: Knjiga koja vam je slomila srce

Možda ste do sada shvatili da nisam preterani emotivac. Ima, naravno, dana kada mi je sve tužno i strašno i kada me emocije toliko preplave pa plačem i uz Grey’s Anatomy (već je poslovična scena u kojoj dobijam napad anksioznosti dok gledam epizodu Grejsa u kojoj muž ženi seče nogu u nekoj totalno sumanutoj situaciji kakvu samo Šonda može da smisli i ridam jer – šta ako nikada ne budem imala nekoga ko bi mi odsekao nogu?? Ako ikada čujete mog muža koji me uverava da će mi odseći nogu, bez panike, to je divan i romantičan gest kojim želi da me smiri). Poenta je da ne plačem često uz knjige, ali bilo je i takvih slučajeva. Tu je već pomenuti For i još nekoliko knjiga kojih ne mogu da se setim, ali mi na um prvo pada ,,Dnevnik” Bukovskog. Mnogo sam volela Bukovskog kao tinejdžerka i kada sam, u kasne večernje, skoro rane jutarnje sate, davno, davno, završila sa čitanjem dnevnika, bila sam potpuno slomljena jer sam shvatila da su to poslednje reči koje je ikada napisao.

5. Dezorijentisanost: Knjiga koju niste razumeli

Hm. Više je knjiga čiju popularnost ne razumem, što opet može da se podvede pod ovaj slučaj. Ako nisam razumela zašto je masa odlepila za nekim naslovom, možda ne razumem ni šta je pisac hteo da kaže. Takvih je, nažalost, mnogo.

6. Modre usne: Knjiga koju ne preporučujete

Ok, nisam znala da su modre usne simptom korone (*trči do ogledala). Elem, spisak je poduži, ali hajde da se ograničimo na knjige o kojima sam pisala u rubrici ,,Ja čitam da vi ne biste morali” (trebalo je da patentiram rubriku, svi živi su mi maznuli foru): famozna Mari Kondo i njene baljezgarije o metodi koja zapravo i nije toliko loša kada je sprovodi neko ko nije lud i čuvena, čuvena ,,Bahova sobarica” i protraćeno vreme života koje mi niko neće vratiti. Dosta za početak.

To bi bilo to. Neću nikoga da uslovljavam tagovima, razumem ako vam se trenutno ništa ne radi. Ako želite da popunite upitnik, samo izvolite. Ako nemate gde, tu su komentari ispod ovog posta. Obećala sam vam neke linkove: za Slavkine odgovore kliknite OVDE, za Katarinine OVDE.

Čuvajte se. Perite ruke. Držite rastojanje. Pomozite starijim sugrađanima kojima je zabranjen izlazak (zamislite kako je tek njima). Budite obzirni, pažljivi i ljubazni. Lepa reč i osmeh, sudeći po onome što znamo, ne prenose virus.

Virtuelno vas grli

Vaša Stš <3

Nova godina, novi planovi, nove ideje, novi booktagovi! Mislim da je ok da godinu na blogu počnemo jednim laganim knjiškim upitnikom. Vreme praznika je vreme za opuštanje, krkanje ruske salate i odmaranje, biće dana za nove recenzije, ne valja žuriti. Ovaj upitnik sam našla na Katarininom blogu, njene odgovore možete pročitati klikom OVDE.

1. Koliko knjiga planiraš da pročitaš u 2020. godini?

Godinama unazad po automatizmu upišem broj 50 u polje za Goodreads izazov i svake godine ga premašim, što znači da to baš i nije neki izazov, ali ne želim da se opterećujem brojkama pa namerno ne stavljam veći broj. 50 knjiga je neki optimum i ako ga ne dostignem znači da sam debelo zakazala. Viđam poslednjih dana rasprave na ovu temu pa odmah da kažem da mislim da je ova vrsta izazova super stvar. Ne, ne mislim da je neko ko pročita 5 knjiga manje vredan od onog koji pročita 100, ali smatram da zacrtani cilj može pozitivno da utiče na psihu i da vas opomene da je krajnje vreme da prestanete da zevate u storije na instagramu i umesto toga pročitate koju stranicu knjige.

