Pogledajte
svoje police sa knjigama. Koliko knjiga koje posedujete zaista želite da
posedujete? Pogledajte malo bolje. Koliko naslova vidite koje sigurno nikada
nećete pročitati? Neki od njih su promašeni pokloni, neki ishitrene kupovine,
za neke ni ne znate odakle vam, neki spadaju među one koji vam se ne dopadaju i
sada vam vamo skupljaju prašinu i zauzimaju dragoceno mesto na već pretrpanim
policama.
Razmene knjiga više nisu novina u
Srbiji i predstavljaju jedan od omiljenih načina knjigoljubaca da dođu do novih
naslova, a da pri tome ne bankrotiraju. Na društvenim mrežama postoje grupe gde
se svakodnevno odigravaju trampe, a sve je više i događaja koji imaju upravo tu
namenu. Među njima je, ipak, najpoznatiji festival Čitam Čitaš.
Osim
trampe knjiga, po kojoj je festival najpoznatiji, svake godine se u okviru
festivala održavaju tribine i radionice, uvek sa istim ciljem – promocija čitanja. Festival se
tradicionalno održava na Kosančićevom vencu, na ruševinama Narodne biblioteke i
na taj način je iznova i iznova oživljava.
Ove
godine je, zbog radova na Kosančiću, festival dobio novu lokaciju i vreme
održavanja. Nakratko se preselio u bioskop
„Zvezda“, pa je samim tim tema ovogodišnjeg festivala objedinila knjigu i film. Posetioci su, dok traže
knjige koje će udomiti, slušali poznate kako čitaju svoje omiljene knjige, kao
i tribine o odnosu književnosti i filma i očuvanju kulturne baštine. Oni koji
su želeli, mogli su da se prijave na radionice stripa i kreativnog pisanja, ili
da pogledaju projekcije filmova koje su, putem društvenih mreža, sami
izglasali. Još jedna novina u odnosu na prošle godine jeste ta što je festival
trajao dva dana, u subotu i nedelju, što sam ja, naravno, iskoristila, i
posetila trampu dva puta.
Prvo
što moram da kažem jeste da mislim da je, i pored najbolje namere organizatora,
„Zvezda“ zaista loš prostor za
ovako nešto, ili makar loše iskorišćen. Knjige su se nalazile na nekoliko „punktova“ postavljenih tako da
su oko njih konstantno bile gužve, i to, kao po pravilu, po ćoškovima koji su
slabo osvetljeni. Zapravo, čitav prostor je slabo osvetljen i, kad smo već kod
toga, u jako lošem stanju. Da su Nemci onomad znali kakav smo narod, možda nam
ne bi ni bombardovali biblioteku, već bi nas pustili da je sami zapustimo, kao
što već imamo običaj. Dobra vest je, ipak, da će se festival već sledeće godine
vratiti na svoje staro, suncem obasjano mesto.
Takođe,
čini mi se da je ove godine bilo manje knjiga nego prošle, što zapravo ne bi
trebalo da bude slučaj. U ovo me je dodatno uverila činjenica da su volonteri
ove godine vodili više računa o trampi i povremeno „podsećali“
posetioce da bi za svaku uzetu knjigu neku trebalo i da ostave. Iako ovo nije
nešto što bi trebalo da nas iznenadi, ipak je malo tužno. Lepota ovog festivala
je upravo u tome što on zavisi od svojih posetilaca. Dakle, ukoliko ste bili
nezadovoljni ponudom, nemojte za to kriviti organizatore, već posetioce.
Ja ove
godine nisam baš mogla da se pohvalim knjigama koje sam ponela, ali sam, na
svoje ogromno zadovoljstvo, pošto sam prevrnula apsolutno svaku knjigu, u
nedelju primetila da je samo jedna od onih koje sam donela i dalje tu. Tako da,
nemojte biti previše samokritični i uvek podsetite sebe da je nečije đubre nekome
blago. Poenta je samo u tome da ne donosite oštećene knjige, i da budete fer: u
pitanju je trampa po principu knjiga za knjigu, a ne po principu „donesem tri,
odnesem deset“.
Kao i
uvek, ponuda je bila šarenolika. Dominirali su nekakvi prastari almanasi i
knjižice koje su se poklanjale uz novine, ali je ove godine zvezda festivala
definitivno bila „Anđelika“, koju ste mogli da pronađete bukvalno na svakom
ćošku.
Iiii
konačno, evo knjiga koje sam ja udomila:
1. High Fidelity, Nik Hornbi. Ovo je prva
knjiga na koju sam naletala, i odmah odlučila da je uzmem. Ja volim Hornbijeve
knjige i „High Fidelity“ je jedan od prvih njegovih romana koje sam pročitala.
