Stsh's Book Corner: book tag

Showing posts with label book tag. Show all posts

Kako ste, dragi ljudi? Ne mislim na zdravstveno stanje, nadam se da slušate savete stručnjaka i da se trudite da sačuvate sebe i sebi drage, koliko je to moguće. Nadam se da niste ovih dana sedeli po kafićima, jer makar kafe ima na rafovima, a video pozivi postoje već neko vreme pa što ih ne biste koristili. Mislim na psihičko stanje. Kako ova situacija deluje na vas? Kod mene se nije mnogo toga promenilo. Već neko vreme radim od kuće a posao se malo nagomilao. Slušam savete kako da iskoristite višak slobodnog vremena a ja imam utisak da imam manje vremena nego pre cele ove frke (verovatno zato što non stop prekidam posao da bih pročitala vesti i videla šta ima novo). Stan mi je nikad čistiji. Čim krene policijski čas i završi se tapšanje sa terase kao po inerciji hvatam metlu i krpu. Oki je dobar pas i poštuje policijski čas, ali ne znam šta ćemo da radimo ako ga produže (nema potrebe da mi preporučujete pelene i slične stvari, Oki je odrastao pas koji je naučen da ne piški u stanu i nema šanse da ga od toga odučim). Knjiga, hvala bogu, imam za pet vanrednih stanja (svima koji su se pitali zašto gomilam knjige – ko je sad lud, a?), ali nešto mi se baš i ne da da čitam, lakše mi je da se koncentrišem na filmove, serije i onlajn predstave.

Trebalo je za danas da napišem novu recenziju, ali nisam baš inspirisana. No, Katarina sa bloga Prerazmišljavanje je osmislila ovaj zanimljivi booktag i izazvala ljude oko sebe da povežu simptome virusa sa određenim knjigama. Odlična ideja i hvala joj na tome – em ćemo se podsetiti simptoma, em ćemo se malo zabaviti. Njen video možete pogledati OVDE. Pa, da krenemo:

1. Groznica: Knjiga koju iščekujete

Da sam ovaj upitnik popunjavala pre mesec dana, odgovor bi sigurno glasio ,,Svedočanstva”, ali pošto sam pročitala roman, onda moj odgovor glasi ,,Priručnik o slikarstvu i kaligrafiji” (Saramago). Laguna je najavila knjigu za početak ove godine, ali nešto se iskomplikovalo pa sad umesto datuma imamo samo obećanje da će izaći 2020. Nije to prvi put da se odlaže objavljivanje Saramagovih knjiga, ali ko čeka dočeka. Još nisam pročitala ni ,,Opsadu Lisabona”, ali baš sam se obradovala kada sam videla da to neće biti poslednji prevod Saramaga koji ćemo moći da čitamo. Nikad dosta Saramaga, jej!

2. Kašalj: Knjiga koju ste najduže čitali

Ima dosta knjiga koje sam vukla kao dosadnu prehladu, ali molim vas, nemojmo zaboraviti Golgotu zvanu peti deo serijala Outlander. Čitala sam je više od mesec dana (knjiga, doduše, ima skoro 1500 strana) i negde na polovini sam prestala da se trudim da se koncentrišem na napisano. Stvarno volim serijal, ali ova knjiga je jedna od najdosadnijih koje sam ikada pročitala. Slična je situacija i sa romanom ,,Medved i slavuj”. Eno je na stočiću, ostavljena tu negde na polovini, ne znam ni da li da je završavam. Znam da mnogo vas voli tu knjigu i moram da priznam da sam potpuno zbunjena, mene onaj prevod ubija u pojam i toliko me nervira da jedva da mogu da pratim radnju.

3. Otežano disanje: Knjiga koja vas je ostavila bez daha

Uf. U poslednje vreme me retko koja knjiga toliko oduševi. Ali pošto pitanja prepisujem sa Slavkinog bloga (ostaviću vam dole link ka njenim odgovorima), podsetila me je na feeeenomenalni roman Džonatana Safrana Fora ,,Izuzetno glasno i neverovatno blizu”. Dakle, feeeenomenalan. I ne samo taj, ako čitate na engleskom, potražite i Here I am a možete i ,,Sve je osvetljeno” (prevode je objavila Geopoetika). Obećavam vam da niste čitali ništa slično. For predivno piše, prava je šteta što je odustao od romana i što se bavi nekim drugim temama koje nisu baš za svakoga (ili makar ne za mene). Jasno vam je da ne mogu da zaobiđem Saramaga (svi tekstovi o njegovim knjigama su OVDE). Sećam se kad je Laguna objavila prvi njegov roman ,,Smrt i njeni hirovi”. Postojali su prevodi njegovih romana i pre toga, ali ja sam tek zahvaljujući Laguni čula za Saramaga. Tad sam radila u knjižari i maznula sam knjigu čim je stigla. Dopala mi se toliko da sam odmah nakon toga u biblioteci potražila još njegovih knjga i našla sam starije izdanje romana ,,Slepilo” koji me je potpuno raspametio. And the rest is history.

