Kako se zaljubiti u muškarca koji živi u žbunu – Emi Abrahamson

Emi Abrahamson je švedska književnica, rođena 1976. godine. Svoj prvi roman „Tata mi je ljubazan, a mama mi je strankinja“ objavila je 2011. godine, nakon čega je objavila još tri romana za omladinu. Pored pisanja, bavila se i glumom i režijom, a 2009. godine osnovala je Međunarodno pozorište u Malmeu.

„Kako se zaljubiti u muškarca koji živi u žbunu“ je autorkin prvi roman za odrasle. Žanrovski bi se mogao odrediti kao romantična komedija, ali pogled na sam naslov je dovoljan da vam odmah bude jasno da u pitanju nije konvencionalna romansa.

Julija je dvadesetdevetogodišnja nastavnica engleskog jezika u privatnoj školi za odrasle u Beču. Živi sama sa mačkom, ne voli svoj posao i sanja o tome da jednog dana postane spisateljica i da se sprijatelji sa Elfride Jelinek, dobitnicom Nobelove nagrade za književnost koja živi u njenoj zgradi. Jedini problem je u tome što joj na pamet padaju samo ideje za priče koje je već neko već neko napisao (i to najčešće neko veoma poznat) i što nema hrabrosti da se obrati svojoj slavnoj komšinici. Dok se to ne dogodi, nastaviće da izlazi sa Leonorom, koju ne podnosi, Engleskinjom udatom za „bež čoveka“, finansijskog direktora Red bula, zahvaljujući kome Leonora ne mora da radi, pa svoje slobodno vreme može da posveti „produkciji, režiranju i marketingu predstava u kojima sama igra glavnu ulogu“. Julija je Šveđanka i, osim što nema mnogo bliskih prijatelja u Beču, čvrsto veruje u to da su „poludrugovi“ neophodni.

Njen život će se, međutim, promeniti iz korena kada joj jednog dana, dok bude sedela na klupi, priđe beskućnik i upita je koliko je sati. Nakon veoma kratkog razgovora, on će joj zakazati sastanak na istom mestu. Sastanak na koji će Julija, uprkos svim očekivanjima, doći.

Danas primetim više detalja. Nosi tamnozelenu majicu s dugim rukavima, prljavi sivi džemper, farmerke s rupama, a kao kaiš koristi svetloplavi konopac. Bos je i stopala su mu tamna od prljavštine. Na rukama ima više ogrebotina, a zglobovi prstiju desne ruke su mu prekriveni krastama. Čini se da je malo skratio bradu za razliku od kose koja deluje još ućebanije i veće nego prošli put. A lice mu je zapravo lepo ispod svih tih dlaka. Kad bi Hagrid iz knjiga o Hariju Poteru bio mlađi i lepši, verovatno bi ovako izgledao. Ali danas primećujem da od njega dolazi i snažan, opor smrad.

Julija saznaje da se beskućnik zove Ben. I vrlo brzo nakon ovog susreta čitaocima odgovara na pitanje koje je postavljeno u naslovu romana. Vrlo je lako zaljubiti se u muškarca koji živi u žbunu (Ben zaista spava u jednom žbunu). Ono što je daleko teže je, zapravo, predstaviti takvu osobu ljudima u okolini, naročito ako se u obzir uzme činjenica da se Ben uopšte ne stidi svog načina života. Dovođenje Bena u red deluje kao lak zadatak – kupanje, šišanje i čista odeća već su pola posla – međutim život bez krova nad glavom sa sobom nosi i određene navike i poglede na svet koje je mnogo teže iskoreniti od prljavštine ispod noktiju.

I pre nego što pomislite da je zaplet romana isuviše romantičan i u potpunosti nerealan, možda ne bi bilo loše da znate da ovaj roman ima autobiografsku notu. Naime, upravo je na ovaj način Emi Abrahamson upoznala svog muža, a kako bi svojoj deci pojednostavili neke stvari, često su im govorili da je tata, pre nego što je postao tata, živeo u žbunu. Anegdota o njihovom prvom sastanku postala je omiljena u društvu, pa je Emi odlučila da je, uz određene izmene, podeli sa svetom. I hvala joj na tome!

Roman „Kako se zaljubiti u muškarca koji živi u žbunu“ jeste prvenstveno ljubavna priča, ali je istovremeno mnogo više od toga. Već prva rečenica će vam jasno staviti do znanja da je pred vama drugačija, originalna i zabavna priča uz koju ćete se iskreno smejati. Uz to će vas potpuno suptilno podsetiti na to koliko ponekad svi mi, ma koliko bili širokih shvatanja, površno sudimo o ljudima. I verovatno je autobiografski momenat u romanu zaslužan za to što su junaci u njemu realni, nesavršeni, pa samim tim i zgodni da se sa njima poistovetimo. Sa jedne strane Julija, koja se stidi svog momka zbog činjenice da je živeo na ulici, ali i zbog toga što nikada nije stekao formalno obrazovanje; sa druge strane Ben koji je sušta suprotnost savršenim momcima iz romantičnih komedija, ali ujedno i osoba koja zrači samopouzdanjem i harizmom koja se nazire čak i ispod svih onih slojeva prljave odeće i neuredne brade.

Ma koliko delovala neverovatno, ovo je jedna realna životna priča ispunjena vrcavim humorom, poučnim porukama o međuljudskim odnosima i važnim podsetnikom da postoje oni ljudi zbog kojih vredi (bukvalno) preći pola sveta. Roman Emi Abrahamson je na momente dirljiva ljubavna priča, u kojoj ne izostaju ni veliki romantični gestovi, ali pre svega inteligentan, prepun humora osvrt na socijalne razlike kojima smo ponekad čak i nesvesno opterećeni. Pročitajte ovaj kratak roman i poslušajte autorku kada vam kaže da zaboravite na princa na belom konju i da nikada, nikada ne gubite nadu – prava ljubav vas čeka tamo gde najmanje očekujete, možda već u sledećem žbunu.

Ocena: 4/5

Izdavač: Samizdat B92