Nemam svoj primerak, a nisam baš sigurna da bih ga ikada kupila, tako da je ovo
idealno rešenje.
2. Ženski razgovori,
Dušan Radović. Knjiga na koju sam bacila oko još kada je Vedrana sa bloga
Cajkine kandže na instagramu objavila koje naslove je spremila za trampu. Imala
sam sreće – Radović joj je još uvek bio u rancu kada sam stigla, tako da niko
nije uspeo da ga mazne.
3. Hotel Finbar, grupa
autora. Čim na koricama vidim da je izdavač Clio, odmah krenem sa prelistavanjem. Ono po čemu je ova knjiga
posebna je to što je svako poglavlje napisao drugi autor i preveo drugi
prevodilac.
4. Ništa nije večno,
Sidni Šeldon. Tradicionalno svake godine dođem kući sa festivala sa nekim
silnim trilerima, a Šeldona je ove godine bilo koliko vam srce ište.
5. Plima
sećanja, Sidni Šeldon i Tili Bagšo. Sad već prelazimo na drugi dan. Opet
Šeldon? I da i ne. Kao što rekoh, Šeldona je bilo gotovo koliko i Anđelike.
Međutim, tek kada sam došla kući shvatila sam da ovo uopšte nije Šeldonov
roman, iako to nikada ne biste pomislili, pošto je Vulkan odlučio da je Sidney Sheldon’s The Tides of Memory by
Tilly Bagshawe isto što i roman koji su zajedničkim snagama napisali Šeldon
(tada već pokojni) i Tili Bagšo. Na mene
ovo nema nekog prevelikog uticaja pošto zaista nisam neki Šeldonov fan, ali
nije zgoreg spomenuti da u Zakonu o oglašavanju postoji pojam koji se zove
obmanjivanje kupaca, a ako ovo nije to, ja onda ne znam šta je.
6. Izmisli
ljubav za mene, Hose Ovehero. Jedna od onih knjiga za koju nikada u životu
nisam čula, ali ima lepe korice. Evo šta kaže sinopsis: Sa svoje terase Samuel svakodnevno nezainteresovano posmatra kretanja
drugih. On je čovek koji se ne posvećuje ničemu i nikome. Jednog ranog jutra
neko mu javi telefonom da je Klara stradala u saobraćajnoj nesreći. Iako Samuel
ne poznaje nijednu Klaru, reši da ode na njenu sahranu, podstaknut mešavinom
znatiželje i dosade. Opčinjen mogućnošću da igra ulogu čoveka s kojim su ga
zamenili, Samuel odlučuje da za Karinu, Klarinu sestru, izmisli vezu s Klarom,
i uđe u igru u kojoj gubi vlast; ubrzo mu nije jasno hoće li ga ljubav koju
izmišlja spasiti ili utopiti.
7. Meda
peva bluz, Dušan Kovačević. Ovu knjigu sam videla u subotu i, mada sam
zastala na trenutak, prošla sam pored nje. Onda sam je opet videla u nedelju i
ipak odlučila da je uzmem, kad je već niko neće.
8. Crvena
nit/Znak četvorice (Šerlok Holms), Artur Konan Dojl. I za kraj, kao šlag na
tortu, jedan klasik koji zasigurno dobija svoje mesto na polici.
To
je moj ovogodišnji ulov i ja sam više nego zadovoljna. Knjige koje sam odnela
mi zaista nisu potrebne, a donela sam nekoliko stvarno super naslova. Uostalom,
najgore što može da se dogodi (Šeldone, u tebe gledam) jeste da se neke od
pokupljenih knjiga sledeće godine vrate odakle su i potekle, što je još jedna
od prednosti ovog festivala. Uz to, vratila sam se sa jednom knjigom manje u
odnosu na broj onih koje sam ponela, ali to me čini posebno srećnom, jer je
upravo ta knjiga poslužila da drugarici utrapim jedan roman Mirjane Đurđević
koji sam našla, a koji već imam u svojoj kolekciji. A osim toga, provela sam
divno popodne sa svojim blogokoleginicama (već pomenuta Cajka i Slavka sa bloga Nemam ime imam komentar – čekamo njene utiske, njen ulov je bio viiiiše nego
interesantan, to je sve što smem da vam kažem, a da ne otkrijem previše). Sve u
svemu, jedan veoma prijatan vikend.
