Stsh's Book Corner: trampa knjiga

Showing posts with label trampa knjiga. Show all posts

Juče se u Beogradu održala još jedna razmena knjiga koju organizuje No Spoilers Book Club, a.k.a. događaj koji ne propuštam. Nakupilo se knjiga za trampu, vala – možda mislite da nemate dovoljno knjiga kojih biste se odrekli, ali probajte samo da presložite police pa ćete videti kako će se same izdvojiti (ja imam gomilu i za narednu). Iako ova trampa nije bila posećena kao prethodne (izgleda da se ljudi malo ulenje pred praznike), ja sam, naravno, uspela da nađem neke super knjige za sebe.

Za vas koji možda i dalje nekim čudom niste upućeni kako ove razmene funkcionišu, vrlo je jednostavno: donesete knjige koje vam nisu potrebne i zamenite ih za one koje su doneli drugi. Imate prava da uzmete onoliko knjiga koje ste doneli. Ja sam ovog puta malo preterala s optimizmom pa sam neke morala da vratim kući da sačekaju narednu razmenu.

Na slici možete videti naslove koje sam ovog puta udomila. Ukoliko vam to nije bilo dovoljno i još čitate ove redove, sledi i kratko obrazloženje.

Izgleda da je ovu trampu posetio neki razočarani brucoš sa književnosti koji je shvatio šta radi sa svojim životom, pošto je bilo nekoliko naslove koje samo zaluđeni studenti književnosti kupuju za lične biblioteke. Dva takva vidite na slici: Tacitovi Anali koje sigurno ne bih uzela da nisu u ovom divnom SKZ izdanju i Pregled rimske književnosti u izdanju Aretea. Posle nekoliko komentara poput ,,Aman šta će ti to, ženo”, krenula sam da čeprkam dalje i ugledala knjigu sa poovskim koricama koju mi je neko tutnuo u ruke. Grief is the thing with feathers koju možda znate kao Deretino izdanje ,,Tuga je pernato stvorenje”. Čula sam dosta pozitivnih utisaka i nju ću, za razliku od Tacita, sigurno uskoro pročitati pa ću podeliti i svoje.

U tom trenutku je već delovalo kao da je mojoj sreći došao kraj pa sam malo spustila kriterijume. Ugledala sam ,,San o ljubavi i smrti” Filipa Davida, upitala se da li ću zaista ikada pročitati tu knjigu a onda se u sebi opomenula da sam jedared rekla da ću poraditi na upoznavanju sa savremenom srpskom književnošću. Dobitnik NINove nagrade ne deluje kao loš početak u tom poduhvatu. I na kraju na gomili s čiklit literaturom ugledam nešto poznato. Sigurna sam da odudara sa gomile, ali molim za pažnju. ,,Ljubavi, pronađi me” je još jedan primer Vulkanove misije da dobru (bar sam tako čula) knjigu unakazi neadekvatnim koricama. Izguglajte je, slobodno, kod mene je nećete videti. Knjiga se u originalu zove The Rosie Project i na netu je često preporučuju ljudima kojima su se dopale ,,Bernadeta” i ,,Elenor Olifant”. U pitanju je priča o asocijalnom profesoru koji pomoću nauke pokušava da nađe savršenu ženu za sebe. Dakle, pored najezde ,,obezglavljenih” žena u balskim haljinama, Vulkan ima običaj i da umanjuje ozbiljnost pojedinih knjiga veselim koricama i zvučnim naslovima (setite se Elenor i flamingosa). Za Rosie govorim napamet jer je nisam čitala, ali za ovo izdanje se, bez prethodnog znanja o knjizi, sigurno nikada ne bih uhvatila.

Za razmenu koja nije bila bogzna kako posvećena, ovo je super rezultat, ali znate, ja sam kao hrčak, uvek iščeprkam nešto zanimljivo. I polako završavam sa poslednjim bookhaul postom za ovu godinu. Toliko sam novih knjiga dovukla kući u poslednjih par meseci, kao da sam se spremala za vanredno stanje. Kad treba da izaberem narednu knjigu za čitanje uhvati me mini napad panike, ali onda udahnem duboko, ponadam se da će nas zatrpati nekoliko metara snega i baš se ljudski obradujem jer me čeka pregršrt novih priča. Poznat vam je taj osećaj, zar ne?