4. Bol u grudima: Knjiga koja vam je slomila srce

Možda ste do sada shvatili da nisam preterani emotivac. Ima, naravno, dana kada mi je sve tužno i strašno i kada me emocije toliko preplave pa plačem i uz Grey’s Anatomy (već je poslovična scena u kojoj dobijam napad anksioznosti dok gledam epizodu Grejsa u kojoj muž ženi seče nogu u nekoj totalno sumanutoj situaciji kakvu samo Šonda može da smisli i ridam jer – šta ako nikada ne budem imala nekoga ko bi mi odsekao nogu?? Ako ikada čujete mog muža koji me uverava da će mi odseći nogu, bez panike, to je divan i romantičan gest kojim želi da me smiri). Poenta je da ne plačem često uz knjige, ali bilo je i takvih slučajeva. Tu je već pomenuti For i još nekoliko knjiga kojih ne mogu da se setim, ali mi na um prvo pada ,,Dnevnik” Bukovskog. Mnogo sam volela Bukovskog kao tinejdžerka i kada sam, u kasne večernje, skoro rane jutarnje sate, davno, davno, završila sa čitanjem dnevnika, bila sam potpuno slomljena jer sam shvatila da su to poslednje reči koje je ikada napisao.

5. Dezorijentisanost: Knjiga koju niste razumeli

Hm. Više je knjiga čiju popularnost ne razumem, što opet može da se podvede pod ovaj slučaj. Ako nisam razumela zašto je masa odlepila za nekim naslovom, možda ne razumem ni šta je pisac hteo da kaže. Takvih je, nažalost, mnogo.

6. Modre usne: Knjiga koju ne preporučujete

Ok, nisam znala da su modre usne simptom korone (*trči do ogledala). Elem, spisak je poduži, ali hajde da se ograničimo na knjige o kojima sam pisala u rubrici ,,Ja čitam da vi ne biste morali” (trebalo je da patentiram rubriku, svi živi su mi maznuli foru): famozna Mari Kondo i njene baljezgarije o metodi koja zapravo i nije toliko loša kada je sprovodi neko ko nije lud i čuvena, čuvena ,,Bahova sobarica” i protraćeno vreme života koje mi niko neće vratiti. Dosta za početak.

To bi bilo to. Neću nikoga da uslovljavam tagovima, razumem ako vam se trenutno ništa ne radi. Ako želite da popunite upitnik, samo izvolite. Ako nemate gde, tu su komentari ispod ovog posta. Obećala sam vam neke linkove: za Slavkine odgovore kliknite OVDE, za Katarinine OVDE.

Čuvajte se. Perite ruke. Držite rastojanje. Pomozite starijim sugrađanima kojima je zabranjen izlazak (zamislite kako je tek njima). Budite obzirni, pažljivi i ljubazni. Lepa reč i osmeh, sudeći po onome što znamo, ne prenose virus.

Virtuelno vas grli

Vaša Stš <3

Nova godina, novi planovi, nove ideje, novi booktagovi! Mislim da je ok da godinu na blogu počnemo jednim laganim knjiškim upitnikom. Vreme praznika je vreme za opuštanje, krkanje ruske salate i odmaranje, biće dana za nove recenzije, ne valja žuriti. Ovaj upitnik sam našla na Katarininom blogu, njene odgovore možete pročitati klikom OVDE.

1. Koliko knjiga planiraš da pročitaš u 2020. godini?

Godinama unazad po automatizmu upišem broj 50 u polje za Goodreads izazov i svake godine ga premašim, što znači da to baš i nije neki izazov, ali ne želim da se opterećujem brojkama pa namerno ne stavljam veći broj. 50 knjiga je neki optimum i ako ga ne dostignem znači da sam debelo zakazala. Viđam poslednjih dana rasprave na ovu temu pa odmah da kažem da mislim da je ova vrsta izazova super stvar. Ne, ne mislim da je neko ko pročita 5 knjiga manje vredan od onog koji pročita 100, ali smatram da zacrtani cilj može pozitivno da utiče na psihu i da vas opomene da je krajnje vreme da prestanete da zevate u storije na instagramu i umesto toga pročitate koju stranicu knjige.

