Zapitate
li se nekad kad će nam se život vratiti u normalu? Mislim stvarno u normalu, ne
na ovo ,,novo normalno” stanje. Mislim na život bez iscrtanog gradskog prevoza,
bez pleksiglasa na kasama, bez maskica, rukavica, gelova za ruke i asepsola.
Mislim na noćni izlazak sa društvom ili na kafu bez bojazni da će neko da vam
kine u lice, na letovanje bez testiranja i karantina. I ja se zapitam s vremena
na vreme i uopšte ne mogu da zamislim tako nešto. Izgleda da sam se malo uljuljkala
u ovo vanredno stanje i samoizolaciju i suprotno svim očekivanjima, sad kad je
dozvoljeno švrćkanje uopšte nemam želju da se švrćkam.
 |
| Nemam baš želju ni da fotkam, otkud bajata fotka od Uskrsa |
Kada
je vanredno stanje stupilo na snagu, svugde se pričalo kako je to idealna šansa
da se opustimo i usporimo. Ne lezi vraže, već nakon nekoliko dana pojavila se
nova, opšteprihvaćena mantra kako se samo lenjivci opuštaju u vreme kada možete
naučiti tri nova jezika, smršati dvadeset kilograma i časkom se upoznati s
osnovnim postulatima nuklearne fizike. Odjednom su nam postale dostupne
besplatne knjige i onlajn pozorišne predstave. Ako ovo vreme niste iskoristili
da se kulturno uzdignete onda vam, po svemu sudeći, nema spasa. Na mene je sve
to, naravno, delovalo totalno kontraproduktivno. Možda zato što nisam imala dodatnog
slobodnog vremena (jer i inače radim od kuće), naprotiv, dani su mi se
pretvorili u čekanje u redovima za prodavnicu i momente blagog paničenja da ću nešto
zaboraviti da stavim na spisak (ili da ću zaboraviti spisak) i dok se okreneš
eto policijskog časa a čim odzvoni taj čas – meni se odjednom ništa ne radi.
Tih
prvih dana u martu gotovo da ništa nisam ni čitala (osim vesti, vesti, vesti,
brojki brojki, brojki) pa zato nisam ni pisala post o favoritima. Ipak sam sebi
naredila da blog ne sme da trpi i da kontinuitet postova mora da se održi, ma
koliko me mrzelo da pišem. U aprilu sam se već malo vratila na stari tempo (što
bi rekli Kami i Ceca – živ čovek se navikne na sve) pa sad dobijate izveštaj za
prethodna dva meseca. Idemo hronološki, kao i uvek:
1.
Svedočanstva, Margaret Atvud – Mnogo ljudi se baš, baš radovalo ovoj knjizi pa
tako i ja. Otrčala sam u knjižaru čim je osvanula u prodaji i iste večeri
počela da je čitam. Prvu polovinu sam preletela a onda sam odjednom izgubila
interesovanje. Knjiga, naravno, nije ispunila moja očekivanja, samo je
potvrdila da treba biti oprezan pri radovanju nastavcima voljenih romana. Ipak,
nisam se razočarala (za razliku od mnogo ljudi koje pratim) iako mislim da je
mogla biti mnogo, mnogo bolje napisana. Pisala sam o knjizi u zasebnom postu pa
neću dužiti, ako vas zanimaju kompletni utisci, tekst možete pročitati OVDE.
2.
Medved i slavuj, Ketrin Arden – Ah, toliko se pričalo o ovoj trilogiji kao o
najdivnijim knjigama na svetu i naravno da sam poklekla i kupila je. Prvo mi je
trebalo malo vremena da se naviknem na font, ali to je proteklo mnogo lakše
nego što sam mislila. Nisam, međutim, mogla da se naviknem na prevod. Toliko mi
je smetao stil da gotovo nisam ni mogla da se koncentrišem na radnju. Toliko da
sam je ostavila nedovršenu i sumnjam da ću je ikad završiti. Obično završim
knjigu, ma koliko me gnjavila, ali ovu nisam. Možda zbog cele situacije a možda
i zbog toga što sam se konačno opametila i prihvatila činjenicu da na policama
imam gomilu dobrih knjiga koje came čekajući i da je nefer prema njima da
trošim vreme na ono što mi ne prija.
3.