Jeste
li vi posetili ovogodišnji Čitam Čitaš
festival? Obavezno u komentarima podelite svoje utiske i knjige koje ste
pronašli po budžacima bioskopa. Da li ste možda čitali neku od knjiga koje sam
navela? Koja knjiga je za vas bila Zvezda ove razmene? Pišite utiske, jedva čekam
da čujem kako ste se proveli!
Do
sledećeg posta,
Vaša
Stš <3
Posts
Obrisala komentar, jer je objavljivanje istog s telefona Tantalova muka. :( Elem, sjajan ulov! Hornbi i ja smo se uvek mimoilazili iako volim neke filmove kojima on potpisuje scenario, a High Fidelity ću svakako pribeležiti, deluje kao nešto što bi mi se dopalo (ni film još nisam gledala). Deluje mi obećavajuće "Izmisli ljubav za mene". Šerlok je uvek dobrodošao, krivo mi što nisam sakupila onu ediciju uz Blic ženu, pogubih se s njihovim rasporedom objavljivanja.. Ja sam nekoliko Šeldonovih koje sam imala davno sklonila s polica, a Vulkanov potez je kriminalan. :D
ReplyDeleteP.S. Ja baš sad gledam svoje police ne bih li našla koji višak. :)
Ma uvek se nađe nešto! Ja sam se, ako ništa drugo, osigurala za sledeću godinu :D
DeleteHorbni je super, mada mi nisu sve njegove knjige jednako dobre. Pošto ga uopšte nisi čitala, preporučila bih ti, pored HF, "Sve o dečaku", "Dug put do dna" iiii, po meni najbolju "Kako biti dobar".
Kad je o Šeldonu reč, stvarno ne mogu da se opasuljim. Postoje ti neki pisci koje ljudi automatski kupuju, čim izađe nešto novo, a rekla bih da je Šeldon baš jedan od njih. U tome je najveći problem. Ja, kao što rekoh, nisam nešto posebno razočarana (pročitala sam jedan njegov roman i nisam baš oduševljena; ko zna, možda mi se ovo više dopadne), ali sam šokirana potezom. Taman kad pomisliš da u Srbiji više ništa ne može da te iznenadi... :)
Hvala na čitanju i na posebnom trudu da ostaviš komentar! :D
Ja se od svoje Anđelike nikako ne bih rastajala. :D
ReplyDeleteMeni je ovo jako zanimljivo, ali sam ove godine bila bolesna i nisam mogla da dođem do Beograda, a i moram priznati, nekako me odmah uhvati panika šta ako je gužva ili se ljudi guraju, pa ništa ne uspem da pronađem. :D
Ne čudi me da je verovatno bilo i onih, koji su odnosili više nego što su doneli, to je prosto naš mentalitet.
Mada, iskreno, ja ni ne bih imala knjige za razmenu, jer me stara izdanja vezuju za neke članove porodice, a svojih koje sam kupila, koliko god treš bile se ne odričem, za svaku sam, kao pravi Rak u horoskopu, emotivna vezana. :D
Čini mi se da su zvezde razmene Šerlok i Dušan Radović. Što se tiče Hornbija, ovu nisam čitala, a Sidni Šeldon čitala sam one njegove baš stare knjige tipa Ako dočekam sutra, i nekako volela sam ih kao klinka. :D
Ono što je super kod ove razmene, jeste to što ako ne nađeš ništa za sebe, možeš svoje knjige da vratiš nazad kući :)
DeleteBude gužve, ali nikada tolike da ne možeš da stigneš na red, a i ljudi su veoma ljubazni. Ja sam bila sa drugaricom koja je došla sa bebom (koja je bila glavna atrakcija festivala) i svi su se trudili da joj olakšaju prolaz i prilaz knjigama, kao i da joj saopšte da postoji posebna gomilica sa knjigama za decu. Sigurna sam da je bilo ljudi koji su mislili da bebi nije mesto tu, ali to niko ni na koji način nije pokazao. Sve u svemu, jedna divna slika, ne baš tako česta kod nas. :)
Ja sam se pokajala što sam otišla u nedelju, a ne u subotu, jer je izbor u nedelju bio veoma loš. Tu posebno mislim na gomilu komunističkih knjiga i literature za pravni fakultet. Ponela sam dve knjige. Kingov It (prvi deo, pošto posedujem knjigu u kojoj su oba spojena) i potpuno novu, ukoričenu, neotvorenu knjigu Bela priča, koju je izdao Srećom, ulov je na kraju bio i više nego dobar - nabavila sam drugi deo martinove Gozbe za vrane (crnogorsko izdanje, ali nema veze) i novo, ukoričeno izdanje Flečerove Gvozdene ruke.