2. Pet knjiga koje nisi stigla da pročitaš prošle godine a koje će ti naredne godine biti prioritet?

- Circe, Madeline Miller

- The Fiery Cross, Diana Gabaldon

- Znam zašto ptica u kavezu peva, Maja Anđelou

- Dnevnik Virdžinije Vulf

- Sedma funkcija jezika, Loran Bine

Nemojte mislite da ću odmah krenuti sa čitanjem ovih knjiga, duga je godina. Prioritet zapravo ima Dajana Gabaldon koju sam najozbiljnije planirala da pročitam prošle godine, ali je smaknuta s liste prioriteta kad su pomerili emitovanje nove sezone serije za februar. S obzirom na to da volim da pročitam knjigu pre nego što se bacim na seriju a da knjiga ima zilion strana, stvarno bi trebalo da počnem što pre.

3. Koji žanr želiš više da čitaš?

Ne čitam (strogo rečeno) žanrovsku književnost. Mnogo knjiga koje volim i čitam ne mogu lako žanrovski da se odrede (osim ako nismo lenji pa ih svrstamo pod dramu). mogu da kažem samo da bih volela da ove godine pročitam više laganih a dobrih knjiga, znate, one što je prilično teško naći.

4. Tri cilja koja imaš, a da nisu vezana za knjige?

Prvi je, naravno, da konačno završim sa majstorima u stanu i da nastavim s opremanjem. Drugi je – nemojte da se smejete i prevrćete očima – da krenem u teretanu pre nego što se sjedinim sa stolicom. Treći je da se iskombinujem kako znam i umem i ove godine odem na more.

5. Koju knjigu dugo poseduješ, ali je još nisi pročitala?

Samo ću reći da se još nisam usudila da se upustim u produhvat zvani ,,Fineganovo bdenje”. Eto.

6. Jedna reč koja opisuje tvoju 2019. godinu?

Stres. Ali stvarno. Toliko se toga lepog i važnog dogodilo prethodne godine, ali sve je bilo propraćeno nerviranjem, odlaganjem i osećajem bespomoćnosti. Nadam se da će naredna nastaviti u istom smeru, ali da će maler koji me je poterao ostati u 2019.

Toliko od mene za danas. Jeste li već počeli da pravite planove za 2020. godinu? Ovakvi tagovi podrazumevaju ,,izazivanje” određenog broja ljudi da odgovore na pitanja, ali kao što rekoh, vreme praznika je vreme za opuštanje pa ću preskočiti taj deo. Ako želite da odgovorite, smatrajte se tagovanim, čekam vas u komentarima!

Do sledećeg posta,

Vaša Stš <3

Šta je leto bez letnjeg upitnika? Ništa. Kao da ga nije ni bilo. Sigurna sam da ste iznenađeni činjenicom da ove godine sezonski upitnik zapravo objavljujem dok traje sezona, ali vi znate da ja volim da vas iznenadim s vremena na vreme. Dušmani će možda prokomentarisati da leto samo što nije prošlo, ali molim lepo, ko još želi da čita o letu kada temperature više odgovaraju novembru nego julu? Niko. Pa, naravno, vidite, ja sve radim s dobrim razlogom.

Pred vama je verovatno najjednostavniji upitnik koji ste ikada videli, pronašla sam ga nekom od knjiških youtube kanala (da me ubijete, nemam pojma na kom, nisam se setila da zapišem), prevela ga i ostavljam ga u amanet svima koji žele da ga preuzmu. A evo i pitanja:

1. Koje tri knjige planiraš da pročitaš ovog leta?

Trenutno čitam roman „Alijenista“ Kejleba Kara, a nakon njega planiram da se bacim na „Boju purpura“ Alis Voker i Here I Am Džonatana Safrana Fora. I to vrlo verovatno baš tim redosledom.

2. Koji junak je po tebi personifikacija leta?

Prva junakinja koja mi pada na pamet je Pipi Duga Čarapa. Osim činjenice što ima običaj da putuje morem i obilazi svakakva pusta ostrva, ona je verovatno najbezbrižniji i najlepršaviji lik kog je svetska književnost ikada iznedrila. A to su mi upravo asocijacije na leto: bezbrižnost, opuštenost i lepršavost.

3. Koja knjiga te asocira na leto?

Ovo mi je ubedljivo najteže pitanje iz ovog upitnika, jer nemam običaj da čitam ono što se smatra tipičnom letnjom literaturom. Na pamet mi prvo pada roman „Leto“ Tuve Janson (veoma originalno, znam), iako me sama knjiga ne asocira na leto, kao i romani Aleksandra Sekulova. Asocijacije su više nego jasne i same se nameću, ali ja ih, lično, ne vezujem za leta kakva volim. Kada pomislim na leto, pomislim na obimne knjige, a jedna takva, iako sa letom kao takvim nema nikakve veze jeste „Utkani svet“ Klajva Barkera. Naime, nju sam čitala na jednom letovanju, davno, a tragovi mora, soli i sunca se na njoj i dalje poznaju.