Uznemireni ljudi, Fredrik Bakman – Bakmanove knjige uzimam po inerciji iako mi
se nijedna posle ,,Uvea” zapravo nije dopala. Ali eto, upornost se ponekad
isplati. ,,Uznemireni ljudi” su se popeli na drugo mesto top liste Bakmanovih
knjiga. Ako vas zanima zbog čega, pisala sam o romanu OVDE.
4.
Kako napisati roman, Rendi Ingermanson – Uopšte nemam nameru da pišem roman,
knjigu sam uzela da čitam iz totalno drugih razloga. Iako generalno ne verujem
self-help literaturi, mislim da ponekad nije loše potražiti savet uspešnijih
ljudi od sebe. Ova knjiga nije jedna od onih ,,dobro jutro lepotice” knjiga i
zapravo može da bude od pomoći ljudima koji su zapeli pri pisanju romana. Već sam
rekla, ali nije zgoreg da ponovim: ako želite da napišete genijalno remek-delo
koje će ući u kanone, verovatno nema tog priručnika koji vam može pomoći. Ako,
s druge strane, želite na dospete na vrh police najprodavanijih naslova, onda
možda i može – bog zna da svetski bestseler nije sinonim za originalnost. OVDE možete pročitati na čemu se zasniva Ingermansonova metoda pahuljice i kako vam
ona može pomoći da sistematizujete zbrkane misli u koherentno književno delo.
5.
Kirka, Madlin Miler – Nema ni nedelju dana kako je knjiga stigla u domaće
knjižare a već je krenuo raskol među knjigoljupcima. S jedne strane ljudi koji
kampuju pred knjižarama da ugrabe primerak, s druge oni koji ne mogu da veruju
kako su takozvani ljubitelji knjige podložni marketingu (i sad za inat neće da
je pročitaju). Ja sam ovaj roman jurila još na sajmu i nisam uspela da ga nađem
pa sam ga nedugo zatim poručila i eto, tek sada je stigao na red. Kao i svaka
druga hajpovana knjiga na instagramu, neće mi ostati u sećanju kao najbolja
knjiga na planeti ili ona koja mi promenila život, ali stvarno ne razumem tu
potrebu da se mrzi baš sve što je iole popularno. Nemojte mrzeti Kirku samo
zato što je mnogo ljudi voli, uopšte nije loša, naprotiv. Plus, mnogo ljudi
tvrdi da je prvi roman autorke još bolji što je još jedna lepa vest. Detaljnije
utiske možete pročitati OVDE.
6.
Prvi, drugi, treći čovek, Mirjana Đurđević – U potrazi za štivom nad kojim ću
moći da se koncetrišem, setim se Mirjane Đurđević čije mi knjige uvek prijaju.
,,Prvi, drugi, treći čovek” je jedan u nizu romana u serijalu o doktorki
Harijeti, a kako sam rešila da knjige čitam redom, nisam imala izbora.
Ispostavilo se, međutim, da je knjiga ipak malo komplikovanija nego što sam se
nadala i moram da priznam da jedva da sam uspela da pohvatam konce. Eto, toliko
mi je sve bilo teško proteklih mesec i po dana. Uživala sam u humoru i
sumanutim situacijama u romanu (kao i već poznatoj činjenici da je Mirjana
Đurđević blago vidovita), ali ne onoliko koliko me inače razgale njene knjige.
Za to ovog puta zaista krivim vanredno stanje.
7.
Kometa dolazi, Tuve Janson – Sledeća slamka u vraćanju na stari tempo čitanja
bilo je, naravno, hvatanje za dečje knjige. ,,Kometa dolazi” je roman o čuvenim
Muminima koji su proslavili Tuve Janson. Pročitala sam je u dahu i to je
verovatno jedina priča o mogućem smaku sveta koja je u ovakvoj situaciji mogla
da me zasmeje i raspilavi. Čitajte dečje knjige!
8.
Ljubavi, pronađi me, Grejem Simson – ,,Ljubavi, pronađi me” (ili The Rosie
Project, u originalu) jedna je od onih knjiga za kojima uporno tragam –
pametan čiklit i još jedna od onih knjiga koje Vulkan nagrdi slobodnim prevodom
naslova i glupavim koricama (hajde još jednom da se podsetimo situacije zvane
Elenor Olifant i flamingosi). Na knjigu sam nabasala sasvim slučajno: prvo sam
je primetila na instagramu kao preporuku ljudima kojima se dopadaju knjige kao
što su Elenor ili Bernadeta a onda sam je pronašla na razmeni knjiga. Uopšte me
ne čudi što se tamo našla (kao što me ne čudi ni što se Elenor godinama vuče po
sajamskim akcijama). Sa ovakvim naslovom i koricama jednostavno privlači
pogrešnu publiku i odbija onu kojoj je originalno namenjena. Uskoro vam pišem
detaljne utiske o romanu, a ako slučajno nabasate na njega na nekoj od akcija,
nemojte ga zaobići.
