Karmen
Marija Mačado (1986) američka je književnica, esejistkinja i književna
kritičarka. Zbirka priča ,,Njeno telo i druge žurke” (2017) uvrštena je na
listu kritičara Njujork tajmsa među 15 izvanrednih knjiga koje oblikuju način
na koji čitamo i pišemo fantastiku u 21. veku. Zbirka je dobila nagradu ,,Širli
Džekson” i našla se u užem izboru za National Book Award for Fiction. Prva
priča u zbirci, ,,Muževljev šav” nominovana je za nagradu ,,Nebula”. Godine 2019.
Mačado je objavila memoare ,,In the Dream House”. Živi u Filadelfiji sa svojom suprugom.
,,Njeno telo i druge žurke” je zbirka koja se sastoji od osam kratkih priča različitog
kvaliteta koje veže homogena smeša realizma i fantastike i ženski pripovedni
glas. Žanrovski ih je teško odrediti (srećom pa moderna književnost nije
sputana žanrovskim odrednicama): u njima ima elemenata realizma, fantastike,
apsurda, erotske priče, komedije i horora. Autorkin pristup pisanju
fantastičnih priča je zaista originalan: često će ispričati potpuno realističnu
priču u kojoj će postojati samo jedan jedini fantastični element, tako dobro
ukrojen u realnost koja nam je poznata da istovremeno služi kao element šoka i
simbol koji naglašava sve ono što nije u redu s društvom u kojem živimo.
U
prvoj priči u zbirci ,,Muževljev šav” taj element sačuvan je za sam kraj i u
njoj je možda i najefektniji (ali kako je u pitanju ozbiljan spojler, ostaviću
vama da vidite o čemu je reč). Naratorka pripoveda jednu, naizgled ni po čemu
posebnu ljubavnu priču između muškarca i žene: upoznali su se, zavoleli su se,
venčali su se. Ipak, naratorka ima jednu tajnu, odnosno traku oko vrata koju
njen muž ne sme da dodirne. Tako zabranjena, naravno, traka postaje opsesija i
snažan simbol identiteta u vezi u kojoj neimenovana naratorka nema mnogo
kontrole. Čitava priča je ispripovedana bez trunke emocija iako je naglasak na
životno važnim događajima, od prvog seksualnog odnosa, preko venčanja do
porođaja. Umesto da je za te događaje asociraju srećne, nežne uspomene,
naratorka ih vezuje za groteskne folklorne priče, na primer o devojčici koja je
prihvatila izazov da po mraku ide na groblje ili ženi koja je, želeći da uštedi
na kupovini venčanice, umrla od trovanja tečnošću za balsamovanje leševa. Čak
je i rođenje deteta, događaj koji se odauvek nazivao najvažnijim i najsrećnijim
događajem u životu žene, bolno iskustvo u senci razgovora muža i lekara:
–
Koliko košta taj dodatni šav? – pita. – Radite to,
zar ne?
– Molim
te – obraćam mu se, ali reči zvuče nerazumljivo, kao neko mrmljanje, zapravo
kao blagi jauk. Nijedan od njih dvojice me nije ni pogledao.
Doktor se kikoće.
Doktor se kikoće.
– Niste
prvi...
Kada
se probudi iz anestezije, doktor joj je najzad obraća: Ušili smo vas, bez brige. Lepo je i tesno, svi će biti zadovoljni. Po
tom, dodatnom šavu, priča i nosi ime – muževljev
šav na njenom telu, za svačije zadovoljstvo.
Njeno
telo je, kako se može naslutiti iz naslova zbirke, lajtmotiv čitave zbirke. Ta
tela su predmet požude i podsmeha, doživela su fizički bol, transformacije i
zlostavljanje, ona su ubijena i dematerijalizovana. Svetovi u koje su smeštena
su izmaštani, ali samo donekle. U priči Inventar
hara smrtonosni virus koji se prenosi dodirom: Kad bi se ljudi samo držali podalje jedni od drugih... dok
naratorka nabraja ljude sa kojima je imala seksualne odnose (ovu priču u
celosti možete pročitati na Štrikovom sajtu – klik OVDE). U priči Majke dve žene uspevaju da naprave bebu,
ili možda ne? U priči Prave žene imaju
telo žene doslovno postaju deo modne industrije, a u Nepodnošljiva na žurkama naratorka nakon doživljene seksualne
traume dobija sposobnost da ,,čita misli” pornoglumcima.
Priče
Karmen Marije Mačado zaista menjaju način na koji čitamo fantastiku. Njene
priče su uznemirujuće, žuljaju kao kamenčić u cipeli. Elementi fantastičnog
koji ubacuje u inače realistične priče samo naglašavaju grotesknu realnost koju
smatramo normalnom. Njene priče vrcaju telesnim, seksualnim, neugodnim i
neprijatnim, svaka je kao žurka posle koje znate da vas očekuje mamurluk. Neke su potpuno apsurdne, neke prilično strašne. No, najstrašnije
od svega je ono na šta zbirka upućuje – da njeno telo i dan danas nije zaista njeno.
Ocena:
4/5
Izdavač:
Štrik
Izvanredan prikaz! Zaista je teško ne reći ništa bitno u ovakvim delima, a zainteresovati (mene jesi 😀).
ReplyDeleteOvo ću definitivno imati u vidu. Volim kad neko donosi nov pristup u izlaganju, tad se otvaraju novi horizonti... Pa čak i ako nam se ne svidi komplet delo, uvek bude neki delič, neka rečenica koja nam se ureže, koja nas promeni...
Hvala na preporuci.
Hvala! Da, nije bilo lako posebno jer su priče u pitanju. Kako ne spojlovati kratak tekst? :D Drago mi je da te je zainteresovala, stvarno je dobra. Nisu mi se sve priče jednako dopale (eto, na primer, Inventar, tj priča koja može da se pročita na sajtu izdavača nije mi među najboljim), jednu, iskreno, nisam ni završila, ali tako je to sa zbirkama, retko se desi da sve priče ostave jednako snažan utisak. U svakom slučaju, vrlo zanimljiva autorka i originalan pristup pisanju :)
Delete