4. Kakve knjige čitaš na letovanju? Postoji li neka knjiga koja te asocira na neko konkretno letovanje?

Retko kada odvajam neke specijalne knjige za letovanje. Čitam ono što bi svakako trebalo da dođe na red (uvek u glavi imam neki okviran plan čitanja za nekoliko meseci unapred). Ponekad dam prednost obimnim knjigama, naročito ako planiram lenčarenje na plaži, pošto na plaži čitam izuzetno brzo i koncentrisano, pa to valja iskoristiti.
Dok sam studirala, uvek sam sa sobom na letovanje nosila literaturu za ispit (uglavnom sam preko leta spremala Opštu, pa sve i da sam htela, nisam mogla da čitam nešto što ne potpada pod silabus). Posebno je interesantno bilo spremanje čuvene Opšte 3, kada su mi na plaži društvo pravili Zolin „Žerminal“ i Tolstojev „Rat i mir“. Dakle, dobro razmislite pre nego što me pitate da vam preporučim štivo za plažu.

5. Kada bi mogla da odeš na letovanje sa nekim piscem, ko bi to bio i gde biste išli?

Već neko vreme maštam o tome da posetim Portugaliju, pre svega Lisabon, a ko bi bio bolji vodič za takvo putovanje od Saramaga? Ali, pošto je to, nažalost, nemoguće, zadovoljiću se čitanjem njegovog „Putovanja kroz Portugaliju“, knjige koja još uvek čeka nepročitana.

6. Najbolja knjiga koju si pročitala ove godine?

Ovo je obično veoma teško pitanje i postoje godine u kojima se pošteno namučim da odaberem i top 10 pročitanih knjiga za post u kom sumiram čitalačku godinu, ali ove godine se (što sam upravo shvatila dok sam listala pročitane knjige na Goodreads-u) izdvojila jedna: We Should All Be Feminists. Pisala sam o ovoj knjizi na blogu (recenziju možete pročitati klikom OVDE) i molim vas, ako niste, obavezno pročitajte ovu kratku knjigu ili poslušajte govor Čimamande Ngozi Adiči, po kom je knjiga i napisana.

7. Kako si provodila leto dok si bila mala?

Uvek na nekoj vodi. Ako ne bismo išli na more (a devedesetih nismo baš često bili u prilici da putujemo), onda na Lidu. Dok sam bila baš mala, otac je radio dvokratno, tako da smo svaki sunčani dan provodili na Dunavu, od trenutka kada prolećne temperature to dozvole, do prvih prohladnih jesenjih dana. Imali smo čamčić kabinaš i Đoleta, sivu patuljastu pudlu, koji je išao svugde sa nama. Na Dunavu sam naučila da plivam, da volim vodu, da gacam po mulju, da pecam i da hvatam žabice (a kasnije na moru i da skupljam školjke i lovim hobotnice. Zanimljivo, ali ribu i plodove mora nikada nisam volela da jedem) pa mi je i dan danas životni san da živim negde tik pored vode. Ako baš mogu da biram, biram more, ali i reka može da posluži. Samo da je voda!

8. Imaš li neke planove za ovo leto i ako imaš, koji su to planovi?

Ovo leto ću pamtiti po tome što mi se svaki plan da šmugnem iz zemlje izjalovio (jedan bukvalno par sati pred put), tako da nadalje mudro ćutim. Najverovatnije nećemo otići na more (šmrc), ali ćemo se potruditi da ukrademo koji vikend i malo obiđemo Srbiju (što smo u nekoliko navrata ove godine i činili). Plan je, naravno, da se malo bućnu stopalca, kad se već neće osoliti, ali videćemo gde će put da nas nanese. Imam neke destinacije na umu, ali kao što rekoh, bolje da ćutim, čisto predostrožnosti radi, da ne čuje zlo.

To bi bilo to za danas. Kao što sam već rekla, ukoliko želite da odgovorite na pitanja, samo izvolite. Vremena imate napretek, šuška se da ćemo ove godine imati miholjsko leto (a možda je ipak bolje da požurite, pošto ako su naši meteorolozi najavili miholjsko leto, to verovatno znači da će sneg pasti koliko sutra). Jedva čekam da pročitam vaše odgovore!

