Februar je! Što znači da je proleće sve bliže, ma šta govorila prognoza za sledeću nedelju. Ovaj januar mi je proleteo, valjda zato što sam se odavno navikla da se ništa ne dešava pa nije mogao biti tmurniji i dosadniji od cele prethodne godine. Čak sam i neke knjige pročitala, mada po pravilu u januaru čitam malo i mučim muku sa koncentracijom. Ipak, skupilo se nekih pet knjiga a u nastavku, kao što ste navikli, sledi kratak pregled pročitanog:
1. Kineski car, Tilman Ramštet – ako se prvoj knjizi godina poznaje, u 2021. ne bi trebalo da imam problem sa sastavljanjem liste najboljih deset knjiga. Ovu knjigu sam merkala više od godinu dana. Sasvim slučajno sam nabasala na nju na netu, pročitala sinopsis i stavila je na listu. Htela sam da je kupim u nekoliko prilika, ali nisam je našla i konačno sam je uzela godinu dana kasnije, jesenas, na onom ,,zamenskom” sajmiću. Malo je odležala na polici i baš mi je drago što sam uz nju započela ovu godinu. Pisala sam o romanu na blogu pa se neću ponavljati, ako ste propustili post, evo ga OVDE.
2. Dvadeset jedna istina o ljubavi, Metju Diks – Ovu knjigu sam dobila na poklon, i pomislila kako je idealna za januar jer moj mozak teško može da sažvaće nešto kompleksnije (zbog toga sam ceo jedan vikend provela uz Bridgerton i ne pamtim da mi je nešto ovako trivijalno prijalo još od Kasandre). Ipak, to nije bio slučaj. Roman ima zanimljivu premisu – napisan je u listama. Glavni junak (nazovimo ga narator) je opsednut listama pa na taj način vodi svoj dnevnik u koji upisuje svakodnevne događaje i probleme. Zanimljiva premisa, kao što rekoh, i zanimljivo je da zaista možete da pratite priču iako je napisana na taj način, ali vrlo, vrlo, vrlo brzo dosadi. I što je najgore, zapravo ni ne saznate te istine o ljubavi iz naslova.
3. Gogoljev disko, Pavo Matsin – Još jedna knjižica koju sam dugo merkala i imala baš visoka očekivanja, ali me, za razliku od ,,Kineskog cara”, ipak nije oduševila. Radnja romana je smeštena u blisku budućnost, Estonija je pala pod rusku vlast a Estonci postali manjina koja pokušava da sačuva svoj nacionalni identitet. Grupici zanimljivih likova koje upoznajemo kroz roman pridružuje se Gogolj – ili makar neko za koga junaci romana smatraju da je Gogolj – i to vaskrsao. Iako naslov sugeriše da će vaskrsenje Gogolja biti centralna tema romana, ona to nije već samo služi kao pojačivač apsurdnosti čitavog dela. Osnovni problem sa ovim romanom je činjenica da nije preveden sa originalnog jezika, već sa mađarskog, što možda ne bi bio problem da je u pitanju neki (stilski i tematski) manje kompleksan roman koji nije toliko bogat aluzijama na estonsku kulturu. Zbog toga sam tokom čitanja sve vreme imala utisak da mi mnogo toga promiče, i, nažalost, taj utisak je na kraju prevladao. Kažem nažalost, jer mislim da je ovo jedan od onih romana koji dugo ostaju u sećanju ako ih ukapiraš, u suprotnom odaju utisak potpune zbrke.
4. Priručnik o slikanju i pisanju, Žoze Saramago - ,,Priručnik” je prvi Saramagov roman, pisan pre nego što je Saramago ,,postao” Saramago. Ukratko, ne odlikuje ga ništa od onog zbog čega se Saramago obožava (ili prezire). Samim tim, naravno, ne ostavlja jednako jak utisak kao kasnija, poznatija dela, ali je svakako zanimljiv uvid u rane piščeve ideje i kao takvog ga preporučujem svim ljubiteljima. Ako pak do sada niste čitali Saramaga, iskreno vam savetujem da ne počinjete s ovim delom. Ostavite ga za kasnije kad već budete opčinjeni. O čemu je tačno reč možete pročitati u zasebnom postu, samo kliknite OVDE.
5. Osmica, Rumena Bužarovska – Naravno da sam čula za ovu autorku, ali eto, ,,Osmica” je prva njena knjiga koju čitam. U pitanju su rani radovi i na više mesta sam pročitala komentare da su kasnije knjige bolje, ali kao neko koi h nije čitao, mogu vam reći da ,,Osmica” uopšte nije loša. Moje iskustvo sa većinom zbirki priča je slično – retko se dogodi da me baš svaka priča obori s nogu – pa tako i ovde, ali krajnji utisak je pozitivan. Pisaću vam detaljnije o ,,Osmici” u narednom postu, a za sada ću vam reći samo da se vrlo brzo čita, iako nije light read, naprotiv. Mene je držala na ivici fotelje, čak i tokom priča koje mi nisu među omiljenim u zbirci.
Titulu mesečnog favorita odnosi ,,Kineski car”. Iskreno vam preporučujem da je pročitate. Čini mi se da je baš prošla nezapaženo i ne mogu da se ne zapitam koliko tako dobrih knjiga propustim zbog masovne produkcije i još masovnijih preporuka po netu, zbog trendova i hajpova. Mislite o tome sledeći put kada vas hiljadu i jedan post na instagramu natera da kupite hiljadu i prvu knjigu posle koje se pitate samo zbog čega je, pobogu, toliko popularna.
Kako je prošao vaš čitalački januar? Preporučite mi neki naslov za koji iskreno smatrate da nije dobio pažnju koju zaslužuje. S nestrpljenjem očekujem vaše preporuke!
Do sledećeg posta,
(S olovkom u ruci) Vaša Stš <3
Posts
0 comments:
Post a Comment