Stsh's Book Corner: preporuke

Showing posts with label preporuke. Show all posts

Već sam (s neskrivenim ponosom) objavila da sam pre nekoliko dana završila čuveni Pop Sugar Reading Challenge i obećala sam tom prilikom da ću jedan post posvetiti utiscima o pročitanim knjigama. Vi koji ste sa mnom od početka, znate da je prvi post na ovom blogu bio baš o ovom knjiškom izazovu i listi koju sam za njega napravila.

Izazov se sastoji od 50 zadataka, odnosno 52 knjige koje treba pročitati u tekućoj godini (jedan zadatak je trilogija, otud 52 knjige), tako da se u proseku čita jedna knjiga nedeljno. Ja sam malo požurila i uspela da pročitam sve planirane knjige za 9 meseci. Listu knjiga možete pogledati na prvom postu, ili tako što ćete kliknuti OVDE.

Na prvi pogled ovako planirana lista za čitanje može da deluje ograničavajuće, ali to zaista nije slučaj. Ovaj izazov me je naterao da malo proširim vidike, ali i da pročitam neke knjige koje verovatno nikada ne bih uzela u ruke. Tako sam naišla na nekoliko novih pisaca koji su me potpuno oduševili.

Prva od takvih pisaca je Mirjana Đurđević, do koje me je doveo zadatak „roman čija se radnja odigrava u tvom rodnom gradu“. Nakon kraćeg vršljanja po internetu u potrazi za naslovom koji će mi se uklopiti u ovu temu, naišla sam na roman „Kaja, Beograd i dobri Amerikanac“. Pročitala sam opis i odlomak iz knjige i ubrzo shvatila da predrasude koje dosledno gajim prema domaćim spisateljicama ne mogu da se primene na ovu autorku. Pronašla sam knjigu u biblioteci, pročitala je i potpuno se oduševila. Ne sećam se da me je neka knjiga toliko nasmejala u poslednje vreme, pa je knjiga sa teme „radnja u rodnom gradu“ premeštena na temu „knjiga koja te je nasmejala“, a njeno prvobitno mesto sam ustupila drugom Đurđevićkinom romanu „Bremasoni“. O ovoj knjizi sam već pisala na blogu, post možete pročitati OVDE. Mirjana Đurđević mi je verovatno najveće otkriće ove godine i preporučujem je svima, uvek.

Još jedna dama sa čijim delom sam se upoznala zahvaljujući ovom izazovu je kanadska autorka Margaret Atvud. Kao i Đurđevićka, i Atvudova se na ovoj listi našla dva puta. Jednom sa romanom „Sluškinjina priča“, koji mi se toliko dopao da sam odlučila da Atvudovoj dam još jednu stavku na listi, pa se tu našla i zbirka pripovedaka „Moralni poremećaj“. O ovoj knjizi sam pisala na blogu, post možete pročitati OVDE. Nedavno sam kupila roman „Godina potopa“, tako da će uskoro i o njemu biti reči.

Na ovoj listi su se našli i neki naslovi koje sam dugo želela da pročitam, a nikako nisu stizali na red. Među njima su: „Deca ponoći“, Salmana Ruždija, „Pod tuđim uticajem“, Džejn Ostin, „Sati“, Majkla Kaningema, „Prepolovljeni vikont“, Itala Kalvina, „Rabbit at rest“, Džona Apdajka, „Iskušenje svetog Antonija“, Gistava Flobera, „Stakleno zvono“, Silvije Plat – sve do jedne odlične knjige koje preporučujem svima.

Takođe, uspela sam da uklopim i neke popularne naslove o kojima se dosta govorilo, a koje sam nekako uspevala da zaobiđem: „Lečenje Šopenhauerom“, Irvina Jaloma, „Senka vetra“, K.R. Safona, „Jedi, moli, voli“, Elizabet Gilbert, „Igraj, igraj, igraj“, H. Murakamija, „Njujorška trilogija“, Pola Ostera, „The Perks of Being a Wallflower“, Stivena Šboskog i „Psihijatri, psiholozi i ostali bolesnici“ R.M. Avie. Interesantno je da nijedna od ovih knjiga na mene nije ostavila neki poseban utisak.

