Prođe nam i prva godišnjica korone i verujem da niko od nas nije mislio da ćemo je dočekati. Posebno ne ovako. Skoro mi je na nekoj od društvenih mreža iskočio podsetnik na post koji sam podelila pre godinu dana, u kom je neko pitao da li možete da zamislite kad sve ovo prođe i kad budemo smeli slobodno da se grlimo i radujemo. Stvarno, da li možete da zamislite?
Čitanje mi slabije ide u poslednje vreme i imam utisak da uopšte ne čitam (tačnije čitam samo vikendom), ali Goodreads kaže da to nije baš tako, štaviše, s obzirom na cilj koji sam postavila, ne samo da sve ide po planu, nego sam i u ,,pretplati”, što znači da komotno mogu da se prepustim jednoj poštenoj čitalačkoj krizi. Subjektivni osećaj i stvarnost mi se, izgleda, ovih dana slabo preklapaju.
Nisam pisala post o favoritima za februar jer mi se prosto nije pisalo, a ne bih da ostanem dužna, tako da ću se u ovom postu osvrnuti na sve knjige koje sam pročitala tokom predhodna dva meseca. Goodreads kaže da ih je bilo deset (mene bolje ništa nemojte da pitate). Pa da krenemo redom:
1. Tavanice, Suzana Brapcova – Divno sam se provela uz ovu knjigu iako ništa živo nisam ukapirala. Gledajući kasnije osvrte na instagramu shvatila sam da ljudi imaju različite teorije o tome šta se u knjizi zapravo zbiva. Ja nisam imala nikakve teorije, samo sam se prepustila vožnji i baš mi je prijalo. Pisala sam o knjizi na blogu, tekst možete pročitati OVDE.
2. Teskoba večeri, Marike Lukas Rejnefeld – Zadesilo se tako da sam zaređala sa ,,teškim” knjigama i ,,Teskoba večeri” stvarno nije roman koji bih preporučila svakom. Ne mogu da kažem da mi se dopala jer kako da vam se dopadne to o čemu Rejnefeld piše – uvek je teško čitati o deci koja pate – ali da će vas ostaviti ravnodušnim, to sigurno neće. Tokom čitanja sam nekoliko puta htela da je ostavim nedovršenu, ali vukla me je. Znala sam da neće imati srećan kraj i naravno da ga nije bilo. I o njoj sam pisala, možda post može da vam pomogne da procenite da li imate dovoljno snažan stomak za nju. Tekst je OVDE.
3. Narod iz tepiha, Teri Pračet – Evidentno je da mi je bio potreban detoks od teških tema pa sam se bacila na Pračeta, tačnije na jedinu njegovu knjigu objavljenu kod nas koju nisam pročitala do tada. Ovo je Pračetov prvi roman, odnosno verzija prvog romana koju je sredio malo kasnije u životu. Sa svakom novom knjigom mi je sve teže da se pomirim sa tim da ih je ostalo sve manje koje me čekaju i da će jedna biti poslednja. A onda se obradujem jer sam rešila da tada krenem sa čitanjem iz početka. Ako se još niste upoznali sa Pračetom, iskreno vam preporučujem da to što pre učinite. I baš zavidim svima koji ga čitaju prvi put.
4. The Railway Children, Edith Nesbit - Knjige Edit Nesbit smatraju se klasicima engleske književnosti za decu. Napisala je više od 60 knjiga od kojih je najpoznatija (i nekoliko puta filmovana) The Railway Children. Trebalo je da mi posluži kao nastavak detoksa, ali nisam uživala koliko sam očekivala. Očekivala sam nešto poput Malih žena, En iz Zelenih zabata i tsl, pa iako jeste pisana u tom maniru, nešto mi je nedostajalo i nije mi držala pažnju. Neke knjige možda ipak pregazi vreme, čini mi se da je sa decom sa pruge možda baš to slučaj.