Do sledećeg posta,

Vaša Stš <3

Istina je da je kraj maja, i da temperature već polako ali sigurno prelaze u letnji režim, ali tehnički gledano, proleće je, a vi znate da ja ove sezonske upitnike uvek tehnički uglavljujem u raspored. Sezona prolećnog čišćenja je verovatno odavno gotova, ali za booktag kakav nismo do sada imala nikada nije kasno! Na ovaj sam naišla na youtube kanalu Book Roast i pomislih: što da ne? Ionako je prošlo dosta vremena od prošlog posta ovog tipa na blogu. Spremni? Krpe u ruke i krećemo:

1. Tako je teško naterati se… (knjiga čije si čitanje dugo odlagala zbog toga što je prilično obimna)

Evo, baš se trenutno borim sa jednom takvom. Meni broj stranica nikada nije predstavljao prepreku da krenem sa čitanjem neke knjige, pošto nije obim knjige taj koji garantuje količinu vremena koje ću na čitanje te knjige utrošiti. Ali, kada je knjiga obimna, a uz to je još i teška za čitanje ili, ne daj bože, malo dosadnjikava, onda ume da čuči na polici ili noćnom stočiću i skuplja prašinu, dok ja uporno ignorišem njeno postojanje. Dakle, to mi se trenutno događa sa „Čovekom bez osobina“, čiji sam prvi tom uspela da pročitam u nekom razumnom roku, ali sada imam ogroman problem da konačno savladam i drugi. Ali ne bojte se, svi vi koji željno iščekujete utiske, doći će i taj dan kada će recenzija Muzilovog romana konačno osvanuti na blogu.

2. Sređivanje ormara (kojih knjiga želiš da se otarasiš?)

Već sam pisala o tome kako apsolutno nemam problem da se oprostim od knjiga koje mi se ne dopadaju ili mi prosto nisu potrebne. Odavno pravim razliku između građenja kućne biblioteke i gomilanja knjiga radi što većeg broja (jedan od osnovnih problema je prostor, volim da su mi police sa knjigama uredne, a to je teško postići sa viškom), tako da koristim svaku priliku da višak prosledim dalje, bilo to prodajom, poklanjanjem ili trampama. Tako da u svakom trenutku imam jedno mesto na polici za knjige koje čekaju svoje nove vlasnike i taj broj neprestano varira.

3. Provetravanje prostorija (knjiga koja je za tebe bila pravo osveženje)

Znate i sami koliko je tajming važan za čitanje određene knjige. Isti naslov čitajte u dva potpuno različita raspoloženja i doživećete je skroz drugačije. Ja nešto u poslednje vreme vodim ozbiljan rat sa čitalačkim blokadama, pa mi je „Otmenost ježa“, koju sam nedavno pročitala baš lepo legla i delovala kao pravo osveženje. Da sam je čitala u nekom drugom periodu, možda mi ne bi toliko prijala, ko zna, mada, koliko vidim, to je jedna od onih knjiga za koju svi imaju samo reči hvale.

4. Izvlačenje fleka (knjiga u kojoj bi rado izmenila pojedine delove)

Postoji mnogo ovakvih knjiga, naravno, naročito onih prosečnih, ali THE knjiga u kojoj bih svašta nešto menjala je „Rat i mir“. Moje neslaganje sa Tolstojem povodom ljudskih karaktera i, naročito, sudbine Bolkonskog je već svima poznato, ali da, svakako bih izmenila njegovu priču i dala bih mu happy ever after kakav zaslužuje. I onda bi mi to sigurno bio najomiljeniji roman svih vremena, a ovako, žalim slučaj, Lave, imamo ozbiljan problem.

5. Izbacivanje nepotrebnih sitnica (knjiga u serijalu koja baš i nije morala da postoji)

Ne čitam čiklit često, uglavnom zbog toga što mi sve te knjige liče jedna na drugu, ali uvek volim da podelim kada pronađem kvalitetnu knjigu iz ovog žanra. Jedna od mojih omiljenih „ženskih“ priča je ona o Bridžet Džouns (stvarno, kako neko može da ne gotivi Bridžet?), a to je ujedno i jedan od onih serijala koji je zaslužio da se ne razvlači po svaku cenu. Tu prvenstveno mislim na roman „Luda za njim“, koji je potpuni višak i na čije postojanje ćemo, u čast Džounsove, prosto zaboraviti.

6. Glancanje kvaka na vratima (knjiga sa čistim završetkom)

Ubih se razmišljajući jer znam da postoji nekoliko knjiga koje sam završila uz misao „Vau, kakav kraj“, ali evo, koliko god se trudila, ne mogu da se setim koji naslovi su u pitanju. Zbog toga ću da izdvojim Džojsov „Uliks“ čiji kraj zaista volim i koji može da se okarakteriše kao clean, a ujedno je i jedan od najčešće citiranih delova romana (izdvajam samo nekoliko poslednjih redova, pošto je završni monolog isuviše dugačak da bi se našao ovde):

…and then I asked him with my eyes to ask again yes and then he asked me would I yes to say yes my mountain flower and first I put my arms around him yes and drew him down to me so he could feel my breasts all perfume yes and his heart was going like mad and yes I said yes I will Yes.