2. Pet knjiga koje nisi stigla da pročitaš prošle godine a koje će ti naredne godine biti prioritet?

- Circe, Madeline Miller

- The Fiery Cross, Diana Gabaldon

- Znam zašto ptica u kavezu peva, Maja Anđelou

- Dnevnik Virdžinije Vulf

- Sedma funkcija jezika, Loran Bine

Nemojte mislite da ću odmah krenuti sa čitanjem ovih knjiga, duga je godina. Prioritet zapravo ima Dajana Gabaldon koju sam najozbiljnije planirala da pročitam prošle godine, ali je smaknuta s liste prioriteta kad su pomerili emitovanje nove sezone serije za februar. S obzirom na to da volim da pročitam knjigu pre nego što se bacim na seriju a da knjiga ima zilion strana, stvarno bi trebalo da počnem što pre.

3. Koji žanr želiš više da čitaš?

Ne čitam (strogo rečeno) žanrovsku književnost. Mnogo knjiga koje volim i čitam ne mogu lako žanrovski da se odrede (osim ako nismo lenji pa ih svrstamo pod dramu). mogu da kažem samo da bih volela da ove godine pročitam više laganih a dobrih knjiga, znate, one što je prilično teško naći.

4. Tri cilja koja imaš, a da nisu vezana za knjige?

Prvi je, naravno, da konačno završim sa majstorima u stanu i da nastavim s opremanjem. Drugi je – nemojte da se smejete i prevrćete očima – da krenem u teretanu pre nego što se sjedinim sa stolicom. Treći je da se iskombinujem kako znam i umem i ove godine odem na more.

5. Koju knjigu dugo poseduješ, ali je još nisi pročitala?

Samo ću reći da se još nisam usudila da se upustim u produhvat zvani ,,Fineganovo bdenje”. Eto.

6. Jedna reč koja opisuje tvoju 2019. godinu?

Stres. Ali stvarno. Toliko se toga lepog i važnog dogodilo prethodne godine, ali sve je bilo propraćeno nerviranjem, odlaganjem i osećajem bespomoćnosti. Nadam se da će naredna nastaviti u istom smeru, ali da će maler koji me je poterao ostati u 2019.

Toliko od mene za danas. Jeste li već počeli da pravite planove za 2020. godinu? Ovakvi tagovi podrazumevaju ,,izazivanje” određenog broja ljudi da odgovore na pitanja, ali kao što rekoh, vreme praznika je vreme za opuštanje pa ću preskočiti taj deo. Ako želite da odgovorite, smatrajte se tagovanim, čekam vas u komentarima!

Do sledećeg posta,

Vaša Stš <3

Prošle subote je u Beogradu održana još jedna razmena knjiga. Znate da mislim da je to idealan način da se rešite knjiga koje vam nisu potrebne i u isto vreme nabavite neke nove a da pri tom ne pipnete novčanik niti promenite broj knjiga u biblioteci. Za nas koji se često mašimo za novčanik kako bismo dodali još knjiga na gomile za koje nemamo mesta, ovo je zaista odlična stvar.

Razmena se održava na sada već uobičajenom mestu, u kafeu A7 na Vračaru, a u njemu su me dočekala sada već poznata lica članova čitalačkog kluba No Spoilers. Kao i uvek, pravila su jednostavna: imate pravo da uzmete onoliko knjiga koliko ste doneli a na razmeni ima mesta za sve osim za stare udžbenike, manifeste i ostalu literaturu stvarno niko ne želi, baš kao ni vi.

Na ovu razmenu uvek krećem optimistično, pa sam i ovog puta ponela šest knjiga i isto toliko sam vratila! Na početku mi se činilo da izbor baš i nije neki iako je na stolovima bilo više knjiga nego inače, a onda me je sačekalo iznenađenje (FOTO)! Da skratim priču, evo mog ulova sa poslednje trampe:

Počeću sa knjigom koju sam videla (i zamalo uzela) i na prethodnoj razmeni: Till September Petronella. Kratka i mint slatka knjižica koja sadrži četiri priče o ženama. S obzirom na to kako stojim s koncentracijom poslednjih dana, duža knjiga od ove mi ni ne treba.

Kada sam stigla na razmenu ponuda mi nije delovala primamljivo pa sam zbog toga uzela roman ,,Ana u haljini od krvi”. Čula sam za ovu knjigu još davno, ali utisci su prilično podeljeni. To baš i nije žanr koji ja često čitam (mada jesam gotičarka u duši) i izbegavam hrvatske prevode, ali knjiga je toliko lepa, sve sa krvavim ukrasima unutra, da sam prosto morala da je prisvojim.

