Kristin Hana
je američka autorka, rođena 1960. godine u Kaliforniji. Svoju prvu knjigu je
napisala 1991. godine, dok je
studirala prava i to uz pomoć majke, koja joj je, iako je bila teško bolesna,
bila ogromna podrška. Od svoje prve knjige, koja je doživela neuspeh, pa do
danas, Kristin Hana je napisala više od 20 romana i dobila brojne književne
nagrade. Njen najnoviji roman, “Slavuj
nad Pirinejima” proglašen je za najbolji istorijski roman 2015. godine, po
izboru čitalaca sajta Goodreads.
„Ulica svitaca“ je autorkin 16. roman, objavljen 2009. godine, a bavi se
prijateljstvom Tali i Kejt, dve devojčice (a kasnije i žene) potpuno različitog
karaktera.
Talula Hart
je popularna devojčica, uvek u centru pažnje, za kojom se svi okreću. Kejt Malarki je „dosadnjakovićka“ bez
drugarica, uvek po strani, koja bi dala sve na svetu samo da bude kao njena
nova komšinica. Jedne večeri, nakon što se Talin izlazak loše završi, njih dve
će popričati i od tog trenutka će postati nerazdvojne prijateljice.
Uprkos tome šta Kejti misli o svojoj novoj
drugarici, Talin život je daleko od savršenog. Ona nikada nije upoznala oca,
dok je njena majka, zavisnik od narkotika, prosto dolazila i odlazila, ne
mareći preterano za svoje jedino dete. Nakon što joj je baka, koja ju je čuvala
kada se majka izgubi, preminula, Tali će postati „član“ Kejtine porodice i to
će dodatno učvrstiti njihovo prijateljstvo. Njih dve će sve raditi zajedno
(uglavnom prateći Taline ideje), do te mere da će imati i zajednički cilj (koji
je Tali zacrtala) da postanu svetski poznate novinarke. Sve do jednog trenutka
kada će se Kejti najzad osvestiti i priznati sebi i svima oko sebe da to uopšte
nije život koji ona želi. Nakon toga, putevi prijateljica će se razići, iako će
i dalje biti bliske, sve dok jedna od njih ne napravi grešku zbog koje će
postati potpuni stranci.
Osnovna tema „Ulice svitaca“ je svakako snaga iskrenog prijateljstva, ali i sve
ono što na jedno prijateljstvo može da utiče, bilo pozitivno ili negativno –
porodica, ljubav, ljubomora, zavist, ambicije, izdaja i oproštaj. Kako roman
obuhvata period od skoro 40 godina (pokrivajući uzgred sve bitne događaje (i
muzičke hitove) koji su obeleželili date dekade), slobodno bismo mogli reći da
je tema kojom se autorka bavi prosto život kao takav.
Baš kao što su bile potpuno različite one večeri
kada su se upoznale, Kejt i Tali
izrastaju u jednako različite žene, sa potpuno suprotnim životnim ambicijama i
sistemima vrednosti – toliko da bi se moglo postaviti pitanje kako je uopšte
moguće da su održale prijateljstvo svih tih godina. Tali ispunjava svoje
ambicije i dokazuje svoju vrednost svetu – postajući TV lice koje svako voli i
rado gleda na svojim malim ekranima. Kejti, s druge strane, odbacuje snove o
karijeri i pronalazi se u ulozi (iscrpljene) majke troje dece.
Iako su ličnosti glavnih junakinja ovog romana
zasnovane na stereotipima „Žene od
karijere“ i „Žene domaćice“ i
iako su im karakteri (naročito kada je u pitanju Tali) toliko dvodimenzionalni
da je svaki njihov potez (a tako i radnja romana) u osnovi predvidiv, „Ulica
svitaca“ je zanimljiv roman koji do samog kraja drži pažnju. Kraj romana je,
međutim, potpuno neočekivan i potpuno drugačijeg senzibiliteta. Nisam sigurna
da mi se ikada dogodilo da mi je kraj nekog romana toliko promenio mišljenje o
samom delu.
Doticanje pitanja opasne neizlečive bolesti romanu daje
posebnu težinu, potpuno drugačiju emotivnu notu (bez trunke patetike) od one
koja se sporadično pojavljivala tokom romana i veoma važnu poruku svakoj
čitateljki.
Koliko je pisanje ovog romana bilo važno samoj
autorki pokazuje činjenica da uz njega ide i „pismo čitateljki“ u kojem ona
sasvim otvoreno govori o smrti svoje majke i upozorava na važnost redovnih
pregleda kod svake žene. Nakon što pročitate ovo autorkino pismo, postaće vam
sasvim jasno zbog čega je kraj romana toliko drugačiji i snažniji od njegovog
ostatka.
„Ulica svitaca“ je priča o ljubavi i
prijateljstvu, o tome koliko je važno imati nekoga pored sebe, voleti i biti
voljen. Ali pre svega, ovo je snažna priča o odnosu svake osobe prema sebi; o
tome kako često zbog potrebe da se dopadnemo, da budemo voljeni ili cenjeni,
zaboravljamo šta nam je zaista potrebno i sebe stavljamo u drugi plan. Iako
suštinski različite, i Talina i Kejtina životna priča nose istu pouku.
Zato pre svega volite i cenite sebe, i još
bitnije, pazite na sebe. Drugi ljudi dolaze i odlaze, ali Vi ste glavni stub
sopstvenog sveta i jedina osoba bez koje Vaš život zaista ne može da
funkcioniše. Sve ostalo će već nekako
doći na svoje.
Ocena:
3/5
Izdavač:
Evro Book
0 comments:
Post a Comment