7. Čišćenje paučine sa plafona (knjiga u kojoj se autor previše trudi da prenese neku poruku)

Ah, umalo da odustanem od ovog pitanja, ali posle kratkom listanja po pročitanim knjigama setila sam se! Ako neka knjiga zaslužuje da se nađe ovde onda je to „Jedi, moli, voli“ čija autorka toliko želi da pokaže spiritualnu promenu kroz koju uopšte ni ne prolazi, da čitava knjiga odiše atmosferom veštačkog i apsolutno neiskrenog, a osnovni utisak koji je meni ostao nakon čitanja jeste onaj najgori koji čitalac ikada može da doživi: „evidentno pišem za pare, a vi vidite šta ćete“. O knjizi sam detaljnije pisala OVDE, pa ako vas zanima zašto je toliko ne volim, izvolite pročitati recenziju.

8. Naporan, ali ujedno i izuzetno zadovoljavajući kraj prolećnog spremanja (knjiga koja je bila izazov, ali čije se čitanje isplatilo)

Ne bih da baksuziram, pošto sam daleko od kraja serijala, ali usudiću se ovako naslepo kažem da je to Outlander. Knjige su zaista ogromne i ima ih mnogo (čitav serijal ima više od deset hiljada strana), ali posle pročitane tri (što je tek trećina) ne žalim ni sekund uloženog vremena. Znam da mnogo ljudi strepi od ulaganja vremena u ovakve priče, ali evo, verujte mi na reč, kada je Outlander u pitanju, za uložen trud ćete zaista biti nagrađeni dobrom pričom. Ako se situacija slučajno promeni, ništa se ne sekirajte, odmah ću vas obavestiti.

To bi bilo sve za danas. Ukoliko želite da odgovorite na pitanja, smatrajte se tagovanim, kao i uvek. Zaista me zanima šta vi imate da kažete na ovu temu i da li nam se mišljenja u vezi sa određenim knjigama poklapaju! Pišite svoje mišljenje u komentarima!

Do sledećeg posta,

Vaša Stš <3

Kada sam poslednji put objavila ovakav post, rekla sam da ću ih objavljivati češće i evo nas, dva meseca posle toga, sa novim upitnikom. Obećanje ludom radovanje, pomislili biste, i zaista nemam ništa da kažem u svoju odbranu, naročito kada je ovaj konkretan primer u pitanju. Naime, ovaj upitnik sam pronašla na nekom youtube kanalu pre više od godinu dana i bila sam presrećna kada sam videla pitanja jer, da se ne lažemo, čitav moj blog je jedan veliki nepopularni stav. Zašto sam ovoliko čekala da odgovorim na pitanja – ne znam ni sama. Nedovoljan nalet inspiracije, knjige koje čekaju na recenziranje, činjenica da su u jednom trenutku svi blogeri odlučili da se pozabave ovom temom… No, to je sve nebitno, važno je da je konačno i kod mene stigao na red!

Dakle, kao što vam je već jasno iz naslova posta, današnja tema su popularni naslovi koje ja, iz ovog ili onog razloga ne volim. A hvala bogu, takvih ima koliko hoćete.

Ono što moram da naglasim jeste da svrha ovog posta nije omalovažavanje bilo čijeg čitalačkog ukusa. Svi smo različiti i volimo različite stvari. Uvek govorim da ja nisam bogomdana da stvaram kanon, prema tome, ako ja nešto ne volim, ne znači da smatram da to niko ne treba da voli. E, sad, kada smo te neke bitne stvari razjasnili, mirne savesti mogu da pređem na pitanja. Pa, da počnemo:

Popularna knjiga ili serijal koji se tebi ne sviđa

Kao što rekoh, ovakvih ima koliko vam duša ište. Iskustvo je pokazalo da u većini izuzetno popularnih knjiga ne vidim ništa posebno, pa se onda trudim i da ih zaobiđem. Ali kako sam i ja samo ljudsko biće, pa me ponekad obrlati dobar marketing, dogodi se da ponekad kupim knjigu samo zbog toga što o njoj svi pričaju. Najsvežiji primer je famozni priručnik o sređivanju kuće The Life-Changing Magic of Tidying Up, o kojem sam naširoko pisala (klik OVDE ako ste propustili recenziju), ili „Moja genijalna prijateljica” Elene Ferante, koja me je ostavila bez ikakvog utiska, a o kojoj se šuška da će biti klasik 21. veka. Kada smo već kod klasika, valja spomenuti i „Anu Karenjinu“, roman koji (blago rečeno) ne podnosim, a koji se često nalazi na listi omiljenih klasika i lektira. Zaobišla me je i „Hari Poter“ euforija. Pročitala sam prve četiri knjige kada su objavljene kod nas i bile su mi sasvim ok kao razbibriga. Nemam ništa protiv serijala, i mislim da je super štivo za klince, ali kada vidim da skoro svaki bookstagram profil u biografiji ima jasno naznačenu kuću kojoj pripada, ne mogu da ne osetim mali transfer neprijatnosti. U redu je voleti knjige koje nas vežu za detinjstvo, ali neke stvari se u nekom periodu života valjda ipak malo prerastu.