5. Nestvarno, a stvarno, Živojin Petrović – Nastavlja se moje detoks putešestvije i zanimljivo je da me publicistika uvek izvuče iz čitalačkih kriza. A zbirka ,,Nestvarno, a stvarno” je zaista idealna knjiga za takve periode. Forma je izuzetno kratka, priče su zanimljive i iskreno ih preporučujem svima koje interesuje istorija, posebno naša. U zasebnom tekstu možete pročitati nekoliko primera koji se nalaze u zbirci (OVDE), a dobra vest je da ove godine izlazi i drugi deo!
6. Mliječni zubi, Lana Bastašić – A onda nazad na malo sumorniju prozu, jer fakat je da su mi se takve knjige nagomilale na policama. ,,Mliječni zubi” su moj prvi susret sa delom Lane Bastašić, pa iako nisam očarana zbirkom neću odustati. ,,Uhvati zeca” čeka svoj red i verujem gomili pozitivnih komentara koje sam čula o romanu, tako da se spremam da se uskoro bacim na čitanje. O ,,Mliječnim zubima” sam pisala OVDE.
7. Ljudski rod, Tom Filips – Ako volite publicistiku i istoriju, i imate pomalo ciničan pogled na svet, onda vam od srca preporučujem ,,Ljudski rod”. U pitanju je kratka istorija ljudske gluposti i najupamćenijih grešaka koje je čovečanstvo ikada napravilo. Od državnih vođa sa dijagnozama, preko ratova, do zagađenja planete – genijalna knjiga o, reklo bi se, ipak ne baš tako genijalnoj ljudskoj vrsti. Više o knjizi pročitajte OVDE.
8. Artur & Džordž, Džulijan Barns – Moja divna drugarica Slavka mi je pozajmila roman divnog Barnsa i toliko sam se radovala što ću ga čitati a onda sam ga jedva završila. Ne pamtim da me je neka Barnsova knjiga ovako namučila i smorila. Možda ipak treba da se držim publicistike dok me ne prođe ova ,,ništa mi se ne dopada i sve me smara” faza.
9. Moj mačkoljubivi život, Svetlana Slapšak – Verovatno ste do sada već primetili šablon: uzmem knjigu koja bi trebalo da me oduševi pa se razočaram i onda brzo otrčim nazad u nefikciju. Knjiga Svetlane Slapšak je delom autobiografija delom niz biografija autorkinih mačaka, interesantan pogled u vreme koje s nostalgijom pamtimo kao nikad bolje i stvarno zanimljivo štivo za čitanje iako niste mačkoljubac (ako jeste, onda je to samo plus). O knjizi sam pisala OVDE, a iskreno vam preporučujem i da poslušate razgovor sa Svetlanom Slapšak na Štrikovom onlajn festival ,,Njena zemlja”. Ne morate da guglate, link vam ostavljam OVDE.
10. Nevidljivi gradovi, Italo Kalvino – Mnogo sam se obradovala kad sam videla da je Plato konačno objavio ovu knjigu i odmah sam se bacila na čitanje koje je, avaj, potrajalo mnogo duže nego što to knjižica od stotinak strana zahteva. Kalvina obožavam i on je stvarno jedan od retkih pisaca čije su sve knjige potpuno drugačije i sa njim nikad ne znate šta da očekujete (osim eventualno neočekivanog, jelte). Pisaću vam o ovoj zanimljivoj knjižici a do tada vas molim da se upoznate sa delom ovog fascinantnog čoveka.
Stigli smo do kraja liste! A titulu favorita odnose ,,Tavanice” i ,,Ljudski rod”. Pišite mi u komentrima kako se borite s čitalačkim krizama i da li i vi nekad upadate u periode kad vam je sve ,,onako”. Šta čitate tada? Da li se vraćate ,,onako” knjigama jer postoji šansa da (pazite sad:) nije problem u njima već u vama? Čekam vas u komentarima.
Do sledećeg posta,
Vaša (onako) Stš <3
Posts
Dok sam ja osposobila komentare na blogu, Kalvino je uveliko objavljen :)
ReplyDelete