I taman kad sam pomislila da ova razmena baš i neće biti plodna kao što sam se nadala, stiže ono iznenađenje koje sam najavila na početku posta. Neko je zapravo odlučio da na razmenu ponese sva tri toma Radefurdovog ,,Londona”! Morala sam malo da se borim za ove lepotice, ali moj urođeni šarm je odradio svoje i evo, sad konačno više nemam opravdanja da se upoznam sa opusom ovog pisca. I to ba kroz ,,London”, delo koje me je najviše i interesovalo. Pa vi posle nemojte da dolazite na trampe knjiga.

Ove godine je ekipa iz No Spoilers Book Club rešila da određene knjige stavi na prodaju i ja sam rešila da malo i pazarim kako bih ih podržala. Uzela sam roman ,,Božji dar” Rui Zinka, autora ,,Ugrađivanja straha” (odlična knjiga, recenziju možete pročitati OVDE). I baš tog dana kada sam u prethodnim favoritima pisala kako više neću kupovati knjige bez dodatnog informisanja o njima, samo zato što je njihov autor napisao neku super knjigu – uradila sam upravo to. Ali, bože moj, ako mi se ne dopadne završiće nazad na razmeni.

Jeste li možda bili na razmeni u subotu? Da li posećujete ovakve događaje? Ako ne, šta više čekate? Ja se već radujem narednoj!

Do sledećeg posta,

Vaša (rekla pa porekla) Stš <3

Istina je da je kraj maja, i da temperature već polako ali sigurno prelaze u letnji režim, ali tehnički gledano, proleće je, a vi znate da ja ove sezonske upitnike uvek tehnički uglavljujem u raspored. Sezona prolećnog čišćenja je verovatno odavno gotova, ali za booktag kakav nismo do sada imala nikada nije kasno! Na ovaj sam naišla na youtube kanalu Book Roast i pomislih: što da ne? Ionako je prošlo dosta vremena od prošlog posta ovog tipa na blogu. Spremni? Krpe u ruke i krećemo:

1. Tako je teško naterati se… (knjiga čije si čitanje dugo odlagala zbog toga što je prilično obimna)

Evo, baš se trenutno borim sa jednom takvom. Meni broj stranica nikada nije predstavljao prepreku da krenem sa čitanjem neke knjige, pošto nije obim knjige taj koji garantuje količinu vremena koje ću na čitanje te knjige utrošiti. Ali, kada je knjiga obimna, a uz to je još i teška za čitanje ili, ne daj bože, malo dosadnjikava, onda ume da čuči na polici ili noćnom stočiću i skuplja prašinu, dok ja uporno ignorišem njeno postojanje. Dakle, to mi se trenutno događa sa „Čovekom bez osobina“, čiji sam prvi tom uspela da pročitam u nekom razumnom roku, ali sada imam ogroman problem da konačno savladam i drugi. Ali ne bojte se, svi vi koji željno iščekujete utiske, doći će i taj dan kada će recenzija Muzilovog romana konačno osvanuti na blogu.

2. Sređivanje ormara (kojih knjiga želiš da se otarasiš?)

Već sam pisala o tome kako apsolutno nemam problem da se oprostim od knjiga koje mi se ne dopadaju ili mi prosto nisu potrebne. Odavno pravim razliku između građenja kućne biblioteke i gomilanja knjiga radi što većeg broja (jedan od osnovnih problema je prostor, volim da su mi police sa knjigama uredne, a to je teško postići sa viškom), tako da koristim svaku priliku da višak prosledim dalje, bilo to prodajom, poklanjanjem ili trampama. Tako da u svakom trenutku imam jedno mesto na polici za knjige koje čekaju svoje nove vlasnike i taj broj neprestano varira.

3. Provetravanje prostorija (knjiga koja je za tebe bila pravo osveženje)

Znate i sami koliko je tajming važan za čitanje određene knjige. Isti naslov čitajte u dva potpuno različita raspoloženja i doživećete je skroz drugačije. Ja nešto u poslednje vreme vodim ozbiljan rat sa čitalačkim blokadama, pa mi je „Otmenost ježa“, koju sam nedavno pročitala baš lepo legla i delovala kao pravo osveženje. Da sam je čitala u nekom drugom periodu, možda mi ne bi toliko prijala, ko zna, mada, koliko vidim, to je jedna od onih knjiga za koju svi imaju samo reči hvale.