Knjige koje izdvajam kao favorite sa ovog spiska jesu knjige koje bih svakako pročitala ove godine, a to su „Izuzetno glasno i neverovatno blizu“ (više o romanu OVDE), Džonatana S. Fora, „Kain“ (više o romanu OVDE), genijalnog Žozea Saramaga i Beketov „Watt“, o kom sam nedavno pisala u mesečnom favoritu za septembar.

Pročitala sam i nekoliko knjiga koje ne spadaju u domen fikcije i svaku preporučujem. To su „Pisac i samoubistvo“, G. Čhartišvilija, studija koja se već našla u mesečnim favoritima, „Tragedija genija“, Vladimira Stanojevića i „Istorija sveta u 6 pića“, T. Stendidža. O svakoj od ovih knjiga sam već pisala na blogu.

Već sam rekla da mi je ovaj izazov malo „proširio vidike“, a pod tim sam mislila na činjenicu da sam čitala i žanrove kojih se zaista dugo nisam latila. Tako su na listi bili trileri „Nikom ni reči“, Harlana Kobena i čuvena trilogija „Milenijum“, švedskog autora Stiga Lašona, koja me je potpuno oduševila (jedva čekam Sajam da uzmem taj dugo najavljivani četvrti deo i nadam se da neće izneveriti očekivanja, s obzirom da ga je pisao drugi autor); horor roman „Talisman“, čuvenog Stivena Kinga sa kojim sam se jedva izborila, da li zbog lošeg prevoda ili samog romana, nisam sasvim sigurna; ali i već pomenuti „The Perks of Being a Wallflower“, koji spada u sve popularnije young adult romane, a koji me ne interesuju preterano. Vratila sam se i SF-u, posle ko zna koliko godina i pročitala „Sabrane robote“, Isaka Asimova, „Hiperion“, D. Simonsa i „Svemirske vojnike“, R. Hajlajna – sva tri romana po preporuci muža.

Ovaj izazov je svakako bio jedno zanimljivo iskustvo, naročito za osobu, koja, poput mene, uživa u organizaciji i pravljenju lista. Sigurna sam da ću ponovo pokušati ovako nešto, ukoliko na to naiđem, ali sada uživam u nasumičnom biranju knjiga koje ću čitati, a i, priznajem, nakupilo se knjiga na policama koje sam kupila ove godine, a nisam mogla da ih smestim na listu. Takođe, bliži se Sajam, pa mi je drago što ću moći neometano da prionem na čitanje knjiga koje planiram da kupim.

Da li se neko od vas odvažio na ovaj izazov? Dokle ste stigli i kako vam se čine knjige koje ste pročitali? Da li ste otkrili neke nove autore ili žanrove? Podelite svoje utiske u komentarima!

Interesantno je to kako istoriju u školama učimo kroz bitke, ratove, atentate, politiku i gomile datuma i imena koje mnogi od nas zaborave istog trenutka kada izađu iz školske klupe. Istorija, naravno, uključuje i mnoge druge činioce, osim krunisanja kraljeva i ratova, ali njima se udžbenici retko bave. U kakvim kućama su ljudi živeli, čime su se hranili, šta su oblačili, kako su provodili slobodno vreme? Meni su takvi podaci oduvek bili zanimljiviji od bitaka, pa bih želela sa vama da podelim neke od knjiga koje istoriji pristupaju iz malo drugačijeg ugla od onog na koji smo navikli. Neke od ovih knjiga sam čitala i toplo ih preporučujem, a neke još uvek nisu stigle na red, iako su na listi za čitanje već duže vreme („Ipak se okreće“ i „Istorija prijateljstva“).

1. Istorija sveta u šest pića – Tom Stendidž

Kao što se može zaključiti iz naslova, „Istorija sveta u šest pića“ nudi interesantan i poalo neobičan pogled na istoriju: kroz omiljena pića velikih civilizacija. Pre otprilike 10.000 godina voda je konačno dobila svoju konkurenciju. Čovek je otkrio da može sam proizvesti piće, a ta pića su često bila zdravija alternativa često prljavim i zagađenim zalihama vode u ljudskim naseobinama.

