Neko rek’o proleće? J
Kao što vidite iz naslova ovog posta, i kao što
ste već mogli da vidite na društvenim mrežama, blog je prešao tu prvu bitnu
cifru od sto hiljada pregleda. Zato,
naravno, moram još jednom da iskoristim priliku da vam se zahvalim za svaki put
kada ste došli u ovo malo književno ćoše, pročitali ono što sam pisala, dali
svoje mišljenje i učestvovali u izgradnji i rastu ovog bloga. Već sam rekla,
ali nije zgoreg da ponovim: ovaj blog postoji zbog vas koji ga pratite i zato
vam beskrajno hvala što dajete
smisao celoj ovoj priči i što me svakodnevno motivišete da vredno radim na ovom
mom malom parčetu internet neba.
I zato, ukoliko imate nekakve sugestije,
predloge, primedbe bilo kakve vrste, slobodno mi se obratite. Ukoliko mislite
da bi mi se neka knjiga dopala i želeli biste da vidite recenziju na blogu, ne
ustručavajte se da je preporučite. Ako upadnete u reading slump i treba vam preporuka za čitanje, pravac u inbox
društvenih mreža, da probamo da nađemo nešto što će vas izvaditi iz škripca.
Svakom komentaru i poruci se obradujem, to mi je najjasniji znak da ne pišem „u
vetar“.
Mart
je, osim ovog jubileja, doneo brojne novine. Sa prolećem, za kojim sam toliko
kukala, stigle su i nove obaveze (čitajte: obaveze od 9 do 5), tako da sam
trenutno u fazi privikavanja, a sve to se dobrano odrazilo na vreme koje
posvećujem čitanju. U proteklih par nedelja gotovo da uopšte nisam kod kuće.
Kada stignem sa posla, imam vrlo malo vremena da predahnem, a onda me čeka Oki
sa uzdignutim repićem koji maše levo-desno i insistira da izađe napolje (i on
je jedva dočekao lepo vreme). Sve to rezultira činjenicom da u krevet legnem
mrtva umorna (ali punih pluća svežeg vazduha) i jedva da sam u stanju da
pročitam par stranica pred spavanje. Dakle, moraću pod hitno da uradim nešto po
tom pitanju.
Zbog toga je spisak pročitanih knjiga malo kraći
nego obično:
2. Nezaboravno kolektivno samoubistvo – Arto Pasilina
3. Janičar – Saša Edi Đorđević
4. Ripli Bogl – Robert Maklijam Vilson
Uz važnu napomenu da sam „Riplija“ završila
sinoć, ali s obzirom na to da sam ovaj roman čitala većim delom meseca, mislim
da zaslužuje da se nađe na ovoj listi kao počasni kandidat na mestu onih knjiga
koje sam beskrajno dugo čitala (Goodreads
kaže 16 dana!). Ne zato što je knjiga dosadna i loša, već zbog toga što prosto
nisam imala vremena ni za šta.
Titulu favorita dajem Pasilininom romanu „Nezaboravno kolektivno samoubistvo“, a
recenziju ovog romana ćete čitati u narednom postu. O „Godini zeca“ ovog autora sam već pisala (klik), i stvarno od srca
preporučujem da se upoznate sa opusom ovog pisca.
To bi bilo to za danas. Još jednom ogromno hvala
na svemu! Koje knjige ste vi pročitali u martu? Kako provodite ove lepe,
sunčane dane? Da li i vas muči taj famozni „prolećni umor“? Pišite u
komentarima šta god vam padne na pamet!
P.S. Nadam se da ćete pametno iskoristiti ovaj
dan, kao i svoje građansko i ljudsko pravo da birate život kakvim biste želeli
da živite. Vaše mišljenje je važno, vaše pravo je da ga izrazite. Zato nemojte
sedeti skrštenih ruku i puštati da neko drugi odlučuje umesto vas.
Do sledećeg posta,
Vaša Stš
<3
Posts
Saosećam sa tobom zbog nedostatka vremena za čitanje. I sama sam u toj situaciji pa u potpunosti razumem kako je kada ne stižeš da se posvetiš dragoj aktivnosti.
ReplyDeletePosle tvog prikaza Doručka šampiona setila sam se da su na sajtu Cracked počeli da prave podkast posvećen Vonegatu pa sam uzela da slušam što podkast, što druga Vonegatova dela (audio knjige su mi trenutno jedini način da nastavim da "čitam"). Ako te podkast zanima, potraži Kurt Vonneguys na Soundcloud-u. Imaju neke interesantne segmente, ali meni njihov neobavezan način komunikacije, kao da slušam dva nervozna ortaka u kafiću, nešto ne prija. Elem, aprilska epizoda će biti upravo o Doručku šampiona.
Hvala na preporuci, obožavam Cracked! :)
DeleteHvalaaaa! <3
ReplyDeleteDivno za "Papinu kći", a naročito za "Visoke planine Portugalije", jedva čekam utiske.
A ovo poslednje danas bolje da ne komentarišem... :/