Džefri
Judžinidis (1960)
je američki pisac grčko-irskog porekla. Studirao je književnost na Univerzitetu
Braun. Objavio je jednu zbirku priča (Fresh Complaint, 2017) i tri romana:
,,Samoubistvo nevinosti”, ,,Midlseks” (recenziju možete pročitati OVDE) i ,,Bračni zaplet”.
Neko vreme je živeo u Kalkuti gde je radio kao volonter u misiji ,,Majka
Tereza”, a danas živi u Nju Džerziju gde predaje kurs kreativnog pisanja na
Prinstonu.
,,Bračni zaplet” je ,,studentski” roman, smešten u osamdesete godine prošlog veka, vreme
novih sloboda i književne dekonstrukcije. Radnja prati tri junaka, od kojih je
glavna Medlin, studentkinja koja piše diplomski rad o bračnom zapletu u
književnosti 19. veka. No, naslov romana se može čitati dvostruko: osim što se
u romanu raspravlja o književnim teorijama i strujama, Medlin doživljava i
sopstveni bračni zaplet a njena ljubavna priča utoliko je komplikovanija jer se
svodi na ljubavni trougao sa dvojicom kolega sa koledža od kojih svaki, poput
Medlin, dobija značajno mesto u priči. Prvi je Lenard, briljantni mladić koji
pati od manične depresije (zbog koga Medlin zaboravlja na sva prethodno
postavljena pravila o momcima sa kojim će razmatrati veze) a drugi Mičel, momak
koji nakon Medlinog odbijanja kreće na sopstveno duhovno putovanje po svetu.
,,Bračni
zaplet” počinje izuzetno ambiciozno, kadriranjem jednako ambiciozne biblioteke
glavne junakinje koju čine dela autora poput Idit Norton, Henrija Džejmsa,
Dikensa, Džejn Ostin, Džordž Eliot i sestara Bronte. Medlin se bori sa strašnim
mamurlukom prouzrokovanim diplomskim slavljem. Ona je svršena studentkinja
književnosti kojoj studije umnogome oblikuju život. Upisala je književnost iz
prostog razloga – volela je da čita – ne sluteći da će teorije dekonstrukcije o
kojima je slušala na predavanjima dekonstruisati njen ljubavni život. Na tim
predavanjima je upoznala Lenarda i to je bio početak njenog ličnog bračnog
zapleta.
Na
trećoj godini studija primetila je da je u 20. veku bračni zaplet iščezao iz
književnosti i rešila je da istraži kako je do toga došlo. Tezu je inspirisala
jedna Trolopova misao: Nema sreće u ljubavi, sem na kraju engleskog romana.
,,Roman
je dospeo do svog vrhunca pripovedajući o braku, i kada je ovaj iščezao, nije
se više oporavio. U vreme kada je uspeh u životu zavisio od bračne veze, a brak
od papira, pisci romana imali su o čemu da pišu. Veliki epovi pripovedali su o
ratu, romani o braku. Polna jednakost, dobra za žene, nije pogodovala romanu. A
razvod ga je dokrajčio. Šta je uopšte bilo važno za koga će se Ema udati, ako
je potom mogla da traži razvod? Kakav li je učinak mogao da ima predbračni
ugovor na udaju Izabele Arčer za Gilberta Ozmonda? Brak više nije bio bogzna
kako važan, a ni roman. I gde bi se danas mogao naći roman o bračnom zapletu?
Nigde. Da bi ga našli, valjalo bi čitati istorijsku prozu. Trebalo bi čitati
romane nezapadnog sveta koji govore o tradicionalnom društvu. Afganske romane,
indijske romane. Doslovno rečeno, valja ići vremenski unazad.”
Iako
bogat referencama iz istorije i teorije književnosti, ,,Bračni zaplet” nije
knjiga o knjigama. Kao svi Judžinidisovi romani, i ,,Bračni zaplet” je coming
of age priča u čijem je fokusu sazrevanje glavnih junaka. Smeštena na gotovo
500 stranica, duhovna putovanja protagonista propraćena su brojnim aktuelnim
temama: preprekama u postizanju samostalnosti, ekonomskim problemima, potragom
za identitetom, ali i položajem žene u društvu i tabuizacijom duševnih
poremećaja.
Judžinidis
stvara tri jaka karaktera, možda i prejaka da bi se smestila u jedanroman. Tri
osnovne premise u njihovoj karakterizaciji: snažna, emancipovana devojka sa
jasnim životnim ciljevima, genijalan um skrhan teretom depresije i nemogućnost
biranja životnog puta usled krize identiteta, slabe tokom romana i postepeno
gube nit. Medlina početna ambicija se gubi usled borbe sa Lenardovom depresijom
koja ga do kraja romana potpuno obuzima, a Mičelova potraga za višim ciljem
sputana je prilično prizemnim osećanjima koja oseća prema Medlin.
Ciničan
rasplet se, doduše, može čitati kao poruka o nerazumnim idealima mladih,
neravnopravnom položaju žena u društvu uprkos ogromnim promenama (u odnosu, na
primer, na vreme koje Medlin izučava na koledžu) i neozbiljnom shvatanju
depresije i posledica koje ona ostavlja kako na one na koje se obrušava, tako i
na njihovu okolinu. Čitav roman obojen je blago romantičnom notom. Medlin bira
,,neprilagođenog” momka, genija sputanog dejstvom lekova, lošim porodičnim
odnosima i osudama okoline umesto ,,momka iz susedstva” koji zbog slomljenog
srca odlazi na drugi kraj sveta kako bi u njemu pronašao svoju svrhu,
suočavajući se pritom sa raznim kulturnim šokovima (Judžinidis nije odoleo da u
lik Mičela utka i pomalo od sebe - daje mu grčko poreklo i šalje ga na
volonterski rad u Indiji gde će shvatiti da ga briga o starima i nemoćnima ne
ispunjava već mu, naprotiv, izaziva mučninu).
Uprkos
brojnim izgubljenim iluzijama, roman ipak ima naznake srećnog kraja, makar za
dvoje od tri glavna junaka (jer iz ljubavnog trougla neko mora izaći kao
gubitnik) i zaokružuje priču započetu pregledom Medlenine biblioteke
naglašavajući mogućnost još jednog ,,živeli su srećno do kraja života” bračnog
zapleta. I to u romanu napisanom u 21. veku.
Ocena:
3/5
Izdavač:
Plato
Midlseks mi je daleko bolji, ali mislim da je za to malo zaslužan i prevod ovog izdanja koji mi, hajde da tako kažemo, baš i nije legao. Za vreme karantina sam kupila i ,,Veliki eksperiment" na Deretinoj akciji i jedva čekam da ga pročitam. Ni Bračni zaplet ni Virgin Suicides mi se nisu dopali ni upola kao Midlseks, ali radujem se svakoj njegovoj knjizi, baš iz razloga koje si navela, odličan je, stvarno :)
ReplyDelete