Do sledećeg posta,

Vaša (hrčak nađe nove knjige gde god da ga baciš) Stš <3

Prošle subote je u Beogradu održana još jedna razmena knjiga. Znate da mislim da je to idealan način da se rešite knjiga koje vam nisu potrebne i u isto vreme nabavite neke nove a da pri tom ne pipnete novčanik niti promenite broj knjiga u biblioteci. Za nas koji se često mašimo za novčanik kako bismo dodali još knjiga na gomile za koje nemamo mesta, ovo je zaista odlična stvar.

Razmena se održava na sada već uobičajenom mestu, u kafeu A7 na Vračaru, a u njemu su me dočekala sada već poznata lica članova čitalačkog kluba No Spoilers. Kao i uvek, pravila su jednostavna: imate pravo da uzmete onoliko knjiga koliko ste doneli a na razmeni ima mesta za sve osim za stare udžbenike, manifeste i ostalu literaturu stvarno niko ne želi, baš kao ni vi.

Na ovu razmenu uvek krećem optimistično, pa sam i ovog puta ponela šest knjiga i isto toliko sam vratila! Na početku mi se činilo da izbor baš i nije neki iako je na stolovima bilo više knjiga nego inače, a onda me je sačekalo iznenađenje (FOTO)! Da skratim priču, evo mog ulova sa poslednje trampe:

Počeću sa knjigom koju sam videla (i zamalo uzela) i na prethodnoj razmeni: Till September Petronella. Kratka i mint slatka knjižica koja sadrži četiri priče o ženama. S obzirom na to kako stojim s koncentracijom poslednjih dana, duža knjiga od ove mi ni ne treba.

Kada sam stigla na razmenu ponuda mi nije delovala primamljivo pa sam zbog toga uzela roman ,,Ana u haljini od krvi”. Čula sam za ovu knjigu još davno, ali utisci su prilično podeljeni. To baš i nije žanr koji ja često čitam (mada jesam gotičarka u duši) i izbegavam hrvatske prevode, ali knjiga je toliko lepa, sve sa krvavim ukrasima unutra, da sam prosto morala da je prisvojim.

I taman kad sam pomislila da ova razmena baš i neće biti plodna kao što sam se nadala, stiže ono iznenađenje koje sam najavila na početku posta. Neko je zapravo odlučio da na razmenu ponese sva tri toma Radefurdovog ,,Londona”! Morala sam malo da se borim za ove lepotice, ali moj urođeni šarm je odradio svoje i evo, sad konačno više nemam opravdanja da se upoznam sa opusom ovog pisca. I to ba kroz ,,London”, delo koje me je najviše i interesovalo. Pa vi posle nemojte da dolazite na trampe knjiga.

Ove godine je ekipa iz No Spoilers Book Club rešila da određene knjige stavi na prodaju i ja sam rešila da malo i pazarim kako bih ih podržala. Uzela sam roman ,,Božji dar” Rui Zinka, autora ,,Ugrađivanja straha” (odlična knjiga, recenziju možete pročitati OVDE). I baš tog dana kada sam u prethodnim favoritima pisala kako više neću kupovati knjige bez dodatnog informisanja o njima, samo zato što je njihov autor napisao neku super knjigu – uradila sam upravo to. Ali, bože moj, ako mi se ne dopadne završiće nazad na razmeni.

Jeste li možda bili na razmeni u subotu? Da li posećujete ovakve događaje? Ako ne, šta više čekate? Ja se već radujem narednoj!

Do sledećeg posta,

Vaša (rekla pa porekla) Stš <3

Obožavam trampe knjiga, vi koji duže pratite blog sigurno to znate. Mislim da su trampe idealan način da se rešite svih onih knjiga koje ste kupili jer vam je nedostajala jedna za akciju 3 za *neki iznos*, koja je bila jeftina pa šteta da se ne uzme, koju ste dobili od nekih dalekih rođaka koji nisu sigurni ni koliko godina imate a ne šta volite da čitate, ili koje ste uzeli jer “svi o njoj pričaju na instagramu” a zapravo i nije neka... drugim rečima – knjige koje iz ovog ili onog razloga ne želite u svojoj biblioteci. Ja takvih knjiga imam sasvim dovoljno tako da svaku trampu dočekujem uzbuđena kao dete.

