Treći sektor - Mirjana Đurđević

Mirjana Đurđević je srpska književnica, rođena 1956. godine. Napisala je više od 10 romana, među kojima su verovatno najpoznatiji oni koji pripadaju serijalu o detektivki Harijeti. Pored ovih, napisala je i nekoliko samostalnih romana, poput „Kaja, Beograd i dobri Amerikanac“ i „Bremasoni“ (recenzije o „Bremasonima“ i „Deda Rankovim ribljimteorijama“ možete pročitati klikom na naslove).

„Treći sektor“ (ili „Sama žena u tranziciji“) je jedan od autorkinih samostalnih romana. Glavna junakinja, Rozalija Milić, portret je savremene, emancipovane žene koja, pored toga što predaje u jednoj beogradskoj gimnaziji, pokušava da opstane u tzv. trećem sektoru, odnosno u svetu nevladiniih organizacija.

Rozalija je sve ono od čega srpski patrijarhat strepi: samohrana majka (i to sopstvenom voljom; otac njenog šesnaestogodišnjeg sina Ace nikada nije bio u planu kao član porodice, ali je bio neophodan zbog... znate već), uspešna preduzetnica (ako uspeh posmatramo kao malo širi pojam) i inteligentna osoba sa dugačkim jezikom i još dužim spiskom planova za budućnost.

Ipak, nije sve tako divno kao što na prvi pogled deluje. „Treći sektor“ govori o izuzetno haotičnom periodu u Rozalijinom životu (mada se čini da joj je haos odavno postao stil života). Acu evidentno drma pubertet, njen projekat nikako da dobije zeleno svetlo i dugoočekivani budžet, a u zaključanoj sobi kancelarije u kojoj su još uvek stare stvari stanodavke, Roza pronalazi izgužvanu posteljinu i dve vinske čaše van kutije. Na sve to, uganula je i nogu i poprilično se teško kreće. I kako sa svim tim izaći na kraj?

No, na njenu sreću, tu je njen starmali Aca, koji će je hraniti brižljivo spremljenim jelima iz babine knjige sa receptima, i uz konstantno prevrtanje očima (koliko god bio zreo, ipak je tinejdžer) pomagati u dopisivanju sa Polom, potpredsednikom EEA, organizacije koja treba da joj odobri budžet za projekat. Kroz ovu korespodenciju, Rozalija će shvatiti da joj neko radi o glavi i na vreme će otkriti pokušaj krađe njenog dragocenog projekta, ali i da Pol nije samo tamo neki poslovni Švajcarac, već osoba (i to vrlo prijatna osoba!) od krvi i mesa.

„Treći sektor“ je veoma kratak roman koji se sa uživanjem čita u dahu. Đurđevićkini likovi su toliko dobro osmišljeni da će vam delovati neverovatno da su plod autorkine mašte; odnos Roze i Ace je takav da ćete u isto vreme priželjkivati isti za sebe i svoje dete, ali ipak se i nadati da vas tako nešto nikada neće zadesiti. Sada već prepoznatljivi stil Mirjane Đurđević teraće vas da se konstantno kikoćete (ne preporučujem čitanje na javnom mestu, ukoliko vam je stalo do mišljenja drugih o vašoj zdravoj pameti) i da zaboravite na okolinu sve dok ne sklopite korice ovog izuzetnog romana.

Moja preporuka je da ovaj roman sačuvate kao prvu pomoć za nadolazeće tmurne i depresivne dane, kao i to da ga čitate preko vikenda, kada dnevne obaveze i ljudi kojima ste inače okruženi ipak mogu malo da pričekaju.

Ocena: 5/5