„Kako se istorija menjala, tako je svako vreme, mesto i svaka kultura imala svoje omiljeno piće; od prvih naseobina iz kamenog doba, do velikih dvorana za gozbe u staroj Grčkoj, ili čuvenih kafeterija iz vremena prosvetiteljstva. Svako od tih pića postajalo je popularno kada se javila potreba za njim, ili se uklopilo u istorijske tendencije; u nekim slučajevima su ta pića imala i neočekivan uticaj na tok istorije.“

Autor knjigu deli na šest poglavlja: svako se bavi jednim napitkom koje je na ovaj ili na onaj način obeležilo jednu istorijsku epohu. Ta pića su (hronološki): pivo, vino, žestoka alkoholna pića, kafa, čaj i koka-kola.

O ovoj knjizi sam već pisala na blogu, pa ukoliko vas zanimaju detalji, kliknite OVDE.

2. Kod kuće – Bil Brajson

Brajsonova knjiga „Kod kuće“ jeste istorija privatnog života, kako i sam autor kaže u podnaslovu. Studija je podeljena na poglavlja i to tako da svako poglavlje predstavlja jednu prostoriju tipične parohijske kuće u Engleskoj. Svaka od prostorija predstavlja posebnu temu kojom se autor bavi, odnosno poseban segment života naših predaka: šta i kako su jeli, gde su spavali, šta su oblačili, koliko često i čime su se kupali i tako dalje.

„Istorija života u domaćinstvu nije tek istorija kreveta, sofa i šporeta, kao što sam nekako pretpostavljao, već istorija skorbuta, ptičjeg izmeta, Ajfelove kule, stenica, krađe leševa i manje-više svega ostalog što se ikada dogodilo. Kuće nisu utočišta od istorije. One su mesta na kojima istorija završi.“

3. Ipak se okreće – Helge Hese

Carpe diem, „Zavadi pa vladaj“, „Vreme je novac“, „Ako nemaju hleba, neka jedu kolače“, „Krv, znoj i suze“, samo su neke od rečenica za koje je svako čuo, ali nije svako siguran ko ih je i u kakvom kontekstu izgovorio.

„Ipak se okreće“ nudi kratku istoriju sveta u 80 ovakvih citata i obuhvata period od 2600 godina. Neke od ovih rečenica izgovorene su u ključnim istorijskim trenucima, pa zbog toga i dan danas funkcionišu kao simboli za određene životne situacije.

“Kao kod svakog putovanja, čovek mora da odluči gde će se zaustaviti, šta će razgledati, a šta ostaviti pored puta. Pošto ova knjiga govori o svetskoj istoriji, književne citate uzimao sam samo onda kada obeležavaju neki istorijski trenutak ili značajan događaj u politici i društvu. Na nekim mestima možda biste se rado duže zadržali, mada se naša vožnja nastavlja. Ovaj put nema ambiciju da iscrpno pretresa ili procenjuje. Ne može to sebi da dopusti pored ostalog i zato što nije svaki važan događaj u svetskoj istoriji proizveo neki tečan citat. Ova knjiga pre svega treba da pruži zadovoljstvo u upoznavanju istorije, a ako vas podstakne da čitanjem saznate nešto više, pomoći će vam spisak literature koji navodi izvore za svaki citat.”

4. Ko je spremio tajnu večeru? – Rozalind Majls

„Možda bi se jedino pogled na istoriju koji bi u središte postavio ženu mogao suočiti s centralnim paradoksom našega doba, da su žene u ranijim vremenima bile slobodnije nego danas. Preistorijske žene su lovile i trčale kako su htele, lutale kud su htele i slobodno legale s partnerom po izboru. Pravile su grnčariju i oruđe, stvarale pećinske crteže, sejale su i plele, igrale i pevale. Njihovo sakupljanje hrane bilo je ključno za život plemena i nijedan muškarac nije kontrolisao ni ograničavao šta one rade. U ’naprednim’ društvima, muška dominacija je utkana u svaki aspekt života i stalno se iznova osmišljava pomoću mnoštva religijskih, bioloških, ’naučnih’, psiholoških i ekonomskih razloga, kojima se opravdava inferiornost žena u odnosu na muškarce.“

