Istorija iz drugog ugla

Interesantno je to kako istoriju u školama učimo kroz bitke, ratove, atentate, politiku i gomile datuma i imena koje mnogi od nas zaborave istog trenutka kada izađu iz školske klupe. Istorija, naravno, uključuje i mnoge druge činioce, osim krunisanja kraljeva i ratova, ali njima se udžbenici retko bave. U kakvim kućama su ljudi živeli, čime su se hranili, šta su oblačili, kako su provodili slobodno vreme? Meni su takvi podaci oduvek bili zanimljiviji od bitaka, pa bih želela sa vama da podelim neke od knjiga koje istoriji pristupaju iz malo drugačijeg ugla od onog na koji smo navikli. Neke od ovih knjiga sam čitala i toplo ih preporučujem, a neke još uvek nisu stigle na red, iako su na listi za čitanje već duže vreme („Ipak se okreće“ i „Istorija prijateljstva“).

1. Istorija sveta u šest pića – Tom Stendidž

Kao što se može zaključiti iz naslova, „Istorija sveta u šest pića“ nudi interesantan i poalo neobičan pogled na istoriju: kroz omiljena pića velikih civilizacija. Pre otprilike 10.000 godina voda je konačno dobila svoju konkurenciju. Čovek je otkrio da može sam proizvesti piće, a ta pića su često bila zdravija alternativa često prljavim i zagađenim zalihama vode u ljudskim naseobinama.

„Kako se istorija menjala, tako je svako vreme, mesto i svaka kultura imala svoje omiljeno piće; od prvih naseobina iz kamenog doba, do velikih dvorana za gozbe u staroj Grčkoj, ili čuvenih kafeterija iz vremena prosvetiteljstva. Svako od tih pića postajalo je popularno kada se javila potreba za njim, ili se uklopilo u istorijske tendencije; u nekim slučajevima su ta pića imala i neočekivan uticaj na tok istorije.“

Autor knjigu deli na šest poglavlja: svako se bavi jednim napitkom koje je na ovaj ili na onaj način obeležilo jednu istorijsku epohu. Ta pića su (hronološki): pivo, vino, žestoka alkoholna pića, kafa, čaj i koka-kola.

O ovoj knjizi sam već pisala na blogu, pa ukoliko vas zanimaju detalji, kliknite OVDE.

2. Kod kuće – Bil Brajson

Brajsonova knjiga „Kod kuće“ jeste istorija privatnog života, kako i sam autor kaže u podnaslovu. Studija je podeljena na poglavlja i to tako da svako poglavlje predstavlja jednu prostoriju tipične parohijske kuće u Engleskoj. Svaka od prostorija predstavlja posebnu temu kojom se autor bavi, odnosno poseban segment života naših predaka: šta i kako su jeli, gde su spavali, šta su oblačili, koliko često i čime su se kupali i tako dalje.

„Istorija života u domaćinstvu nije tek istorija kreveta, sofa i šporeta, kao što sam nekako pretpostavljao, već istorija skorbuta, ptičjeg izmeta, Ajfelove kule, stenica, krađe leševa i manje-više svega ostalog što se ikada dogodilo. Kuće nisu utočišta od istorije. One su mesta na kojima istorija završi.“

3. Ipak se okreće – Helge Hese

Carpe diem, „Zavadi pa vladaj“, „Vreme je novac“, „Ako nemaju hleba, neka jedu kolače“, „Krv, znoj i suze“, samo su neke od rečenica za koje je svako čuo, ali nije svako siguran ko ih je i u kakvom kontekstu izgovorio.

„Ipak se okreće“ nudi kratku istoriju sveta u 80 ovakvih citata i obuhvata period od 2600 godina. Neke od ovih rečenica izgovorene su u ključnim istorijskim trenucima, pa zbog toga i dan danas funkcionišu kao simboli za određene životne situacije.

“Kao kod svakog putovanja, čovek mora da odluči gde će se zaustaviti, šta će razgledati, a šta ostaviti pored puta. Pošto ova knjiga govori o svetskoj istoriji, književne citate uzimao sam samo onda kada obeležavaju neki istorijski trenutak ili značajan događaj u politici i društvu. Na nekim mestima možda biste se rado duže zadržali, mada se naša vožnja nastavlja. Ovaj put nema ambiciju da iscrpno pretresa ili procenjuje. Ne može to sebi da dopusti pored ostalog i zato što nije svaki važan događaj u svetskoj istoriji proizveo neki tečan citat. Ova knjiga pre svega treba da pruži zadovoljstvo u upoznavanju istorije, a ako vas podstakne da čitanjem saznate nešto više, pomoći će vam spisak literature koji navodi izvore za svaki citat.”

4. Ko je spremio tajnu večeru? – Rozalind Majls

„Možda bi se jedino pogled na istoriju koji bi u središte postavio ženu mogao suočiti s centralnim paradoksom našega doba, da su žene u ranijim vremenima bile slobodnije nego danas. Preistorijske žene su lovile i trčale kako su htele, lutale kud su htele i slobodno legale s partnerom po izboru. Pravile su grnčariju i oruđe, stvarale pećinske crteže, sejale su i plele, igrale i pevale. Njihovo sakupljanje hrane bilo je ključno za život plemena i nijedan muškarac nije kontrolisao ni ograničavao šta one rade. U ’naprednim’ društvima, muška dominacija je utkana u svaki aspekt života i stalno se iznova osmišljava pomoću mnoštva religijskih, bioloških, ’naučnih’, psiholoških i ekonomskih razloga, kojima se opravdava inferiornost žena u odnosu na muškarce.“

U ovoj studiji autorka objašnjava koja je bila uloga žena u prvim vremenima i kako se dogodilo da je u jednom trenutku postala toliko podređena da se morala iznova boriti za svoja elementarna prava. Obojena feminizmom, studija zastupa tezu da žene u istoriji igraju mnogo veću ulogu nego što bi im patrijarhalno društvo to ikada priznalo. U istoriji koju pišu muškarci, nema mnogo prostora za heroine.

5. Istorija prijateljstva – Barbara Kejn

Značaj koji se pridaje prijateljstvu u savremenom društvu ne može se preceniti, a ovaj odnos u javnosti neprestano se analizira u štampi, na filmu, televizijskim emisijama... Interesovanje šire publike za prijateljstvo praćeno je i njegovim proučavanjem u velikom broju naučnih studija koje su u skorije vreme pokrenute. Sociolozi, psiholozi, antrolopozi, istoričari i filozofi u velikom broju su se okrenuli temi prijateljstva. Njihova istraživanja uglavnom nastoje da utvrde različite načine na koje se prijateljstvo definiše, tumači i praktikuje u svakodnevnom životu različitih kultura. Cilj ove knjige jeste da se nadoveže na ova istraživanja, ali i da ih proširi time što će se pozabaviti pitanjem prijateljstva u zapadnom društvu tokom proteklih 2.500 godina – počev od klasične Atine pa sve do današnjeg dana. Ovako dug period pruža mogućnost da se prikaže koliko je dugotrajan i sam značaj koji se pridavao prijateljstvu kao odnosu koji istovremeno predstavlja osnov društvenog i privatnog života. Takođe je istražen kontinuitet promene načina na koji su ljudi tumačili ulogu ovog odnosa u njihovom društvenom, seksualnom i porodičnom životu.

Ova knjiga rezultat je istraživačkog projekta koji je okupio filozofe i istoričare sa posebnim interesovanjima na polju klasične grčke filozofije, istorije srednjeg veka, renesanse, moderne Evrope i Sjedinjenih država.

Da li ste vi čitali nešto slično? Šta preporučujete?