Knjiga ili serijal koji se tebi sviđa, a koji drugi ne vole

Naslovi koje često srećem kada se govori o lektirama koje niko ne voli jesu Kafkin „Proces“ i Beketova drama „Čekajući Godoa“. Odgovor na pitanje zbog čega ljudi ne vole Kafku će za mene večno ostati misterija, naročito što vrlo retko nailazim na neko argumentovano objašnjenje. Sa druge strane, mogu da razumem zbog čega je Beket na ovoj listi. Iako me je „Godo“ zainteresovao još u srednjoj školi, zaista sam ga razumela tek na fakultetu, kada sam se detaljnije upoznala sa teatrom apsurda, Beketovom poetikom i ostalim delima iz njegovog opusa. Ne smatram da je problem bio u godinama, već u pristupu predavača. Beket je jedan od najlošije interpretiranih pisaca u školama, i sigurna sam da bi većina ljudi o njemu imala potpuno drugačije mišljenje, samo da ih je sa njim upoznao neko ko ga zaista razume i voli. Ja sam, eto, imala tu sreću, pa sam, nakon što sam završila fakultet, počela da čitam i njegova prozna dela. Reći ću vam samo da mi je Beket od tada jedan od omiljenih pisaca, ako ne i omiljeni. Naravno da razumem da je moguće da nekome Beketovo pisanje prosto ne leži, ali kao što je to često slučaj sa avangardom, neodobravanje najčešće proizilazi iz nerazumevanja. Ovde ću se zaustaviti, iako smo u polje rizika, da pomislite da sam kompletan intelektualni snob, odavno zagazili.

Ljubavni trougao u kom je glavni lik završio s pogrešnom osobom ili popularni par koji ti se ne sviđa

Vraćamo se na Tolstoja, ali ovoga puta pričamo o „Ratu i miru“, odnosno o Nataši i Pjeru. Sad možda već mislite da imam nešto protiv Tolstoja, što nije tačno, molim vas da uzmete u obzir činjenicu da „Rat i mir“ obožavam, ali se sa piščevom životnom filozofijom ne slažem ni ič. Tolstoj je odgovoran za postojanje jedne od mojih najvećih književnih ljubavi – Andreja Nikolajeviča Bolkonskog – i sami razlozi zbog kojih on u romanu završava kako završava, dok Nataša i Pjer ostaju na pijedestalu kao „ljudi reke“, za mene je neprihvatljiva. Ruku na srce, većina Natašinih izbora u romanu je krajnje diskutabilna, ali odbijanje Bolkonskog zbog, najpre Kuragina (!!!), a potom i Pjera, stvarno je van svake pameti.

Popularni žanr koji retko kada uzimaš u ruke

Znate šta, istina je da ja zapravo slabo čitam „žanrovsku“ književnost i mnogo više volim knjige kojima je malo teže odrediti žanr. Gotovo nikada ne čitam ljubavne romane, trilere (mada ponekad baš poželim neki dobar triler, da malo odmorim mozak), fantastiku (ni epsku, ni naučnu, ako izuzmemo zaista kvalitetne distopije… i Pračeta i Adamsa), a naročito ne književnost za omladinu (takozvani young adult). Kao što sam rekla na početku posta, ovaj upitnik kao da je stvoren za mene.

Obožavani književni lik kog ne voliš

Ako nekome slučajno nije bilo jasno, da ponovimo: Nataša Rostova i Pjer Bezuhov.

Popularni autor koji ti iz nekog razloga ne leži

Ne znam baš da li potpada pod popularne autore, ali jeste nobelovac i cenjen pisac: Gabrijel Garsija Markes. „Sto godina samoće“ sam nekoliko puta počinjala i nikada nisam završila. Pokušala sam da dam šansu „Ljubavi u doba kolere“ tako što bih prvo odgledala film (pa ako me zainteresuje, krenula sa čitanjem knjige), ali zaspala sam tu negde na polovini. Ono što je vrlo interesantno jeste to što stvarno volim i magijski realizam i latinoameričku književnost, ali me Markesov stil načisto umrtvi. Još jedan nobelovac sa istog podneblja sa kojim se nisam najbolje razumela je Ljosa, ali pročitala sam samo „Avanture nevaljale devojčice“, pa još uvek ne mogu da budem sigurna da li smo u ljubavi ili nismo. Pored njih, tu je i Koeljo, sa kojim sam se susrela samo kroz Alhemičara, ali to mi je bilo više nego dovoljno da više nikada ne poželim da pročitam bilo šta što je ovaj autor potpisao.

