Bračni zaplet – Džefri Judžinidis



Džefri Judžinidis (1960) je američki pisac grčko-irskog porekla. Studirao je književnost na Univerzitetu Braun. Objavio je jednu zbirku priča (Fresh Complaint, 2017) i tri romana: ,,Samoubistvo nevinosti”, ,,Midlseks” (recenziju možete pročitati OVDE) i ,,Bračni zaplet”. Neko vreme je živeo u Kalkuti gde je radio kao volonter u misiji ,,Majka Tereza”, a danas živi u Nju Džerziju gde predaje kurs kreativnog pisanja na Prinstonu.


,,Bračni zaplet” je ,,studentski” roman, smešten u osamdesete godine prošlog veka, vreme novih sloboda i književne dekonstrukcije. Radnja prati tri junaka, od kojih je glavna Medlin, studentkinja koja piše diplomski rad o bračnom zapletu u književnosti 19. veka. No, naslov romana se može čitati dvostruko: osim što se u romanu raspravlja o književnim teorijama i strujama, Medlin doživljava i sopstveni bračni zaplet a njena ljubavna priča utoliko je komplikovanija jer se svodi na ljubavni trougao sa dvojicom kolega sa koledža od kojih svaki, poput Medlin, dobija značajno mesto u priči. Prvi je Lenard, briljantni mladić koji pati od manične depresije (zbog koga Medlin zaboravlja na sva prethodno postavljena pravila o momcima sa kojim će razmatrati veze) a drugi Mičel, momak koji nakon Medlinog odbijanja kreće na sopstveno duhovno putovanje po svetu.

,,Bračni zaplet” počinje izuzetno ambiciozno, kadriranjem jednako ambiciozne biblioteke glavne junakinje koju čine dela autora poput Idit Norton, Henrija Džejmsa, Dikensa, Džejn Ostin, Džordž Eliot i sestara Bronte. Medlin se bori sa strašnim mamurlukom prouzrokovanim diplomskim slavljem. Ona je svršena studentkinja književnosti kojoj studije umnogome oblikuju život. Upisala je književnost iz prostog razloga – volela je da čita – ne sluteći da će teorije dekonstrukcije o kojima je slušala na predavanjima dekonstruisati njen ljubavni život. Na tim predavanjima je upoznala Lenarda i to je bio početak njenog ličnog bračnog zapleta.

Na trećoj godini studija primetila je da je u 20. veku bračni zaplet iščezao iz književnosti i rešila je da istraži kako je do toga došlo. Tezu je inspirisala jedna Trolopova misao: Nema sreće u ljubavi, sem na kraju engleskog romana.

,,Roman je dospeo do svog vrhunca pripovedajući o braku, i kada je ovaj iščezao, nije se više oporavio. U vreme kada je uspeh u životu zavisio od bračne veze, a brak od papira, pisci romana imali su o čemu da pišu. Veliki epovi pripovedali su o ratu, romani o braku. Polna jednakost, dobra za žene, nije pogodovala romanu. A razvod ga je dokrajčio. Šta je uopšte bilo važno za koga će se Ema udati, ako je potom mogla da traži razvod? Kakav li je učinak mogao da ima predbračni ugovor na udaju Izabele Arčer za Gilberta Ozmonda? Brak više nije bio bogzna kako važan, a ni roman. I gde bi se danas mogao naći roman o bračnom zapletu? Nigde. Da bi ga našli, valjalo bi čitati istorijsku prozu. Trebalo bi čitati romane nezapadnog sveta koji govore o tradicionalnom društvu. Afganske romane, indijske romane. Doslovno rečeno, valja ići vremenski unazad.”

Iako bogat referencama iz istorije i teorije književnosti, ,,Bračni zaplet” nije knjiga o knjigama. Kao svi Judžinidisovi romani, i ,,Bračni zaplet” je coming of age priča u čijem je fokusu sazrevanje glavnih junaka. Smeštena na gotovo 500 stranica, duhovna putovanja protagonista propraćena su brojnim aktuelnim temama: preprekama u postizanju samostalnosti, ekonomskim problemima, potragom za identitetom, ali i položajem žene u društvu i tabuizacijom duševnih poremećaja.

Judžinidis stvara tri jaka karaktera, možda i prejaka da bi se smestila u jedanroman. Tri osnovne premise u njihovoj karakterizaciji: snažna, emancipovana devojka sa jasnim životnim ciljevima, genijalan um skrhan teretom depresije i nemogućnost biranja životnog puta usled krize identiteta, slabe tokom romana i postepeno gube nit. Medlina početna ambicija se gubi usled borbe sa Lenardovom depresijom koja ga do kraja romana potpuno obuzima, a Mičelova potraga za višim ciljem sputana je prilično prizemnim osećanjima koja oseća prema Medlin.

Ciničan rasplet se, doduše, može čitati kao poruka o nerazumnim idealima mladih, neravnopravnom položaju žena u društvu uprkos ogromnim promenama (u odnosu, na primer, na vreme koje Medlin izučava na koledžu) i neozbiljnom shvatanju depresije i posledica koje ona ostavlja kako na one na koje se obrušava, tako i na njihovu okolinu. Čitav roman obojen je blago romantičnom notom. Medlin bira ,,neprilagođenog” momka, genija sputanog dejstvom lekova, lošim porodičnim odnosima i osudama okoline umesto ,,momka iz susedstva” koji zbog slomljenog srca odlazi na drugi kraj sveta kako bi u njemu pronašao svoju svrhu, suočavajući se pritom sa raznim kulturnim šokovima (Judžinidis nije odoleo da u lik Mičela utka i pomalo od sebe - daje mu grčko poreklo i šalje ga na volonterski rad u Indiji gde će shvatiti da ga briga o starima i nemoćnima ne ispunjava već mu, naprotiv, izaziva mučninu).

Uprkos brojnim izgubljenim iluzijama, roman ipak ima naznake srećnog kraja, makar za dvoje od tri glavna junaka (jer iz ljubavnog trougla neko mora izaći kao gubitnik) i zaokružuje priču započetu pregledom Medlenine biblioteke naglašavajući mogućnost još jednog ,,živeli su srećno do kraja života” bračnog zapleta. I to u romanu napisanom u 21. veku.

Ocena: 3/5
Izdavač: Plato

CONVERSATION

1 comments:

  1. Midlseks mi je daleko bolji, ali mislim da je za to malo zaslužan i prevod ovog izdanja koji mi, hajde da tako kažemo, baš i nije legao. Za vreme karantina sam kupila i ,,Veliki eksperiment" na Deretinoj akciji i jedva čekam da ga pročitam. Ni Bračni zaplet ni Virgin Suicides mi se nisu dopali ni upola kao Midlseks, ali radujem se svakoj njegovoj knjizi, baš iz razloga koje si navela, odličan je, stvarno :)

    ReplyDelete