U ovoj studiji autorka objašnjava koja je bila uloga žena u prvim vremenima i kako se dogodilo da je u jednom trenutku postala toliko podređena da se morala iznova boriti za svoja elementarna prava. Obojena feminizmom, studija zastupa tezu da žene u istoriji igraju mnogo veću ulogu nego što bi im patrijarhalno društvo to ikada priznalo. U istoriji koju pišu muškarci, nema mnogo prostora za heroine.

5. Istorija prijateljstva – Barbara Kejn

Značaj koji se pridaje prijateljstvu u savremenom društvu ne može se preceniti, a ovaj odnos u javnosti neprestano se analizira u štampi, na filmu, televizijskim emisijama... Interesovanje šire publike za prijateljstvo praćeno je i njegovim proučavanjem u velikom broju naučnih studija koje su u skorije vreme pokrenute. Sociolozi, psiholozi, antrolopozi, istoričari i filozofi u velikom broju su se okrenuli temi prijateljstva. Njihova istraživanja uglavnom nastoje da utvrde različite načine na koje se prijateljstvo definiše, tumači i praktikuje u svakodnevnom životu različitih kultura. Cilj ove knjige jeste da se nadoveže na ova istraživanja, ali i da ih proširi time što će se pozabaviti pitanjem prijateljstva u zapadnom društvu tokom proteklih 2.500 godina – počev od klasične Atine pa sve do današnjeg dana. Ovako dug period pruža mogućnost da se prikaže koliko je dugotrajan i sam značaj koji se pridavao prijateljstvu kao odnosu koji istovremeno predstavlja osnov društvenog i privatnog života. Takođe je istražen kontinuitet promene načina na koji su ljudi tumačili ulogu ovog odnosa u njihovom društvenom, seksualnom i porodičnom životu.

Ova knjiga rezultat je istraživačkog projekta koji je okupio filozofe i istoričare sa posebnim interesovanjima na polju klasične grčke filozofije, istorije srednjeg veka, renesanse, moderne Evrope i Sjedinjenih država.

Da li ste vi čitali nešto slično? Šta preporučujete?

Još uvek niste odlučili koje knjige ćete ove godine nositi na letovanje? Ako vam odmor služi da odmorite mozak od svega, pa čak i od ozbiljne literature, a ipak ne biste trošili svoje vreme na nekvalitetne knjige koje se često nazivaju „romanima za plažu“, evo par preporuka prilično laganih knjiga koje sam pročitala, a koje su ipak ostavile neki (pozitivan) utisak na mene.

1. „Kako biti dobar“ (Nik Hornbi)

Da vam kažem: ja nisam loša osoba. Ja sam lekar. Jedan od razloga što sam to postala je zato što sam smatrala da je to DOBRA, a ne uzbudljiva, dobro plaćena ili glamurozna profesija. U svakom slučaju, ja sam dobar čovek, doktor i ležim u hotelskoj sobi sa čovekom po imenu Stiven, koga ne poznajem baš dobro i upravo sam tražila razvod od svog muža.

Kejti stoji na pragu važne odluke: da li da ostavi svog namćorastog, sarkastičnog muža Dejvida ili da svom braku da novu šansu? Nakon što prekrši bračni zavet, Kejti doživljava neverovatnu situaciju. Njen muž upoznaje svojevrsnog životnog gurua i odlučuje da postane dobar. Zaista dobar. Paradigma dobra. Ubrzo se ispostavlja da je život sa dobrim čovekom možda ipak teži nego život sa namćorom.

Na veoma duhovit način, Hornbi kroz roman postavlja pitanja „šta znači biti dobar?“ i „koliko dobrog je zaista dobro?“.