Popularan književni kliše koji ti je dosadio

Klišei i jesu klišei zato što su predvidivi i dosadni, ali jedan od onih kojih mi je stvarno dosta za „vijek vjekova“ jeste priča o junaku (ili još česće junakinji) koji dolazi iz neke neugledne porodice, samo da bi se ispostavilo da je predodređen da na ovaj ili onaj način spasi svet. Bilo da ima plavu krv, ili neke skrivene moći, potpuno je nebitno. To je glavni zamajac većine ovih distopija za mlade koje sam pročitala, tako da i taj žanr slobodno mogu da okarakterišem kao jedan veliki književni kliše.

Popularan serijal koji ne planiraš da pročitaš

Sigurno nikada neću čitati „50 nijansi“, ne zato što mislim da je to nešto strašno loše, već prosto zbog toga što me taj žanr nikada nije privlačio. Isto važi i za „Sumrak sagu“, ali i „Igre gladi“ i sve ostale serijale iz tog žanra (interesantno je da maltene sve te knjige dolaze makar u trilogijama). Pokušala sam sa „Legendom“ i „Crvenom kraljicom“ i nikada nisam osetila potrebu da čitam dalje od prve knjige (o Kraljici sam pisala, klik OVDE). Nekako imam utisak da kada pročitate jednu od tih knjiga, kao da ste ih pročitali sve. Još jedan serijal, verovatno popularniji od svih do sada navedenih je „Pesma leda i vatre“. Nikada nisam čitala Martinove knjige (nisam sigurna kako se to dogodilo, pošto sam kao klinka dosta čitala epsku fatastiku), i mislim da nikada ni neću. Ja u principu slabo čitam serijale, naročito zbog toga što imaju tendenciju da kvalitativno budu sve lošiji iz knjige u knjigu. Seriju jesam gledala, i dopala mi se, ali ne toliko da bih se odlučila da čitam serijal za koji niko nije siguran ni da li će biti završen.

Izreka kaže "Knjiga je uvek bolja od filma". Međutim, koja filmska ili TV adaptacija ti se više svidela od knjige?

Nije knjiga uvek bolja od filma, to samo mi knjiški moljci volimo da pametujemo. U pitanju su dva potpuno različita formata i ponekad ih je besmisleno porediti. Osnovni problem sa modernim adaptacijama (kao uostalom i sa većinom savremenih knjiga) jeste što podilaze ukusu mase, pa imamo više nego dovoljno primera kada su književna dela pojednostavljena ili bukvalno osakaćena (na moju veliku žalost, u tu grupu spada dosta adaptacija knjiga koje baš volim). Isto tako postoje i primeri kada neko od nečega sasvim prosečnog napravi malo remek-delo. Jedan takav primer je film „Rekvijem za snove“ Darena Aronofskog (koji je zaista fenomenalan režiser), inspirisan istoimenom knjigom koja je sasvim prosečna, dok je film jedan od boljih koji sam ikada gledala (i jedan od mojih omiljenih). Primera kada adaptacije stoje rame uz rame sa knjigom ima koliko god hoćete: Fight Club (za koji ću se usuditi da kažem da je možda čak za nijansu bolji od knjige, ako ne bolji, onda svakako upečatljiviji), Outlander (ne bih rekla da je serija bolja od knjiga, ali za sada odlično izlaze na kraj sa svim tim materijalom koji bi nestrpljivom čitaocu možda na momente bio way too much), Hours (koji ne samo da je adaptacija knjige, već je i sam roman kojim je inspirisan svojevrsna adaptacija „Gospođe Dalovej“). Eto, da navedem samo par.

To bi bilo sve za danas, ali čini mi se, ne i sve kada je ova tema u pitanju. Videla sam nedavno da dosta buktjubera s vremena na vreme obavesti javnost o tome koje popularne knjige nikome ne bi preporučili, pa možda i ja nekad objavim sličan post (primetite kako se lukavo ograđujem pojmovima kao što su „možda“ i „nekad“).

Još jednom želim da naglasim da mi ni u jednom trenutku nije bila namera da odgovorima na ova pitanja uvredim bilo koga. Ako se to ipak dogodilo, ovim putem se izvinjavam. Svrha ovog posta je, kao i uvek, da razmenimo iskustva i mišljenja, tako da u komentarima očekujem da čujem o popularnim naslovima koji se vama nisu dopali, ali i razloge zbog kojih možda volite neke od knjiga koje sam ovde navela.

Do sledećeg posta,

Vaša Stš <3