4. Izvlačenje fleka (knjiga u kojoj bi rado izmenila pojedine delove)

Postoji mnogo ovakvih knjiga, naravno, naročito onih prosečnih, ali THE knjiga u kojoj bih svašta nešto menjala je „Rat i mir“. Moje neslaganje sa Tolstojem povodom ljudskih karaktera i, naročito, sudbine Bolkonskog je već svima poznato, ali da, svakako bih izmenila njegovu priču i dala bih mu happy ever after kakav zaslužuje. I onda bi mi to sigurno bio najomiljeniji roman svih vremena, a ovako, žalim slučaj, Lave, imamo ozbiljan problem.

5. Izbacivanje nepotrebnih sitnica (knjiga u serijalu koja baš i nije morala da postoji)

Ne čitam čiklit često, uglavnom zbog toga što mi sve te knjige liče jedna na drugu, ali uvek volim da podelim kada pronađem kvalitetnu knjigu iz ovog žanra. Jedna od mojih omiljenih „ženskih“ priča je ona o Bridžet Džouns (stvarno, kako neko može da ne gotivi Bridžet?), a to je ujedno i jedan od onih serijala koji je zaslužio da se ne razvlači po svaku cenu. Tu prvenstveno mislim na roman „Luda za njim“, koji je potpuni višak i na čije postojanje ćemo, u čast Džounsove, prosto zaboraviti.

6. Glancanje kvaka na vratima (knjiga sa čistim završetkom)

Ubih se razmišljajući jer znam da postoji nekoliko knjiga koje sam završila uz misao „Vau, kakav kraj“, ali evo, koliko god se trudila, ne mogu da se setim koji naslovi su u pitanju. Zbog toga ću da izdvojim Džojsov „Uliks“ čiji kraj zaista volim i koji može da se okarakteriše kao clean, a ujedno je i jedan od najčešće citiranih delova romana (izdvajam samo nekoliko poslednjih redova, pošto je završni monolog isuviše dugačak da bi se našao ovde):

…and then I asked him with my eyes to ask again yes and then he asked me would I yes to say yes my mountain flower and first I put my arms around him yes and drew him down to me so he could feel my breasts all perfume yes and his heart was going like mad and yes I said yes I will Yes.

7. Čišćenje paučine sa plafona (knjiga u kojoj se autor previše trudi da prenese neku poruku)

Ah, umalo da odustanem od ovog pitanja, ali posle kratkom listanja po pročitanim knjigama setila sam se! Ako neka knjiga zaslužuje da se nađe ovde onda je to „Jedi, moli, voli“ čija autorka toliko želi da pokaže spiritualnu promenu kroz koju uopšte ni ne prolazi, da čitava knjiga odiše atmosferom veštačkog i apsolutno neiskrenog, a osnovni utisak koji je meni ostao nakon čitanja jeste onaj najgori koji čitalac ikada može da doživi: „evidentno pišem za pare, a vi vidite šta ćete“. O knjizi sam detaljnije pisala OVDE, pa ako vas zanima zašto je toliko ne volim, izvolite pročitati recenziju.

8. Naporan, ali ujedno i izuzetno zadovoljavajući kraj prolećnog spremanja (knjiga koja je bila izazov, ali čije se čitanje isplatilo)

Ne bih da baksuziram, pošto sam daleko od kraja serijala, ali usudiću se ovako naslepo kažem da je to Outlander. Knjige su zaista ogromne i ima ih mnogo (čitav serijal ima više od deset hiljada strana), ali posle pročitane tri (što je tek trećina) ne žalim ni sekund uloženog vremena. Znam da mnogo ljudi strepi od ulaganja vremena u ovakve priče, ali evo, verujte mi na reč, kada je Outlander u pitanju, za uložen trud ćete zaista biti nagrađeni dobrom pričom. Ako se situacija slučajno promeni, ništa se ne sekirajte, odmah ću vas obavestiti.

To bi bilo sve za danas. Ukoliko želite da odgovorite na pitanja, smatrajte se tagovanim, kao i uvek. Zaista me zanima šta vi imate da kažete na ovu temu i da li nam se mišljenja u vezi sa određenim knjigama poklapaju! Pišite svoje mišljenje u komentarima!

Do sledećeg posta,

Vaša Stš <3