9.
Sloboda narodu!, Teri Pračet – Poslednja faza projekta ,,čitaj samo ono što ti
prija” logično je vodila ka Pračetu. ,,Sloboda narodu” je prvi roman o Tifani
Bolan, mladoj veštici iz udaljenih delova Disksveta koje se generalno smatra
neplodnim tlom za veštice. To je ujedno još jedan Pračetov iskorak u YA
literaturu (kao npr. onaj sa ,,Neverovatnim Morisom”) i još jedna šansa da se
susretnete sa starim dobrim vešticama Disksveta, makar na kratko. Iako nije
jedan od najboljih romana koje je Pračet ikada napisao, samo zbog Bake
Vedervaks i Nane Og ga svakako vredi pročitati. Uskoro vam pišem detaljnije
utiske.
To
je to! U martu jedva dve i po knjige, ali april već deluje poznato. A sad
totalni šok: dvomesečni favorit je knjiga čije sam predstavljanje na instagramu
morala da počnem disclaimer-om kako ne biste pomislili da sam totalno skrenula
(sudeći po komentarima to je bio pametan potez jer ste strašno puni predrasuda
i čim vidite ,,Ljubav” u naslovu odmah dignete nosić – kao i ja, uostalom). Da,
mislim na The Rosie Project, knjigu koja je idealna za opuštanje a da pri tome
ne osećate potpunu grižu savesti jer čitate gluposti. Retka zverka u književnom
vrtu – čiklit koji makar malo odstupa od šablona. Iako je generalno poznata kao
knjiga koja liči na Elenor Olifant, ne liči zaista i Elenor je mnogo bolja, ali
ako želite malo da danete dušom i pritom se upoznate sa Aspergerovim sindromom,
od srca vam preporučujem ovaj roman (lepa vest je da postoje i nastavci, a
manje lepa da Goodreads kaže da ništa ne valjaju).
Šta
ste vi čitali tokom vanrednog stanja? Pišite mi preporuke u komentarima!
Do
sledećeg posta,
Vaša
(zauvek samoizolovana) Stš <3
Posts
Ja sam očekivala da će sve ovo ipak malo duže da traje pa mi se organizam valjda ponaša u skladu s tim očekivanjima. Iznenadili su me s ovim "nikom ništa" skidanjem mera još ne mogu da se opasuljim :)
ReplyDeleteZašto sam ja ubeđena da si ti čitala Slavuja i da ti se dopao? Nešto sam pobrkala, očigledno :)
O blokadama mi ništa ne govori. Bilo je, doduše, dana kad sam radila više nego u normalnim okolnostima, onih kad mi je bilo lakše da oribam celu kuhinju nego da napišem jedan red (ah, prednosti i mane kreativnog posla), ali i onih kad mi je bilo teško da mrdnem s mesta. Tad nisam mogla ni slovce da pročitam, bukvalno sam provodila dane zevajući u komp i telefon.
Ne verujem da nećeš prevazići blokadu. Sigurna da će se situacija popraviti kad konačno završiš taj rad :)
Ja jesam kupila par knjiga, mada stvarno nisam nameravala. Iskoristila sam Deretinu akciju na nagovor (udružila sam se sa nekim da dobijemo veći popust) i naručila sebi jednu knjigu kad sam Dušanu poručivala naredni deo Witchera sa BD (ko veli, kad već naručujem da uzmem nešto i sebi). Nadam se da će, s obzirom na to kakav je haos s pošiljkama, stići do rođendana :D Ali poklonila sam desetak knjiga jednoj starijoj poznanici koja nije smela da izlazi a mnogo voli da čita, tako da mislim da sam zaslužila da se ponovim :)
Pa, lep odabir! :) Kirku nameravam da kupim, vec sam ti rekla, a vidim da Svedocanstva nisu ispunila ocekivanja mnogih. Medved i slavuj su mi na spisku pa doci ce na red nekad. Ja sam tokom vanrednog stanja odresila kesu kako nikad u zivotu nisam, te kupila 12 knjiga, a juce sam narucila jos tri, i sada razmisljam jos o dve. :D Ne znam sta mi je! A kako sporo citam, i ponekad ne stignem od obaveza da citam svakog dana po ne znam koliko strana ili poglavlja, nisam procitala mnogo knjiga. Tu su Prica o izgubljenoj devojcici te sam time zavrsila Napuljske price, pa sam odmarala mozak uz Hari Potera i dvoranu tajni i citala Sitnice koje zivot znace, a sad mi drustvo pravi Agata Kristi. :D Sareno!