Juče sam, uprkos onoj groznoj kišurini, bila optimistična i na trampu sam krenula sa osam knjiga. Ovo je već treća razmena koju organizuje No Spoilers Book Club u kafeu A7 i bila sam na svakoj (o prvoj sam pisala na blogu OVDE, a na drugu sam došla pred sam fajront pa se nisam baš ovajdila, mada sam donela tri knjige, ako se ne varam) pa sam iskreno verovala da će izbor biti dobar. I bio je, tako da sam za svih osam knjiga našla zamenu. Osim toga, juče sam zapravo popričala sa ljudima iz kluba i mogu vam reći da je u pitanju super ekipa. Takođe, trampa se, kao što sam već rekla, održava u kafiću, pa možete udobno da se smestite, naručite pićence i s vrata vrebate svaku novu osobu koja uđe i napadnete je kako biste videli šta je donela. Dakle, dobre knjige, dobro društvo, dobra taktika – ne znam kakva vam još preporuka treba za narednu razmenu. A sad da vidimo šta sam to donela kući!

Ne mogu da smislim nikakav logičan redosled pa ću nasumično krenuti od knjiga iz edicije Wordsworth Classis: Dracula i The Lost World & Other Stories. Drugu sam uzela prvenstveno za Dušana, mada je možda i ja nekad pročitam, što da ne, a Drakulu nikad nisam čitala i sad kad konačno imam primerak, sigurno hoću, naime baš se radujem.

Kad smo već krenuli s knjigama na engleskom (a na ovoj trampi uvek ima dobrih knjiga na engleskom, pa i na drugim stranim jezicima), nastavićemo u istom ritmu. Drugi dvojac čine knjižica Food Gretrude Stajn koja je toliko kratka da sam pala u iskušenje da je pročitam već sinoć (ali sam zbog umora ipak pala u krevet) i Substance and Function & Einstein’s Theory of Relativity. Sumnjam da ću baš naširoko da čitam o teoriji relativiteta, ali ovaj prvi deo sadrži neka zanimljiva poglavlja o logici i pojmu realnosti (i ne tako zanimljiva poglavlja o matematici). Mene je zapravo privukla priča o jeziku i mitu s poleđine, ali nakon što sam detaljnije pregledala sadržaj, shvatila sam da je to izgleda reklama ili najava za drugu knjigu istog autora. Kakav bog marketinga je smislio to da na poleđini jedne knjige opisuje drugu ostaje samo da nagađamo, ali nije sve tako crno! Mislim da znam pravu osobu kojoj bih ovo mogla da poklonim.

Prelazimo na knjige o kojima ne samo da zapravo nešto i znam (npr. koje su) nego ih... pazite sad - obe i imam! Kamijevu ,,Kugu” imam na engleskom (knjige na različitim jezicima nisu duplikati, prim. aut.) a ,,Mit o Sizifu” imam (tačnije, uverena sam da imam, sećate se da mi knjige leže spakovane dok se opet ne preselim) u drugom izdanju koje ću drage volje trampiti jer ovu ediciju nekadašnje MonoManjane obožavam i uvek se obradujem kad naletim na neko izdanje.

I Mirjana Đurđević je duplikat, ali takođe imam drugo izdanje a ovo Lagunino mi se više dopada, tako da ću jednog lepog dana kad otpakujem knjige imati još jednu knjigu za trampu. Sad verovatno već mislite da nisam normalna, ali lepša izdanja voljenih knjiga nisu mala stvar, da se razumemo. Poslednja knjiga na spisku je nagrađivani roman ,,Što brže idem sve sam manja”, knjiga koju sam merkala na jednoj od onih Deretinih akcija, norveške autorke Ćersti Anesdater Skomsvol čiji opis na poleđini ne može da vas ne privuče: ,,Matea Martinsen nije imala puno kontakta s drugim ljudima. Ali jedno je shvatila: oni se razlikuju od nje. Sada, kao starica, ophrvana tugom, plaši se da će umreti, a da niko neće znati da je živela. Matea pronalazi svoju venčanicu, pravi puslice i izlazi među ljude”.

Dakle, ako imate knjige koje spadaju u kategorije koje sam nabrojala na početku posta, odmah ih odvojte za narednu trampu. Sigurno ćete naći nešto za sebe (ako na primer, volite čiklit ili trilere, slobodno ponesite desetak knjiga, toga uvek ima u izobilju). Mislim da ovo pomenem u svakom postu o razmenama, pa što bi ovaj bio izuzetak: nečije đubre je drugome blago (osim kada su u pitanju prastari udžbenici i priručnici, to nikome ne treba i nemojte to donositi nikad), a nadam se da ste iz dosadašnjih postova o razmenama i sami zaključili koliko ljudi različito shvataju ove dve kategorije.