Još knjiga od Hornbija: High Fidelity, Dug put do dna, Sve o dečaku

2. „Svet posle rođendana“ (Lajonel Šrajver)

Ovo složeno i napeto delo zainteresovaće svakog ko se ikad zapitao šta bi bilo da je bilo – kako bi nam život izgledao da smo pred prelomnim iskušenjem poklekli, ili mu odoleli. (People)

Irina Mekgavern je uspešna ilustratorka dečjih knjiga, udata za Lorensa, stručnjaka za borbu protiv terorizma. Ona živi lagodan, pomalo ustaljen život. Svakog leta sa svojim mužem odlazi na tradicionalnu večeru sa Lorensovim prijateljem, igračem snukera, Remzijem. Sve dok jedne godine na večeru Irina i Remzi ne odu sami, kada ona počinje da se pita kakav bi joj bio život da je udata za Remzija.

U tom trenutku roman se račva na dve paralelne priče. U jednoj Irina ostaje verna Lorensu, a u drugoj počinje aferu sa Remzijem. Kakav kraj koja priča nosi – otkrijte sami.

Još knjiga Lajolen Šrajver: Moramo da razgovaramo o Kevinu

3. „Ostrvo“ (Viktorija Hislop)

Temeljno istraživanje, mašta i autorkina duboka ljubav prema Kritu dočaravaju ubedljivu sliku jednog prošlog doba na ostrvu.

Ako ste se ovog leta zaputili na Krit, „Ostrvo“ je knjiga koju svakako treba da pročitate na plaži pre nego što obiđete Spinalongu, čuvenu koloniju obolelih od lepre. Posle godina i godina nagađanja o prošlosti svoje majke i njene porodice, mlada Aleksis odlazi na Krit, majčino rodno ostrvo i tamo saznaje o svim strahotama koje su preživljavali njeni stanovnici, Grci zaraženi leprom. Pored tužnih momenata, „Ostrvo“ nudi dirljivu priču o prijateljstvu i ljubavi u najstrašnijim vremenima. Ako na Spinalongu odete nakon što ste pročitali ovaj roman, napuštene ulice i građevine će vam delovati mnogo stvarnije i životnije.

Još knjiga Viktorije Hislop: Nit, Povratak

4. „Jedan dan“ (Dejvid Nikols)

Možete provesti ceo život ne shvatajući da vam je ono za čim oduvek tragate sve vreme pred očima.

Roman „Jedan dan“ vodi nas kroz 20 godina prijateljstva i ljubavi Eme i Dekstera, a svako poglavlje predstavlja po jedan 15. jul, od prvog dana kada su se upoznali do 15. jula dvadeset godina kasnije. Ema je romantična ljubiteljka književnosti, a Dekster urbano TV lice, ali ih ipak nešto spaja poput magneta. Ukoliko ste gledali istoimeni film, zaboravite ga i pružite šansu ovoj knjizi. Ovo je knjiga koja će vas provozati kroz mnoštvo emocija: od ljutnje, preko sreće i navijanja, do ivice suza.

Još knjiga Nikolsovih knjiga: Mi, Početno pitanje

5. „Čuvar sećanja“ (Luis Lauri)

Džonasov svet je savršen. Ne postoje rat, strah i bol. Sigurnost je najveći prioritet. Svaka osoba ima svoju ulogu u Zajednici, koja joj obezbeđuje život bez briga i kojom daje svoj doprinos opštem blagostanju. Ali kada Džonas bude napunio dvanaest godina, počeće da spoznaje pravu prirodu Zajednice. Njegov život biće potpuno promenjen. I za njega više neće biti povratka.

„Čuvar sećanja“ je jedna od boljih antiutopija koju sam pročitala (ne računajući klasike) i preporučujem je svima. Požurite sa čitanjem, pre nego što pogledate film!

Još knjiga od Luis Lauri: „Čuvar sećanja“ je prvi deo tetralogije „The Giver“, ali kod nas još uvek nije objavljena još neka knjiga od ove autorke

Nadam se da će vas neka od ovih knjiga zainteresovati i da će zauzeti počasno mesto u vašem koferu. Uživajte u letu i dobrim knjigama!