ReplyDeleteI kod mene je bilo nepredviđenih troškova, samo ne na knjige, evo čekam da mi stigne ormarić za kupatilo koji sam naručila pod korona presijom :D
DeleteMene i dalje čeka nepročitana gomila sa Sajma, to je jedini razlog zašto sam bila ovako skromna s poručivanjem :)))
P.S. Nadam se da su ti se dopale "Sitnice"!
Imaj razumevanja, mnoge knjižare su bile zatvorene, Vulkanu pogotovo jer im je većina knjižara po tržnim centrima, tako da su zavisili od online kupovina. :)
ReplyDeleteJa trenutno čitam Raderfurdov London i čitavog vikenda sam se sunčala na terasi uz (drugu) knjigu. Vikendi mi malo vade prosek, moram da priznam :) Videćemo kako će se stvari dalje odvijati.
S obzirom na sve, lep i broj i sadržaj pročitanog :)
ReplyDeleteKod mene je višak slobodnog vremena uticao da čitam manje.
Najviše čitam u prevozu do posla i nazad, a od 15. marta radim od kuće pa period rezervisan isključivo za čitanje nije postojao.
Koncentracija mi je bila veoma slaba i najčešće sam igrala igrice na telefonu (!!!) zbog čega me je prve nedelje grizla savest. Posle je savest odustala (pametnij i popušta), ali me je popustila i napetost oko vanrednog stanja i uspela sam da se vratim knjigama.
Kirku jedva čekam da čitam. Volim mitologiju, fantastiku i priče o snažnim ženama. Čitala sam utiske drugih i očekivanja su mi velika.
Medved i slavuj i cela trioligija su mi se dopali. Kao što rekoh, volim mitologiju, fantastiku, žene koje "iskaču" iz kalupa patrijarhata ... svidela mi se i ta posebna vibracija između Vasilise i Morozova...
Oko Svedočanstva još nisam sigurna. Volela bih da je pročitam (i verovatno i hoću) ali nemam neka očekivanja.
Moja lista u vanrednom stanju:
"Lanac slobode" Zorana Ćirića sam čitala u prvoj nedelji vanrednog stanja, sa slabom koncentracijom i pročitala sam je na silu. I pored toga, nije ono što sam očekivala s obzirom na opis na koricama knjige :D
Potom sam čitala samo "proverene" i preporučene romane i baš sam uživala: "Kalem plavog konca" - En Tajler, "Zakopani džin" - Kazuo Išiguro, "Okretaj zavrtnja" - Henri Džejms, "Pre nego što padne noć" - Rejnaldo Arenas i "Pedeset cigareta za Elenu" - Marina Vujčić.
Inače, izolacija i nije tako loša ;) Ne žalim se :D
Hvala na komentaru!
DeleteTo za prevoz je tačno. Dok sam radila van kuće, i ranije dok sam studirala, najviše sam čitala u prevozu. Posle, iako sam imala više vremena (samim tim što ga ne trošim za prevoz) to nikako nisam mogla da nadoknadim :)
Neko je vreme trošio na igrice na telefonu, neko u polusvesnom vrtenju instagram storija. Nekako mi se čini da su čak i igrice bolji način da "ubiješ vreme". :)
Moj posao zapravo zahteva mnogo čitanja (i pisanja) tako da moje "ništa ne čitam" uvek treba uzeti sa rezervom, ali pošto ovde uvek razdvajam te dve stvari onda sam nekako i glavi razdvojila. Dakle, ne shvatajte me ozbiljno kad kukam na bilo šta :D
Taj recept sa "proverenim knjigama" je definitivno najbolji za čitalačke krize. Apsolutno se treba držati onoga za šta smo sigurni da će nam prijati!