Do sledećeg posta,

Vaša Stš <3

Juče su se u Beogradu odigrale dve trampe knjiga, bar se tako pričalo. Ja sam želela da idem na onu u kafeu A7, na Vračaru, ali drugarica sa kojom sam išla predložila je da odemo na Book buvljak u Poletu, a pošto nam je to bilo bliže, tamo smo se i uputile. Kada smo stigle tamo, međutim, ispostavilo se da trampe nema (bar ne u onom tradicionalnom smislu), već samo prodaje polovnih knjiga. Nismo ni pogledale šta se nudi, odmah smo krenule ka drugoj lokaciji, u nadi da ćemo tamo imati više sreće.

I imale smo! Na donjem nivou kafića čekale su nas knjige. Nekoliko desetina uredno složenih knjiga, poređanih po žanrovima. Poučena prethodnim iskustvom sa trampi koje ne organizuje ČitamČitaš, nisam ponela mnogo knjiga, samo četiri koje sam na brzinu odabrala, i gotovo da sam se pokajala što nisam ponela više! Iako se činilo da izbor nije bio baš veliki, bio je kvalitetan. U najavi razmene pisalo je da se prihvata sve osim udžbenika, uputstava za veš-mašine, priručnika (što čini veći deo literature na većini razmena) i mažnjavanja više knjiga nego što ste doneli. Sve ostalo je dozvoljeno, čak i knjige s trafike. Po fotkama koje sam kasnije viđala na društvenim mrežama, ustanovila sam da je izbor na početku bio još bolji. Svejedno, malo je reći da sam zadovoljna. Našla sam super zamenu za četiri knjige koje sam donela (od kojih je jedna istog trenutka našla novog vlasnika!).

Da pređemo na ono što vas najviše zanima, evo knjiga koje sam udomila:

Prva knjiga na koju sam naletela je Middlemarch u super stanju. Kako nemam primerak, nisam se mnogo dvoumila i odmah sam je uzela. Sa stočića postavljenog pored mahnuo mi je odlično očuvan primerak knjige ,,Ovo stvarno liči na raj”. Obožavam ovu ediciju nekadašnje Mono i Manjane i ne mogu da vam opišem koliko mi je žao što se pojedine knjige iz nje teško nalaze. Ali kao što vidite, neko ne deli moje mišljenje i hvala mu na tome!

A onda sam ugledala dve knjige iz serijala o Adrijanu Molu. Na prethodnoj ČitamČitaš trampi sam pokupila jednu knjigu na engleskom, iako je u pitanju (ako se ne varam) sedma knjiga u serijalu. Sada imam i petu! Izgleda da sad skupljam knjige iz ovog serijala. Malo sam se raspitivala i shvatila sam da se, iako se čitanje redom preporučuje, knjige mogu čitati zasebno. Mada, dok stignu na red, možda pronađem i ostale. Kako je krenulo, taj scenario ne deluje nemoguće.

Poslednja knjiga koju sam videla je roman ,,Ne! Neću da se učlanim u klub ljubitelja knjiga” Virdžinije Ajronsajd. Nikada nisam čula za ovu knjigu, ali naslov me je, zajedno sa mačkom na korici, momentalno zainteresovao. A onda sam pročitala opis sa poleđine i shvatila da je u pitanju priča o životu posle šezdesete, a mislim da svako od vas ko prati blog neko vreme zna koliko volim gerijatriju u književnosti. Sreći nikad kraja! Roman deluje kao tralala pričica koja se brzo čita, ali mogu vam reći da sam u iskušenju da ostavim sve što radim i odmah se bacim na čitanje.

I moja drugarica je fino prošla. I ona je krenula kući sa jednom od knjiga o Adrijanu Molu (da li je Adrijan Mol nova Anđelika trampi knjiga?), a i njena dvogodišnja ćerka (kojoj ovo nije prva trampa, molim lepo!) postala je bogatija za jedan primerak Ršumovićeve knjige!

Kao što vidite i sami, jučerašnja trampa je prošla mnogo bolje nego što sam očekivala. Ovo neće biti prvi put da ovo pišem, ali ako i dalje izbegavate ova dešavanja, krajnje je vreme da prestanete. Vazda je bilo da je nečije đubre drugome blago. Nećete uvek imati sreće, ako krenete sa ogromnim očekivanjima, postoji mogućnost da ćete biti razočarani, ali uvek postoji šansa da ćete knjige koje vam samo skupljaju prašinu i zauzimaju prostor na policama, zameniti knjigama koje ćete zapravo pročitati, a možda i zavoleti. Pa iako pogrešite u proceni, nije važno, obezbedićete sebi materijal za narednu razmenu.

Do sledećeg posta,

Vaša Stš <3