ReplyDeleteA to kako sam naišla na ove knjige je posebna priča. Kada sam već odustala od potrage, neki čovek je samo spustio Flečerovu knjigu ispred mene. Onda sam ponovo odustala i odlučila da dam dve knjige, a vratim se kući sa jednom, kada su sa ulaza volonteri doneli Martinovu knjigu. Bukvalno sam je uzela volonterki iz ruku, da me neko ne preduhitri kada ih stavi na gomilu.
Meni se nešto čini da je možda najpametnije otići odmah na samo otvaranje, jer su tada još uvek na raspolaganju knjige koje doniraju izdavači, a one se odmah prve razgrabe. Ili još bolje, svratiti nekoliko puta u toku dana - pronjuškaš malo, odeš na kafu, vratiš se pronjuškaš još malo.
DeleteTamo se situacija bukvalno menja iz minuta u minut, sve zavisi od toga koliko imaš sreće i šta tražiš. :)
Jasno mi je, ali nisam bila u prilici da dođem ranije ili više puta. A koliko se situacija brzo menja shvatila sam nakon što sam razočarana krenula kući i samo su iskrsle dve odlične knjige sa kojima sam se vratila. :)
DeleteJa ću onda sledeće godine nakupiti nekog svog materijala i poslati nekom od vas u BG da mi sakupi bar 5,6 delova "Anđelike". :) Ne daju mi se pare za novo izdanje, ma koliko lepo ono bilo. Što je puno, puno je. 😊
ReplyDeleteNisam baš brojala, ali 5 komada je sigurno bilo :D
DeleteStaro i vijam. :) Gledam sad na Kupindu starija izdanja, Otokar Keršovani doduše, korica jeste kič, ali nećemo suditi. Čula sam sve najbolje. :) Elem, komplet 1-6 prodaju za najmanje 1700 din. I to mi nešto puno. Mada sve je bolje nego za jednu novu dati više od hiljadu..
DeleteIsto to izdanje je bilo i na festivalu :)
DeleteTeško da bih se odlučila da čitam serijal od 13 knjiga, "Tuđinka" je poseban slučaj :D
DeleteIjao, zar ti, tako sva fina?? :D
ReplyDeleteNišta onda, sledeće godine ćeš morati da se iskupiš :)
Čini mi se da bi KST možda i bio bolji prostor za trampu :)
ReplyDeleteNe znam da li da plačem ilii da se nasmejem na "Da su Nemci onomad znali kakav smo narod, možda nam ne bi ni bombardovali biblioteku, već bi nas pustili da je sami zapustimo, kao što već imamo običaj."
ReplyDeleteGorki smeh, to je to.
Oguglali smo mi na razne stvari, ali kada vidim pojedine fasade, mahom zgrada koje su pod zaštitom države, stvarno ne mogu a da ne pomislim da su te koje su porušene u ratovima makar stradale dostojanstveno. To, koliko kao nacija nemamo sluha za kulturu i očuvanje kulturne baštine, neiscrpna je tema.
DeleteGeneralštab, takav kakav je, baš i dokazuje poentu i jeste jedan od simbola Beograda - em ružan, em urušen - i ne razlikuje se baš mnogo od nekih drugih "kulturnih spomenika".
DeleteNemojmo više o ovome, samo se nerviram, svašta će da mi izleti :)
Meni je tako žao što sam daleko od Beograda a imala bih svašta da odnesem, milion gluposti imam na policama šteta. Ali sam uživala kroz tvoj post kao da sam ja bila tamo baš je divna manifestacija i lepo je što se održava i organizuje :)
ReplyDeleteU Novom Sadu se organizuje nešto slično 15. oktobra, a to nije ni prvi put, tako da se nadam da će uskoro i ostali gradovi u Srbiji dobiti svoje trampe :)
Delete"Plima sećanja"se meni dopala,uzbudljiva je i drži pažnju,fino lagano štivo koje nije besmisleno i glupavo.
ReplyDelete"Hotel"sam pročitala delimično,vrlo je interesantna zamisao,nešto dosta drugačije i inovativno.
Sama zamisao ovog festivala se meni oduvek dopala iako nikad nisam bila u Beogradu za vreme održavanja,mislim da je svaka manifestacija koja promoviše čitanje veoma dobrodošla kod nas.E sad činjenica je da je koncept takav da sve zavisi kakve ste sreće da zateknete baš ono što vas interesuje,ali ima i to neke svoje draži sasvim sigurno.
U tome i jeste jedna od draži - kad vidiš zanimljivu knjigu kako viri iz nekog ćoška. Najvažnije je nemati prevelika očekivanja, tako je veća mogućnost da se prijatno iznenadiš :)
Delete